Iskustva sa psihijatrije

[момоа]

Svi koji su bili na psihijatriji nek pisu svoj dozivljaj iste ovde.

 

[Rasejani Prorok]

Svi koji su bili na psihijatriji nek pisu svoj dozivljaj iste ovde.

zvanično sam otvorio svoj prvi karton 25.05.2004.
do sada sam ih otvarao nekoliko puta
uglavnom me iznervira šta piše u dosijeu pa taj pocepam i krenem kao nov slučaj
imam puno drugara i jako su mi interesantni nikad da dosade
čak su i mene pustili da ja malo budem čika doktor pa mi se smučilo
mnogo lepše kad si pacijent
medjutim neki se užive u ulogu čika doktora i misle da su važni
u medjuvremenu nam došlo puno braće s druge strane Drine
oni su ludi na svoj način ali smo se navikli
njihovo ***** od zlata a naše smrdi
jednom kad se udje u ovu ludaru izlaska ti više nema
i tako

 

[Sousuke Aizen]

bilo je vrlo vrlo dobro

 

[Sotir zvani djubre]

Svi koji su bili na psihijatriji nek pisu svoj dozivljaj iste ovde.

Pa ajde ti pocni prvi pa cemo mi

 

[asketa]

Posle onog slučaja sa gazda Jezdom osetih potrebu da
posetim psihijatra.

Odem ja i ispričam mu kako sam nervozan i ne mogu da spavam
i da sanjam gazda Jezdu.
Psihijatar me gleda i pita koliko mi je para odneo gazda Jezda.
Ja mu kažem cifru a on će:

-E vala zbog tih para bih ga i ja sanjao

i prepisa mi neki bromazepam.

 

[Dragoljub69]

Kod drugara koji bio tada načelnik,a i sina kad sam vozio na detoksikaciju od alkohola kad su slavili kraj školske godine opijajući se
vinjacima...
Inače stara priča sa psihijatrije:
Došao Mika (Antić) da poseti Vurdelju (načelnika) i na ulazu pita jednog u piđami gde je načelniku kabinet.
-Upadaj! Pokaže mu pacijent iza sebe i Mika se uhvati pacijentu za piđamu i ovaj Ćihu ćihu ćihuhu...do sledećeg ugla...
-Presedanje! Drugi pacijent ga preuzeo,a prvom dao sto dinara za "vožnju" i tako nekoliko puta i provozali ga kroz psihijatriju
i na kraju ga "dovezao" do Vurdelje.
Ulazi Mika kod načelnika i smeje se...
-E ybte,ala su ti pacijenti,lepo me provozali kroz tvoju psihijatriju...Baš su opićeni...
-Ma ko opićen,opet su upali studenti kod nas...

 

[Књаз Милош]

...
jednom kad se udje u ovu ludaru izlaska ti više nema
...

Па на улазу у Институт за ментално здравље,
Палмотићева 37, Београд, неко нажврљао :
" Хоум, свит хоум ", си вид'о ?


Пре тридесет и нешто годиница
једна алавица ме тако повуче за ону ствар,
исиса из мене задњи атом снаге
да сам ја сав изгубљен
помоћ потражио на горњој адреси.

Одем ја тамо без упута,
онако,
прочитао да се они баве ментално посрнулима,
( а ја сам у том тренутку био тај пре свега зато што нисам знао шта ми је ),
кад ми сестра на шалтеру каза да је доктор на специјализацији
( као да постоји само један доктор !)
и да ће доћи кроз пар месеци !


А мени гори под ногама, не дишем као и сви болесни,
хоћу да умрем !

Окренем се ја,
изађем онако полулуд и одлучим
да никада више не дођем у ситуацију да ми гори под ногама !

Па полако,
шетња,
редован живот,
спавање,
избегавање било каквих претеривања, па и сексуалног доказивања,
читање о проблемима ...

Највише ми је помогао "Таичи", њему хвала.

Не препоручујем овај пут никоме,
јако је ризичан.
Наравно да човек треба да се обавести о својој болести,
али увек уз вођство стручњака !

Ја сам имао среће ...

 

[Dragoljub69]

Mora da si se gadno usrećio...

