Intervju Zorana Djindjica magazinu Spigl uz komentar Dzereda Izraela

[Oko Sokolovo]

“Ako ja padnem, Zapad gubi 10 Milijardi Dolara”
* Intervju Zorana Djindjica magazinu Spigl uz komentar Dzereda Izraela

[19. jula 2001]

(Dodatni komentari mogu se naci u clanku «Jadikovka Zrtvenog Jarca» )

Premijer Srbije Zoran Djindjic je 15. jula dao veoma interesantan intervju nemackom magazinu Spigl. U ovom clanku bice reci o tome sta je tacno Djindjic rekao Spiglu – i ostatku sveta.

Pre nego sto objavimo celi tekst intervjua, u komentaru objavljujemo najznacajnije izjave g. Djindjica, uz poredjenje sa izjavom SPS-a: «Optuzujemo: Obecanja o Pomoci su Izdaja i Laz» (1)

1 - DJINDJIC GOVORI ISTINU (UGLAVNOM)

A. OBECANA POMOC

Pre nego sto je Slobodan Milosevic otet i avionom (britanskim, cini se) prebacen u haski «sud», Djindjic, predsednik Kostunica i drugi beogradski vlastodrsci su spominjali obecanje da ce Jugoslavija primiti ogromne sume strane pomoci ukoliko izruci Milosevica. Sad Djindjic kaze:

«Nismo postavljali uslove za izrucenje, kako bismo tako pokazali spremnost za integraciju u medjunarodnu zajednicu.»

U prevodu: zauzvrat nije obecano nista.

Pre otmice, SPS je optuzivala:

«Zlocin je kada vodje jedne zemlje kazu svom narodu da moraju da zrtvuju svoje patriote kako bi dobili novcanu pomoc od zemalja koje su ih bombardovale.

Ali kada te iste vodje dobro znaju da novcane pomoci od bombardera nece biti, ali se svejedno pretvaraju i govore narodu da mora da podrzi zatvaranje patriota - u zamenu za nepostojeci novac - onda je to izdaja najgore vrste.

Za tu izdaju su odgovorne sadasnje vlasti u Beogradu.»

«Bez uslova». Drugim recima, izjave o obecanoj pomoci su bile laz. Optuzbe SPS-a su bile istinite.

B. SVRHA TZV. DONATORSKE KONFERENCIJE

Medjunaordni monetarni fond (MMF) je 29. juna odrzao konferenciju banaka koje tvrde da im Jugoslavije duguje novac. Ovaj sastanak poverilaca je lazno nazvan «Donatorska konferencija».

Prema propagandi koja je stizala sa konferencije, Jugoslavija je «dobila» oko 1,2 milijarde americkih dolara. U stvarnosti, novac je obecan u obliku «kredita» (tj. zajma) a ne poklona. Djindjic o ovim zajmovima kaze:

«Prva transa bi trebalo da dodje u avgustu, nekih 300 miliona evra. Iznenada nam je receno da ce 225 miliona evra biti usmereno na placanje starih dugova, od kojih neki poticu jos iz Titovog vremena. Dve trecine te sume su kazne i kamate, posto je Milosevic deset godina odbijao da plati te zajmove. Preostalih 75 miliona evra treba da primimo najranije u novembru. Tako se to radi na zapadu, kazu nam. To znaci da ce pacijentu u kriticnom stanju dati lekove tek posto umre. Za nas su kriticni meseci juli, avgust i semptembar».

U izjavi od 29. maja, SPS je izjavila:

«…Jedna stvar koju ni jedna donatorska konferencija, nigde na svetu, nikada nije ucinila je da zemlji koja im navodno duguje novac pokloni mijilardu dolara. Ako na papiru i udele neki dinar, odmah ce ga uzeti nazad u ime naplate dugova - sa kamatama, naravno.

Jednom rukom daju, a drugom otimaju kako bi "otplatili dugove."

Ovo se vec dogodilo sa milionima dolara koje je medjunarodna zajednica navodno "dala" Jugoslaviji. Profesor Misel Cosudovski pise:

"Odbor MMF-a je odobrio zajam u iznosu od 151 miliona americkih dolara na osnovu politike hitne posleratne pomoci, kako bi podrzao program stabilizacije privrede SRJ i obnove administrativnih sposobnosti. Od ove sume, vlasti [u Beogradu] ce da odvoje 130 miliona dolara za otplatu zajmova koje su primile [od Svajcarske i Norveske] kako bi isplatile zaostala dugovanja MMF-u." (Ekonomski Terorizam, prof. dr. Misel Cosudovski)

Drugim recima, Beograd je pozajmio novac od Svajcarske i Norveske kako bi platio MMF-u, a onda pozajmio novac od MMF-a kako bi platio Svajcarskoj i Norveskoj! I tako u krug…

Djindjic i Kostunica su narodu prodali rog za svecu.

