Iskrenost i neprijatna istina

[RužnaKoLopov]

test test

 

[MrNapokon]

Pa, ne moras ni da kazes istinu, samo toliko zakukuljis i iskomplikujes da se ona smori i nece vise insistirati na tome.
E vidish kol'ko je to sve komplikovano, aj popij jos jedno. Ne mozh to odmah sve da se zna i razume.

 

[RužnaKoLopov]

Upoznajete se sa nekim, postoje simpatije i želite da u startu budete potpuno otvoreni jer zbog nekog razloga verujete da je tako najbolje ukoliko se u budućnosti razvije ozbiljniji odnos, ALI, u vezi sa vama postoji nešto čime se ne ponosite, još uvek niste našli svoj mir po tim pitanjima, dešavanja iz prošlosti koja obeležavaju vašu sadašnjost, neuspesi koji proganjaju, stanja u kojima ste i sve tako nešto za šta (barem verujete kako) postoji mogućnost da će odaljiti onog drugog od vas. Da li se pritom ostaje iskren ili kako postupiti, da li se nadati da vam neće postaviti pitanja/doći do situacija koja zadiru u te neugodne teme, sačekati da se prvo nađe nešto zajedničko pre tog dela upoznavanja nas, ili pak iskoristiti treća lica/slučajno zaboravljenu šifru na društvenim mrežama/zaturenu autobiografiju da predočimo sa čim imaju posla? Kako se usuditi tj prebroditi taj strah da mi nećemo biti isti u njihovim očima nakon saznanja? Ili, sa druge strane, ako vidite da neko koga tek upoznajete poseduje detalje o sebi koje prikriva, da li mu to dopuštate ili čekate da se otkrije ili insistirate da se izađe an čistac sa svim, jer ipak imamo pravo da sve znamo ne bi li procenili osobu i prema tome odlučili šta i kako bi dalje sa njom? Ljubav i leptirići nisu opcija iz nekog razloga.

treba da kazhesh ali mozhda ne u pochetnoj fazi upozavanja ........jedino ako si krimos ili imash djece pun caravan i to odma trebash retji

 

[Smorisha]

Upoznajete se sa nekim, postoje simpatije i želite da u startu budete potpuno otvoreni jer zbog nekog razloga verujete da je tako najbolje ukoliko se u budućnosti razvije ozbiljniji odnos, ALI, u vezi sa vama postoji nešto čime se ne ponosite, još uvek niste našli svoj mir po tim pitanjima, dešavanja iz prošlosti koja obeležavaju vašu sadašnjost, neuspesi koji proganjaju, stanja u kojima ste i sve tako nešto za šta (barem verujete kako) postoji mogućnost da će odaljiti onog drugog od vas. Da li se pritom ostaje iskren ili kako postupiti, da li se nadati da vam neće postaviti pitanja/doći do situacija koja zadiru u te neugodne teme, sačekati da se prvo nađe nešto zajedničko pre tog dela upoznavanja nas, ili pak iskoristiti treća lica/slučajno zaboravljenu šifru na društvenim mrežama/zaturenu autobiografiju da predočimo sa čim imaju posla? Kako se usuditi tj prebroditi taj strah da mi nećemo biti isti u njihovim očima nakon saznanja? Ili, sa druge strane, ako vidite da neko koga tek upoznajete poseduje detalje o sebi koje prikriva, da li mu to dopuštate ili čekate da se otkrije ili insistirate da se izađe an čistac sa svim, jer ipak imamo pravo da sve znamo ne bi li procenili osobu i prema tome odlučili šta i kako bi dalje sa njom? Ljubav i leptirići nisu opcija iz nekog razloga.

Svoje mane nosi ponosno.
Jer čim ih se stidiš 1.000.000 puta si bolji od onih koji ih se ne stide već ih smatraju svojom glavnom prednošću, a takvih ima i previše od korupcije do svega i svačega.
Treća opcija je težak debilizam i kukavičluk i time bi se samo zayebo.
Za život je potrebna hrabrost.
Ako misliš da treba nešto da lažeš laži, ali se ne tripuj i ne kukaj. Znajući te mislim da si se nešto bezveze istripovao. Ako je to slučaj, a ne baš težak Skeleton in the Closet ne vidim zašto ne bi priznao.
Oni koji imaju Kosture u Ormaru obično se ne tripuju ni oko čega.

MAN UP!