Introvertnost ili ekstrovertnost?

[Gost 378288]

A mozda je introverzija okrenutost prema onom sto je bilo dok je ekstraverzija okretnutost prema onom sto je sada?

U tom slucaju, intro/ekstra odgovara politickim polovima konzervatizam/liberalizam.

Jung je smatrao istoricizam, kao sto je podsecanje na culne opazaje iz nase proslosti, introvertnom aktivnoscu.

Jako je nejasan Jung.
Zar je secanje na neki davni dogadjaj iz spoljasnjeg sveta introvertna aktivnost?

Pre bih rekao da je i to samo jedna od manifestacija introverznosti, a ne njena definišuća karakteristika.

Okrenutost libida ka samom subjektu iziskuje određeni stepen mira koji se ne može naći u vrtlogu zbivanja već samo u samoći, a u njoj se ne dešava toliko toga tako da je čovek uglavnom ''osuđen'' na razmišljanje o prošlosti. Međutim, u njoj se takođe dosta vremena provodi u razmišljanju o budućnosti tako što se od svega doživljenog iz prošlosti pravi koherentna celina koja služi kao putokaz za pravljenje daljih planova.

Ono što introverti definitivno zapostavljaju to je sadašnjost, barem iz ugla ekstraverta. Što u realnosti opet ne mora da bude slučaj pošto jedni pojme življenje u sadašnjosti na jedan način a ovi drugi na potpuno drugi.

 

[Gost 378288]

Ako se ekstraverzija odnosi samo na sadasnjost, na direktne culne opazaje, onda ekstraverti i nisu nesto narocito svesni spoljasnjeg sveta.

Čovek bez sopstvene samoće nikada neće postati naročito svestan spoljašnjeg sveta.

Lično poznajem samo jednog ekstraverta koji je na taj način osvešćen, ali on čovek ima svoju samoću. Naravno i pamet.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Inače skoro čuh za nov pojam, ne znam koliko je stvarno nov, visoka senzitivnost. Kažu da su većinom visoko senzitivni introverti, ali ne mora da znači i da je za njih specifična potreba za odmorom od uzbuđenja, od gužve.

Zato sto su introverti stimulisani iznutra. Sad na koji nacin to je druga tema. Jedna vrsta unutrasnje stimulacije jeste memorija koja nam omogucuje da formiramo siru sliku realnosti tj. koja nam daje dalekovidost.

Tako da introvert moze lako da se preoptereti. Zato mu je cesto potreban mir.

Na drugu stranu, ekstraverti su iznutra suplji . . . bez proslosti, s tim, bez projekcija . . . te im je potreban spoljasnji nadrazaj da tu prazninu nekako popune.

 

[електрика]

Мислим да лупеташ к'о отворен прозор.

 

[Gost 378288]

Zato sto su introverti stimulisani iznutra. Sad na koji nacin to je druga tema. Jedna vrsta unutrasnje stimulacije jeste memorija koja nam omogucuje da formiramo siru sliku realnosti tj. koja nam daje dalekovidost.

Tako da introvert moze lako da se preoptereti. Zato mu je cesto potreban mir.

Na drugu stranu, ekstraverti su iznutra suplji . . . bez proslosti, s tim, bez projekcija . . . te im je potreban spoljasnji nadrazaj da tu prazninu nekako popune.

Koliko dobru memoriju imaš? Ja imam toliko moćnu memoriju da pamtim maltene sve što se ikada desilo, nevezano za to da li je bilo nešto preterano bitno ili ne. Ljudi uzmu da se krste kad krenem da izvlačim stvari iz malog mozga. Hajde što pamtim šta se desilo i ko je šta rekao nego što pamtim čak i šta sam u tim trenucima mislio i osećao.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Rekao bih solidnu. Nije da mogu da se setim bilo kog dogadjaja, ali recimo mogu da se setim dogadjaja iz svog vrlo vrlo ranog detinjstva.

Memorija sama po sebi nije od nekog velikog znacaja. Vise je to zbog njenog udela u procesu razmisljanja. Kod introverta, svaka culna informacija se automatski povezuje sa dogadjajima iz proslosti i na osnovu toga se formiraju raznorazna, cesto brojna, predvidjanja. A kad se preveliki broj reakcija aktivira odjednom, onda normalno dolazi do preopterecenja. Sto nije dobra stvar, no nesto sto se jednostavno desava. Ekstraverti nemaju toga . . . kod njih deluju zivotinjske, instinktivne, reakcije.

Razumem da ce se ekstraverti uvrediti . . . ali kao uteha, reci cu da su introverzija i ekstraverzija dve krajnosti na jednoj skali i da su s tim ne bas pohvalni, ako ne patoloski, oblici licnosti. Rekao bih da je ideal ambivertnost, tj. balans izmedju introverzije i ekstraverzije, i da su oni koje nazivamo introvertima i ekstravertima po pravilu blizu centra samo malo nagnuti u jednu stranu. Tako da . . .