C. “AKO JA PADNEM, GUBITE DESET MILIJARDI DOLARA.”

Djindjic kaze:

«Mi ovde pokusavamo da reformizemo zemlju i zagovaramo pro-zapadnu politiku bez obzira na NATO bombardovanje...

«...Iskreno upozoravam Zapad: ako se moja vlada raspadne, to ce medjunarodnu zajednicu kostati 10 milijardi dolara.»

Odakle Djindjicu ta ideja? Ako je Zapad planirao da pruzi pomoc Jugoslaviji, zar ne bi pad Djindjiceve pro-zapadne vlade znacio da te pomoci vise nece biti – sto bi ustedelo silne pare? Evo o cemu se, onda, radi:

“100.000 [radnika] ce izgubiti posao kao posledica transformacije privrede koju su kao uslov za zajmove postavili zapadni donatori».

Osim pomalo smesne cinjenice da Djindjic i dalje spominje bankare kao «donatore» mada je vec priznao da od njih nema nikakvih «donacija», razmislite malo sta je ovim receno: u zamenu za lazne donacije, njegova vlada je pristala na «transformaciju privrede» koja ce bez posla da ostavi 100.000 ljudi.

SPS je optuzila da je:

«Svrha ove donatorske konferencije, kao i svake druge u proslosti, je pravljenje plana rasprodaje jugoslovenske imovine, kako bi potrazioci mogli da naplate dugove na koje polazu prava sto je brze moguce.

Kome ce se ta imovina prodavati? U sustini, potraziocima. Po kojoj ceni? U bescenje. Koliko ce jugoslovenskog duga tako biti otplaceno? Vrlo malo. Sta ce se desiti sa preduzecima koje ce «donatori» na ovaj nacin da preuzmu? Ako njihova roba bude konkurencija proizvodima iz «donatorskih» zemalja, takva preduzeca ce biti zatvorena.

Ovakav scenario nije izuzetak. Donatorske konferencije su prethodile razaranju privrednih sistema Ukrajine (koja je od zitnice Evrope postala zavisna od «viskova» hrane sa Zapada), Bugarske (koja je izgubila gotovo svu industriju), Rusije (gde su plate skoro preko noci pale preko 90%) i Vijetnama. U ovom poslednjem slucaju, posle «donatorske konferencije» je industrija rasprodana kako bi se skupio novac za otplatu dugova propale marionetske vlade Juznog Vijetnama, koja je stvorila dug kupovinom americkog oruzja za borbu protiv vijetnamskih patriota!

Eto za sta sluze donatorske konferencije.”

Sta onda predstavlja cifra od 10 milijardi dolara? To je ovlasna procena sume koju bi Zapad mogao da izvuce iz procesa kupovine jugoslovenske privrede u bescenje, pljacke i likvidacije te privrede i pretvaranja Jugoslavije u koloniju sa izuzetno siromasnom, ali kvalifikovanom radnom snagom. Djindjic upozorava Zapad: ako me ostavite na cedilu, izgubicete sansu da uzmete sve ove pare.

Kakav monstrum. Na nivou sa monstruoznim bankarima, gospodarima Novog Svetskog Poretka.

D. DJINDJIC NAPADA KOSTUNICU:

Djindjic: «Socijalisti i radikali bi sigurno mogli da racunaju na veci broj glasova ako dodje do izbora. Dodajmo tome skepticne stavove predsednika Kostunice prema Zapadu i uporna upozorenja da obecani novac nece stici...»

Spigl: «... i koji vas takodje naziva pucistom zbog izrucenja Milosevica i sramote koju ste tako navukli na zemlju».

Djindjic: «Dobro bi mi doslo malo lojalnosti s njegove strane. Postoji, medjutim, opasnost da ovakve kvazi-patriotske izjave probude u narodu bes prema Zapadu».

Kao sto smo spomenuli u «Jadikovki Zrtvenog Jarca», pokusaji kako medija tako i samog Kostunice da Kostunicu oslobode odgovornosti (2) je stavilo Djindjica u polozaj potencijalnog zrtvenog jarca. O tome je ovde rec.