 

[dog face]

vodio sam poslom lica na odeljnje neurospihijatrije na vise mesta , ma...... tuga

 

[Dragoljub69]

Jes vala...I ja sam imao dvojicu shizova u firmi (jugoslovenskoj još) o kojima sam morao posebno voditi računa i to ne samo da nešto ne sjebu,već i da sebi i drugima ne naude...Bilo je par puta i da sam ih vozio na "pregled"...
Naime,dovezem ih tamo i opale im inekciju i ajd ćiku!
Ybg,svi shizovi pre ili posle opstruiraju uzimanje lekova i depo...
Imam drugara koji se ceo život naganja oko lekova sa ženom...Sreća pa ima i švalerku...Ma i ta je opaljena!

 

[Књаз Милош]

Дрндо,
па ти испаде најпримитивац овде !
Гистро све си нешто као прошао поред ...
А уствари сав си устрептао од знатижеље !

Зипа љаксе, читан си !
Неки неупућени те чак и цене

 

[gost 88651]

Pretpostavljam da je Momčilo mislio na opise doživljaja onih koji su ležali na psihijatriji, a ne na opise doživljaja onih koji su bili u poseti.
Ovo ti je malo taboo tema, Momčilo, puno je stigme oko toga, a i šta ti znače tuđa iskustva.
Ne bih dalje komentarisao, jedino sam se setio nekih delova Oshove priče.

Da bi stvorio doktrinu, iskustvo ti nije potrebno. I stvarno, naprotiv, što manje znaš, to je bolje jer tako možeš nešto zagovarati i izlagati bez imalo oklijevanja. Samo slijepac može bez teškoće pričati o svjetlosti. Kada nešto ne znaš, ti si tada smion. U neznanju leži smionost i neustrašivost; spoznaja te ograničava, nameće sumnju i oklijevanje. A što god više znaš, sve više osjećaš kako ti tlo pod nogama iščezava. Što više znaš, sve više vidiš koliko samo neznanja imaš. Svi oni koji su zaista mudri, oni postaju neuki. Oni postaju nalik djeci, postaju jednostavni, postaju obični nalik idiotima. Što manje znaš, utoliko bolje. Biti filozofičan, biti dogmatičan, doktriniran - to je veoma lako. Izložiti problem intelektualno je veoma lako, ali postaviti taj problem egzistencijalno - čak i ne razmišljajući o tome, već živjeći kroz to, prolazeći kroz to, dopustiti sebi da budemo transformisani kroz to - to je teško.

...

Iskustvo će te promijeniti.

...

A kada izadješ iz toga, više nećeš biti sposoban da prepoznaš svoje staro lice. To više neće pripadati tebi. Izvjesni prekid u kontinuitetu će se dogoditi. Sada će biti ispoljen određeni jaz, pukotina. Onaj stari čovjek je umro, a novi čovjek je došao. To je stanje koje je poznato pod imenom preporađanje - dva puta se roditi.

 

[Boljarin]

Па на улазу у Институт за ментално здравље,
Палмотићева 37, Београд, неко нажврљао :
" Хоум, свит хоум ", си вид'о ?


Пре тридесет и нешто годиница
једна алавица ме тако повуче за ону ствар,
исиса из мене задњи атом снаге
да сам ја сав изгубљен
помоћ потражио на горњој адреси.

Одем ја тамо без упута,
онако,
прочитао да се они баве ментално посрнулима,
( а ја сам у том тренутку био тај пре свега зато што нисам знао шта ми је ),
кад ми сестра на шалтеру каза да је доктор на специјализацији
( као да постоји само један доктор !)
и да ће доћи кроз пар месеци !


А мени гори под ногама, не дишем као и сви болесни,
хоћу да умрем !

Окренем се ја,
изађем онако полулуд и одлучим
да никада више не дођем у ситуацију да ми гори под ногама !

Па полако,
шетња,
редован живот,
спавање,
избегавање било каквих претеривања, па и сексуалног доказивања,
читање о проблемима ...

Највише ми је помогао "Таичи", њему хвала.

Не препоручујем овај пут никоме,
јако је ризичан.
Наравно да човек треба да се обавести о својој болести,
али увек уз вођство стручњака !

Ја сам имао среће ...

