IRSKI SETER

  • Začetnik teme Začetnik teme Macci
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
onda se naravno usunja u krevet, ali ne kod nogu nego na jastuk, i kad se probudis ustanovis da mu je glava na jastuku i da spava kao covek

xexxeee...meni je ovo poznato.....moja bonita je ovo uradila kada je bila stene....bas mi je lepo ugrejala krevet......:)

Dok je bio mali pravio je cuda Ako ga ostavis samog u kuci, u stanju je iz revolta da sve stvari iz plakara iznese na sred sobe i doceka te na takvoj kamari..

e ovo vec zavisi.....posle jedno mesec dana, od kada smo prodali stence, zvali smo vlasnike i vecina je bila u kuci, ali retko ko je pravio nered tog tipa......
bas mi je zao zbog Lakija, ali je doziveo lepe godina.....
 
Да ли још увек негде код нас постоји одгајивачница ирских сетера, а да не буде..узгајамо пинчеве, лабрадоре и сетере, али сетере немамо..
Нема их нигде.
 
Да ли још увек негде код нас постоји одгајивачница ирских сетера, а да не буде..узгајамо пинчеве, лабрадоре и сетере, али сетере немамо..
Нема их нигде.

Evo ja bas pre neki dan dobih vizitku odgaivaca setera iz Beograda,ako te zanima poslacu ti podatke na pp :D
 
Naša Ena je bila iz odgajivačnice br. 1 sa liste. (Mercury of Red Wonder joj je pisalo u rodovniku)
Deda joj je bio Aristokrata, ako se dobro sećam, a tata Galloping...(zaboravio sam nastavak imena).

Proživela je samo par godina kod nas, taman toliko da se vežemo za nju, a onda je nestala, odlutala ili je neko uzeo. Dali smo čak i oglas da ćemo dati i rodovnik onome ko je ima... Dugo posle nismo imali, ni želeli, drugo pseto. Sada, posle skoro 14 godina, imamo laba, isto ženku. I često uhvatimo sebe da upoređujemo Enu i Zaru, pa se rastužimo, pa mazimo Zaru dok joj se dlaka ne usija :)
 
Пошто је замрла тема ево мало да је оживим представљајући вам мог Леа :)

Лео, или тачније Уриен Лео како пише у родовнику, је дошао на овај свет 3.3.2011. У мој свет је ушао 3.5.2011. и од тада не могу да замисли мој живот пре њега, а поготово после њега.
Он је као и сви мали црвендаћи потпуно блесав пас. И чини ми се да је сваки дан све блесавији и блесавији. Чак и када хода изгледа блесаво онако сав раштиман како делује због дугих ногу.
Када сам га узео покушао сам да га научим да спава на свом месту, али то није успело јер ме је будио сваких сат времена цвилећи поред кревета. А пошто сам мека срца од тада спава у мом кревету :) Потпуно је тачно да не воли да буде сам, али он не прави и никада није направио никакав проблем када је остао сам. Углавном спава на мом кревету све време, у тихој патњи. Највећи проблем је радост када се вратимо. То је нешто најлепше што човек може да доживи. Скакање, цвилење, увијање, лизање, ма неописиво. Препаметан је, али не воли да учи. Тј, када покушавам да га научим неку команду он би је савладао за 10 минута, али он нема толико, јер би увек радио нешто што он хоће. Али у принципу да се научити било коју команду ако се има стрпљења.
Јако је својеглав и стоји све што је већ речено. Ако није по његовом, наљути се, окрене главу и не гледа никог. Када једемо он је уредно смештен поред стола и чека. Боже да видите те облике просјачења умрли би од смеха. Почиње гледањем, ако не упали онда гура шапом, после легне и производи неки чудан звук попут режања да се обрати пажња на њега, онда приђе и стави главу на стопало, па у крило. А у сваком тренутку поглед му је прикован за храну. При том појео би све што ми једемо, без обзира да ли је укусно или није, а своје грануле једе само када мора и то само да не умре од глади.
Воду обожава. Плива, рони, скаче, невероватно. У стању је цео дан тако да проведе, лето или зима није битно.
Лео прави најневероватније позе док спава. То је за умирање од смеха. Да ли лежи не леђима са предњим и задњим шапама у различитим правцима, или лежи у фотељи док му гуза виси, свеједно је смешан у сваком моменту.
Када седи то ради као човек. Седне гузом на нешто (фотељу, кревет, табуре, столицу) а предње шапе држи на поду. Да ли то пси уопште раде или је овај мој потпуни лудак :)
Обожава да трчи, и мислим да када би се он питао одлучио би да умре трчећи. Да ли јури птицу, лоптицу, дрво, мене, није битно само да се јури. Дрво обожава да јури, али никада нисам успео да га научим да га донесе назад. Обично га узме у уста и трчи са њим на све стране. Такође га и гризе што је проблем, јер тупан гута то што изгризе па после повраћа иверчице :(
Не лиња се уопште. Осим у периоду када је бебеће паперје мењао оделом за одрасле :) Сада има дивну махагони длаку коју сваким изласком толико умаже да је то сат времена рашчешљавања после :)
Скоро да нема мириса уз редовно купање. Једном у два месеца је сасвим довољно. И када се превише ублатњави :) У сваком случају не смрди.
Није ни бучан. Шта више тих је. Лаје само када се хвали нечим (типа ''све сам појео'', ''види шта сам донео'') или када се радује после дужег одсуства (типа ''где сте до сада сморио сам се'').
Све у свему Лео као представник ове предивне расе је једна невероватна животиња, са којом је сваки дан леп.
Ирце бих препоручио свима, без обзира где живе. Само је неопходно да им се посвети време за шетње неколико пута на дан, и за одржавање предивног крзна.