 

[Oko Sokolovo]

Kostunica, medjutim, nije tvorac narodnog besa. To je samo prirodna reakcija obicnih ljudi koji se strastveno protive Milosevicevoj otmici – prvo zato sto je on predvodio otpor agresiji NATO i drugo, zato sto otmica od NATO pravi vrhovnog sudiju u Jugoslaviji. Oni koji pamte istoriju ce se setiti da je upravo odbijanje Srbije da dozvoli Austro-Ugraskoj preuzimanje sudske nadleznosti dovelo do odbijanja Ultimatuma Beca neposredno pred 1. svetski rat.

Nije istina, kako Djindjic tvrdi, da vladu ne ocekuju masovne demonstracije pre septembra. Takve demonstracije su vec stvarnost, sto Spigl i spominje:

«Socijalisti se ocigledno vracaju na teren».

Istina, ali ni blizu stvarnosti. Ako bi se izbori odrzali uskoro, DOS bi definitivno izgubio vlast.

E. ZA KRAJ

Djindjic (sada) kaze da njemu i Kostunici u stvari nije obecano 30 srebrnjakaza Milosevica. Zassto su se onda satrli da bivseg predsednika izruce Hagu? Po Djindjicu, zato da bi «tako pokazali spremnost za integraciju u medjunarodnu zajednicu». Gluposti.

Kao prvo, vlada SPS-a koju su Djindjic i Kostunica zbacili 5. oktobra nije blokirala odnose sa Zapadom.Samo je htela da ti odnosi budu na ravnopravnoj osnovi.

Drugo, ta «medjunarodna zajednica» koju Djindjic i Kostunica pokusavaju da zadovolje – predsednik Bus, drzavni sekretari Olbrajt i Pauel, americki ambasador Montgomeri, Britanac Kuk, Nemci Fiser i Sreder, medjunarodni bankari i njima slicni – su samo mali, imperijalisticki deo istinske «medjunarodne» zajednice, koji nikada nije imao nameru da «integrise» Jugoslavije na ravnopravnoj osnovi. Naprotiv, ova «zajednica» vidi SRJ kao a) sansu za brzo bogacenje i b) stratesku prepreku narastajucoj agresiji na zamlje bivseg SSSR-a jer je c) Jugoslavija otadzbina jednog vrlo napornog, tvrdoglavog naroda – Srba. Stav je navedene zajednice da Jugoslavija mora biti osiromasena; njena armija drasticno oslabljena; da kontrolu nad vojskom i drzavom moraju imati kvislinzi; i da na kraju mora doci pod okupaciju onih istih terorista koje je NATO doveo na vlast na Kosovu i napujdao na Makedoniju i juznu Srbiju.

Na ovaj nacin, Vasingtonova «medjunarodna zajednica» pokusava da slomi Srbe kao politicku silu.Ako bi se to desilo, NATO bi bio mnogo blizi potpunoj kontroli nad Balkanom, tim juznim krilom planiranog napada na bivsi SSSR

Ovakav plan, kao i svi planovi imperijalista, potcenjuju sposobnost obicnih ljudi sirom Balkana da se odupru nepravdi.

“DO NISTAVILA”

Djindjicev intervju mesa istinu i laz, cesto u istom dahu. Na primer, doticni gospodin kaze:

«Zasto bih rizikovao da mene i moju porodicu ubije bomba u kolima, kad se sve ovde ide ionako dovodi do nistavila?»

LAZ: Ovo o «bombi u kolima» je jednostavno kleveta; Socijalisti se nikad nisu sluzili terorizmom. Naprotiv, uvek su postovali vladavinu prava. Kako drugacije objacniti cinjenicu da nisu uhapsili Djindjica i Kostunicu kad su ovi primili «kofere deviza» od SAD neposredno pred izbore 23. septembra 2000?

Ovde se radi o zameni teza. Djindjic i Kostunica su dosli na vlast putem fasistickih metoda. Njihovi ljudi su zapalili Skupstinu i s njom glasacke listice koji su navodno bili dokaz da je Kostunica dobio preko 50% glasova na izborima. Njihovi huligani su isprebijali Socijaliste na celu novinskih kuca, radio stanica i televizije. Njihove partije su silom izbacile svoje protivnike iz uprave i redakcija svih medija. Kostunica je, posto je posmatrao Skupstinu u plamenu, na televiziji izjavio «Ovo je velika pobeda demokratije».