 

[Opsednuta vedrina]

Ja sam, recimo, ponedeljkom, sredom i petkom ekstroverzna, a utorkom, četvrtkom i subotom - introverzna. Do nedelje - šizo. Nedeljom vegetiram, odmaram od ekstrema

 

[Dr.Jackson]

Радио сам више MBTI тестова и у скоро сваком је испао INTJ. INxx сам 100%.
Personality type: “The Architect” (INTJ-T) , зове се још и the Mastermind и The Scientist
Individual traits: Introverted – 74%, Intuitive – 68%, Thinking – 57%, Judging – 64%, Turbulent – 53%.
Role: Analyst
Strategy: Constant Improvement

А , ево за љубитеље хороскопа...како је мени доминатни знак Јарац уболи су га.

 

[deveti ratnik]

Nejasno je definisan pojam introverzije tako da se na kraju svodi na insinuaciju.
Kao kod horoskopa.
Pitanje je koliko je MBTI bolji od astrologije.

Pojam mora biti jasno definisan.
Sta konkretno znaci biti introvert?
Tesko da ces naci odgovor.

Misticna je ta nauka psihologija.

Sta je mistika, raspitati se na google.com, saznati ko je original stvorio, ko je uveo, ko je prvi dao taj termin, i procitati kako ga je on definisao... Samo, to je 1 knjiga od cini mi se oko 800 strana...ali nije nikakva mistika shvatiti da ni sam tvorac termina nije znao sto je pod njim mislio i vise je pisao zato sto ima ogromnu zelju da pise, kao i svaka budala koja procita par knjiga vise od prosjecne budale, nacitana budala...

Ta terminologija je javnosti toliko nepoznata, da ja taj izraz i ne koristim, ni jedan ni drugi, pogotovo kad vidim da neko ima toliku dozu "laicizma" da misli kako jedan termin oznacava "zdravo" a drugi "nezdravo": JUNG, tvorac termina, rekao je da je i jedno i drugo jednako nezdravo, i da (sto je lacicima najteze da priznaju) postoji trece. Govorim ja, koji sam procitao tu je.benu knjigu.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ako hoces da kazes da su introverzija i esktraverzija dve krajnosti koje su podjednako nepozeljne, te da je ono sto je pozeljno zlatna sredina izmedju njih, tj. ambivertnost, onda se apsolutno slazem.

Pod uslovom da je introverzija/ekstraverzija, kako se cesto smatra, isto sto i konvergencija/divergencija. Mada ja nisam sasvim siguran u to.

U tom slucaju bi nam introverzija davala dubinu (centralna vizija) a ekstraverzija sirinu (periferna vizija.)

Bez sirine, postajemo fiksirani na jednu stvar i zanemarujemo sve sa strane.
Bez dubine, sve nam odvlaci paznju i ni na sta ne mozemo da se fokusiramo.

Nepreciznost/mistika bi onda bila ekstravertna, dok bi preciznost/egzaktnost bila introvertna.

Sto osporava moju raniju tvrdnju da je mistika introvertna.

 

[deveti ratnik]

Ako hoces da kazes da su introverzija i esktraverzija dve krajnosti koje su podjednako nepozeljne, te da je ono sto je pozeljno zlatna sredina izmedju njih, tj. ambivertnost, onda se apsolutno slazem.

Pod uslovom da je introverzija/ekstraverzija, kako se cesto smatra, isto sto i konvergencija/divergencija. Mada ja nisam sasvim siguran u to.

U tom slucaju bi nam introverzija davala dubinu (centralna vizija) a ekstraverzija sirinu (periferna vizija.)

Bez sirine, postajemo fiksirani na jednu stvar i zanemarujemo sve sa strane.
Bez dubine, sve nam odvlaci paznju i ni na sta ne mozemo da se fokusiramo.

Nepreciznost/mistika bi onda bila ekstravertna, dok bi preciznost/egzaktnost bila introvertna.

Sto osporava moju raniju tvrdnju da je mistika introvertna.

AKO SE UPOTREBI ISKRENA I TACNA ANALOGIJA SA VIDOM, STO TI NISI URADIO: Nisi to dobro shvatio, ekstraverizja bi bila kao sakade - porekti oka koji se javljaju u 5tinama sekunde, recimo, po 20stepeni. Intaverzija bi bila mikrosakade sa fiksacijom na jednu tacku, dakle 120 porekta u sekundi, nevidljivim za golo oko, a oko jedne jedine tacke - i jedno i drugo je pogresno.

Da, i po JUNGU, koji je tvorac termina, bolesno je jednako i jedno i drugo. On ne vidi da je FROJD idealno to balansirao, ako "to" uopste postoji: da je on podjednako i jedno i drugo, pa ga nekad i u knjizi toj i u drugima naziva ekstraverotom.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Introverzija je centri-petalna, tj. tezi ka centru, dok je ekstraverzija centri-fugalna, tj. bezi od centra.
Pritom kad se kaze centar misli se na neku proizvoljnu tacku.
Zato sam uporedio introverziju sa centralnom vizijom a ekstraverziju sa perifernom.
Koliko je sad ta metafora precizna, ne znam, a nije ni bitno.