Ево и Леових слика :)

13082011514.jpg

13102011615.jpg

IMAG0022.jpg

Fotografija0997.jpg

Fotografija0992.jpg
 
Leo je, definitivno, pravi Irac! I po izgledu, i po ponašanju. (Ne možeš, nikada, da očekuješ od IS da ti donese bačeno nešto... Oni su markeri ;) )
Ena je bila takva, kao Leo. Samo, umela je (a verujem da to i Leo radi), da se uvalja u neku pogan - razlog je prost - da umanji svoj miris.
Leo još da nabaci "malo mesa na koske", i biće pravi baja!
A te njihove blesave poze za spavanje... Legendarno! Kao da ne znaju šta će sa nogama, krakatilovi nijedni :)
Od kada su slike? On bi morao sada, sa godinu i nešto, da ima već nešto dužu dlaku - ah, da ne zaboravim hint - ne linjaju se jer nemaju podlaku, i dlaka im raste celog života, naročito njihove čuvene zastavice.
I umeju da osede posle osme-devete godine. (što jako simpatično izgleda!)
Daj mu više rendane bundeve u hranu. Da bude još više "mahagoni" :)
 
Почео је да доноси папуче :) Додуше не бачене и неће да их пусти, али донесе кад год тражимо. И кад кева дође са посла и изува се, онда донесе сам, без да му тражи :)
Још нисмо имали ситуацију да се уваља у нешто (и захвалан сам му на томе :) ).
Ех кад би набацио :( Неће да једе индијанац. Добија најквалитетније грануле, али мрљави чисто да не умре од глади. А зато би све што ми једемо. Не битно да ли је укусно. Лук хоће да једе, еееј, па да ли је то нормално :)
А слике су из разних периода. Ове где изгледа најстарије су са неких 10ак месеци. Он тренутно има 11 и по месеци. И мени је чудно што има краћу длаку. Не знам што ли је то тако. Његов брат из легла има дужу длаку. Овај мој индијанац изгледа нешто фелеричан, хихихих :)
Хмм, нисам знао да пси једу бундеву. Хвала за савет :ok:
 
Jel' neka od ovih? http://www.ksrs.org.rs/display/odgajivacnice/index.php?naziv=&mesto=&id=5093&submit=Pretraga Iskreno, i ja sam skeptična prema tima što štancuju po nekoliko rasa, po meni su dve maksimum.
Izbor rase je stvar mode tako da su neke rase u jednom periodu bile masovne da bi kasnije gotovo potpuno nestale. To se događalo sa dalmatincima, kokerima, danas je Beograd prepun biglova, sutra će sigurno da nestanu itd. Seter je jedna od najstarijih rasa u svetu pa i u Srbiji. Kada sam ja počeo da se bavim ircima (krajem 60-tih) bilo ih je samo oko 60 komada u celoj Srbiji da bi se kasnije proširili pa ih je sredinom 80-tih bilo porilično. Iskreno se nadam da sam i lično doprineo popularizaciji. Danas ih je jako malo. Samo irce sam imao u životu izuzev sadašnje keruše koja je engleski seter. Ja sam jedan od tih vlasnika odgajivačnice sa spiska, ali nemam štence, a ni irce sada.

Od onih koje poznajem preporuka je da kontaktirate odgajivače pod brojem 1, 2, 4, 5, 10. To su ljudi koji bi mogli da imaju setere još uvek. Seter je vrlo zdrava rasa, ali nažalost kod naših odgajivača se pojavila displazija kukova što nije dobro. Srećem se često sa čovekom koji ima dva irca i oba imaju displaziju. Upravo to je bio razlog zašto sam pre 10 godina promenio i kupio engleza jer nisam mogao da nađem dobrog irca. Zato bi bilo pametno da prilikom kontakta odgajivača zamolite neku adresu prethodnih vlasnika štenaca pa sa njima popričate i ako je miguće i pogledate te pse. Najvažnije je da je pas zdrav i da nemate tih problema. Moja sadašnja enleskinja za 10 godina nikada nije bila kod veterinara (puj, puj, da je ne ureknem ne daj Bože!) izuzev kod hirurga jer krpljena je više puta! Takođe su mi i raniji psi bili vrlo zdravi. Glavna mana setera i poentera je što žive relativno kratko, retki su koji preguraju 12 godina.
 
Mi u KV na svakom ćošku imamo patuljaste šnaucere i maltezere, tako da se potpuno slažem oko "trendova" u kinologiji. I slažem se da su seteri divni i da bi bilo lepo da žive duže. Irci imaju proporcionalno najveće srce među svim psima, koliko se sećam, i to može da bude problem ponekad, inače su svi irski i engleski seteri koje sam ikad videla bili dobri psi blage naravi, odani vlasnku, samo je jedan poenter bio nešto oštriji prema drugim mužjacima.
 

Back
Top