Mislim...Sve je počelo od pravilnog izbora vere8-)
Уза сво моје искрено поштовање права свакоме на различито виђење, као и настојања да не повредим туђа верска осећања, а можда и управо због тога, питање "праве вере" бих оставила неким другим местима, теологији, философији...
Поготово што сам, лично, склона тези, да, у ствари, расправа која је вера "права" - јесте - на неки начин узалудна, бесмислена. - Са - СВИХ позиција. Дакле - уопште.
Или краће - свака је права.
Ако је искрен, и добронамеран верник, који шири љубав и толеранцију међу људима. Што, уосталом, свака и учи да би требало бити, зар не?
А тек је посебна прича (којој овде такође није место, али, кад већ се помиње) мој лични став према - вери "институционализованој", отелотвореној у "црквама земаљскијем".
Коју, заправо сматрам - управо супротном оној, доиста истинској вери, и Богу.
(Боговима?) Али, то је опет само - моје гледиште, и право на њега.
Поштовање традиције је нешто, опет, сасвим треће.
Srpski ''nacionalisti'' će to nazvati ljigavošću(dok pravu ljigavost kod sebe ne vide
) oni koji gledaju sa strane će istu stvar nazvati snalažljivošću.
Тачно.
Али, и то је нека ипак пета прича.
П. С,.
Ипак, сем свега, ако се "правилан избор вере", схвати и и у неком другом смислу, пуке "практичности", и последица до којих је дошло због те "различитости вера" Срба и Хрвата, онда бих ти, чак, могла на неки начин дати за право.
Мада, могло је важити и у супротном смеру.
Битна је била - истоветност вере.
Но, то је у ствари "шта би било, да је било", сада давно готова ствар, ово је реалност.
...Bez mnogo udaranja glavom u zid/zidove