U Jugoslaviji je javna tajna da Djindjic ima veze sa mafijom, pa je mozda ovaj komentar o «bombi u kolima» zasnovan na licnom iskustvu. Ali sto se njegovih politickih protivnika tice, on bi trebalo da se boji samo dve stvari: a) da se ovi ne vrate na vlast i b) da onda ne uhapse njega i Kostunicy za dug spisak zlocina, pocev od drzavnog udara 5. oktobra do, sasvim sigurno, otmice i izrucenja Milosevica i drugih haskom «sudu».

ISTINA: Osim melodramaticne izjave o bombi u kolima, u ovoj recenici se ipak nalazi zrno istine, pogotovo kad Djindjic kaze:

«... kad se sve ovde ide ionako dovodi do nistavila...»

«Dovodi do nistavila».

Upravo to SAD, Britanija i Nemacka imaju u planu za SRJ. Ali cak i kad govori istinu, Djindjic laze, jer insinuira da je sve ovo vezano za njegova «otkrica» o stvarnoj prirodi tzv. donatorske konferencije.

U stvari, pre i posle izbora od 23. septembra, prof. Misel Cosudovski i ja (i naravno, mnogi drugi) smo ukazali da je program – svesno uradjen plan – kolacije DOS predvidjao osiromasenje obicnih Jugoslovena.

Ovo je objasnjeno u poznatom clanku, «MMF i Izbori u Jugoslaviji». Ovaj clanak se pojavio u svedskom dnevniku Aftonbladet, nakon cega se «strucnjak» za Balkan, izvesni Magnuson, zestoko usprotivio nasem gledistu. Odgovarajuci Magnusonu, Cosudovski i ja smo citirali ekonomiste G-17, «mislioce» DOS-a koji trenutno kontrolisu Narodnu Banku Jugoslavije. Izjave G-17 su jasno davale do znanje da njihov prisput predstavlja «sok-terapiju» (njihov izraz)i da je toliko «radikalan» (njihov izraz) da mora biti sproveden brzo, kao bi se sprecio otpor politicke opozicije.

«Prvi zadatak nove vlade bice postavljanje temelja za trajnu stabilnost... [sto] podrazumeva pokretanje radilaknog programa strukturnog prilagodjavanja i, sto je najvaznije, trajne politicke podrske stabiliziaciji i privrednim reformama.

«Odmah po preuzimanju vlasti, nova vlada ce ukinuti sve oblike subvencija. Ovu meru valja preduzeti bez zaljenja ili oklevanja, posto ce biti nemoguce da se primeni kasnije, s obzirom da u medjuvremenu mogu da se pojave jaki lobiji koji bi ucinili sve da takve mere blokiraju... Ovaj prvi korak prema ekonomskoj liberalizaciji mora biti preduzet kao «sok-terapinja», posto njegova radikalna priroda ne ostavlja prostora za bilo koji oblik postepenog delovanja.” (‘ [G-17] Program Radikalnih Ekonomskih Reformi’ (‘Sve sto pisemo dolazi iz zvanicnih izvora' Misel Cosudovski i Dzered Izrael)

Znaci, Djindjic i Kostunica i ostatak DOS-a su od pocetka znali da ce njihov program biti poguban; samo sto, eto, to nisu rekli narodu. Sada bi Djindjic da svi poveruju kako je ovaj privredni kosmar a) krivica Milosevicevih «lojalista» koji su hteli da ga sapletu ili b) rezultat izdaje (tj. promene politike) Zapada. Kao da on i Kostunica i momci iz G-17 nisu u proteklih 10 meseci sistematski razarali sve privredne mehanizme prethodne vlasti, uspostavljene kako bi zastitili radnike i privredu Jugoslavije; kao da vlast DOS-a nije provela 10 meseci saradjujuci sa zapadnim finansijerima kako bi im predala Jugoslaviju, res-pecenu, na srebrnom pladnju.

Djindjicu tek sad postaje jasno da Vasington i njegovi vazali hoce da siluju Jugoslaviju? Je li mislio da su ovi imperijalisticki rezimi dali stotine miliona dolara u njegovu i Kostunicinu kampanju jer je «darezljivost Bogu mila?»

Predajom Milosevica Haskom «sudu», Djindjic i Kostunica su razbesneli Srbe i ostale Jugoslovene. Djindjic se sada plasi da Vasington planira da ga zrtvuje kako bi smirio narod, pa je zato preko ovog intervjua porucio Zapadu: Zastitite me, ili ce to da vas kosta, kako u plenu tako u tajnama.