Sudeci po ovome, bog srecu prvo daje tamo gde omane.

 

[Dragoljub69]

Дрндо,
па ти испаде најпримитивац овде !
Гистро све си нешто као прошао поред ...
А уствари сав си устрептао од знатижеље !

Зипа љаксе, читан си !
Неки неупућени те чак и цене

Provalio si me!
Od paranoje i shize sam redovan pacijent i zato me interesuje sve šta ima ko o tom!
U Lazi sam i od tamo se javljam...Primam posle vizite,od 10 do pola jedanajst ko je zainteresovan da dođe da me poljubi u dupe...
Red se otegao i molim da ne skačete preko reda...

 

[gost 88651]

https://sketchtoy.com/65682445

 

[merimamoranjkic]

Svi koji su bili na psihijatriji nek pisu svoj dozivljaj iste ovde.

Zdravo,ja sam bila na psihijatriji osam dana,uzas,nitko da to ne dozivi,nisam bila taj slucaj,koje vezu za krevete,lupaju neke inekcije i sl,ali jedan dan,gledajuci sve to izazove veoma teske traume,moj problem i dan danas je taj kako zivjeti s tim,da ste bili u toj ustanovi,zivim u takvoj stedini gdje su ljudi koji su bili na psihijatriji,vise ne spadaju medju ljude koji nisu bili tamo,svima si cudan,ako nesto pogrijesis,povisis ton,kazu ma luda je ona,zna se gdje je bila.....vec dvije god.kako sam izasla sa psihijatrije,ali takav narod,rijeci,pigledi me vracaju na sve sto sam prozivjela,a moha dijagnoza je poslije ratno dijete.Hvala

 

[Susan Sto Helit]

Postojalo je vreme kad sam se htela sam prijaviti, dal u bolnicu dal u manastir, na neko vreme, čisto duša da mi dane. Ali kako nisam vernik, i kako su naše bolnice mesare i Bedlami, odustala sam. Tako da ne, izvinjavam se.

 

[Van razuma]

Zdravo,ja sam bila na psihijatriji osam dana,uzas,nitko da to ne dozivi,nisam bila taj slucaj,koje vezu za krevete,lupaju neke inekcije i sl,ali jedan dan,gledajuci sve to izazove veoma teske traume,moj problem i dan danas je taj kako zivjeti s tim,da ste bili u toj ustanovi,zivim u takvoj stedini gdje su ljudi koji su bili na psihijatriji,vise ne spadaju medju ljude koji nisu bili tamo,svima si cudan,ako nesto pogrijesis,povisis ton,kazu ma luda je ona,zna se gdje je bila.....vec dvije god.kako sam izasla sa psihijatrije,ali takav narod,rijeci,pigledi me vracaju na sve sto sam prozivjela,a moha dijagnoza je poslije ratno dijete.Hvala

Ma cim te vidi neko da si usao kod psihica na pregled samo, vec si obelezen..ceo grad zna...to je inace bauk

Ja sam prezivela strasne traume jos kao dete, svaka sledeca mi bila jos samo kap vode u moru i strasnija nego sto jeste, za svaki zdravstveni problem za koji odem lekaru na nervnoj bazi, aritmije na nervnoj bazi, hr. gastrodudenitis na nervnoj bazi, proradila stitnjaca na nervnoj bazi, kozna bolest na nervnoj bazi, imala vrtoglavice isto na nernoj bazi, sve aman bas sve na nervnoj bazim, na kraju tumor, kazu na nervnoj bazi, hebali me neki hormoni.....

Kazem ja sebi idem ja nervnu bazu leciti, hebo ti to, bolje leciti jedno, nego sve ostalo..

Resim ja, odem trazim uputnicu za psihijatra, kaze moja doktorica mozda si treba prvo kod psihologa, pa nek i on proceni, malo porazgovaras, pa onda kod psihijatra...rekoh hocu
I tako zakazem se, uputnice u torbu, spremim se, ja iz kuce kad moja mama sa balkona.. jel to stvarno hoces ides, rekoh posla, pa kako ces, pa peske kazem, rekoh nije daleko, ....pa kaze jel ti nije mrsko uci tamo,...gledam u nju, zasto bi rekoh mi bilo, nece mi niko vaditi zub, nece mi vaditi krv, nece mi gurati onaj drveni stapic u grlo da mi se povraca, nece me cak ni skidati da me pregleda, ne smrdi hemija, sve mirisno cisto, umetnicke slike na zidu, nema kostura, zasto bi mi bilo mrsko,... udjes kao u kancelariju a ne ordinaciju, gospodski, dobar dan, izvolte, popricas, kao da si poslom dosao......samo ti aktn tasna fali....

I tako je bilo...jesam obelezena, ali me zabole uvo, i dan danas kada osetim potrebu odem, pila lekove ne pila, odem procenim.. sta treba da legnem normalna a ustanem i ne znam ni ko sam ni sta sam, jel treba danas sutra da ucinim nesto nekom nazao,... a ljudska psiha je takva, nikad se ne zna kada ce se hemija u nasim glavama zbrckati, niko nije robot, a i on bi se pokvario jednog dana, i misljenja sam da to moze svakom da se desi..
Ne racunam urodjene bolesti i probleme, to je nesto drugo, mislim na zdravo rodjene ljude bez ikakvih predispozicija za mentalne bolesti koji su osinuli preko noci i zviznuli... na zalost ima dosta mladih, skolski drug u drugom srednje, znaci zdrava porodica, nista droge i cudesa, potpuno zdrav otisao kuci i visae nikada se nije pojavio nit u skoli nit bilo gde, i dan danas mator posle godina i godina samo sedi pred kucom, pusi i ne progovara, niko nikada nije saznao zasto...da roditelje nije bilo sramota odvesti dete psihologu i da nisu slusali sta ce narod da kaze, mozda bi on danas bio zdrav covek, imao posao, porodicu, zivot bilo kakav, mozda i kao sam ali bi ga imao, ovako nema aman bas nista....bas juce smo ga spominjali zato sam se i uhvatila da pisem sve ovo...

A da ne spominjem novinske clanke, hronika, pobio toliko i toliko ljudi, svaki dan novi slucaj, secam se onoga sa posleratnim vijetnamskim sindronomom, verovatno ga bilo sramota zbog sela otici da se leci, na kraju baja uzeo pusku i pobio pola sela jer je mislio da je jos rat, iskreno zao mi samo ni krive nit duzne dece, ostali... tri tacke...
da ne nabrajam slucajeve vise iz zivota, verovatno svako zna za neki slican...

Znam, pisala sam vec i iz svojih iskustava o strucnosti nasih lekara, luda kuca, ali odes, vidis, sam procenis, znaci iskljucila sam urdjene probleme, pricam o zdravim ljudima, znaci zavsrio si skolu, prosao neku procenu da si integentan, bez obzira koliko, ali jesi, znas da razmisljas, rezonujes, otidi, probas, niko nikoga nme tera da uzima neki lek, promasio lekar, uzmi drugi, odes drugome, trecem... cak se i iz lekarske gluposti moze izvuci i saznati nesto korisno... ako nista barem si probao, a i to moze da pomogne, ja tako radim, znam da sam bila savesna, odgovorna, svesna sebe i da ne nosim glavu na ramenima samo radi frizure, i budem ponosna na sebe, podignem sama sebi samopouzdanje, a samim tim se i uzdignem iznad tih jadnih malih crva koji samo znaju da se narugaju, gledaju tudja posla i iznad povrsine vide samo plavo nebo....
mozda cu zvucati prepotentno, samozivo i ne znam kako jos, neki spominjuu ego, ali ja znam, to je moja borba, i to mi pomaze da idem kroz zivot... i da mi nije toga verovatno bi se jos odavno samoubila, a ovako trajem, zivim svoj zivot kakav je takav je i trajem, koristim najmilijima, i sva tako svesna svojih vrednosti stvaram... znam sta ne mogu, ali isto tako znam sta i koliko mogu, i tome sam posvecena, a mirna savest mi to jos dodatno omogucava da se jos vise posvetim, tome, necemu lepom, divnom, i sto bi rekli ljudi kvalitetnom, a o cemu se radi, e to ce ovaj put ostati tajna...

Pozz merimamoranjkic ko god da si...