- Poruka
- 27.701
Da li skidate filmove preko torenta, ili gledate serije na internetu? A da li ste znali da zbog toga možete da odete u zatvor?
Odeljenje za visokotehnološki kriminal je prošle nedelje podnelo krivične prijave protiv dva muškarca, zbog sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava.
Ovo još jednom osvetljava temu internet-piraterije, koja u našoj zemlji cveta uprkos tome što postoje zakoni koji bi trebalo to da spreče. Mada su ova dva čoveka prijavljena zbog toga što su omogućili korisnicima njihovog sajta nelegalno “strimovanje” serija i filmova, skidanje i deljenje materijala na uređaj preko torenta je veliki problem s kojim se suočavaju producentske kuće i drugi vlasnici autorskih prava.
Zbog crtanog filma kazna 950 €
Da ovakve stvari mogu da se urede drugačije, pokazuje primer Beograđanina čije je dete u Nemačkoj prošle godine skinulo crtani film preko internet-stranice "Popkorn", a nakon dva dana kompanija "Vorner bros“ poslala je obaveštenje čoveku čiji je internet. Kazna od 950 evra plaćena je kako bi se tužba izbegla. Uz obaveštenje producentske kuće, navedena je i IP adresa korisnika koji je nelegalno skidao sadržaj sa interneta.
Podsećamo, korišćenje torenta je sasvim legalna stvar. Ono što je protivzakonito jeste snimanje i deljenje materijala koji je zaštićen Zakonom o autorskom i srodnim pravima.
Prema istraživanju sajta Torrentfreak iz 2016. godine, Srbija je bila na sedmom mestu po zastupljenosti internet-piraterije, jer je 22 odsto stanovnika naše zemlje nelegalno skidalo zaštićene sadržaje.
Podatak od pre tri godine moramo da koristimo zato što u Srbiji ne postoje nikakvi skoriji zvanični podaci o tome kolika je stopa internet-piraterije. Da li je to zato što ne postoje resursi za ovakvu vrstu istraživanja, ili zato što se problem svakodnevnog kršenja autorskih prava ne smatra dovoljno važnim, nije potpuno jasn
Kako se štite autorska prava
Trebalo bi prvo da znamo kako zapravo radi zaštita sadržaja na inernetu. Uzmimo za primer nelegalno preuzimanje nekog filma sa nekog torent sajta. Tada, najčešće, advokati producentske kuće čiji je film šalju pismo internet-provajderu čije su usluge korišćene za skidanje, odnosno onome ko je omogućio internet korisniku. Do te tačke stvari uglavnom funkcionišu kako treba.
Kada pismo ili obaveštenje u nekom drugom obliku stigne internet-provajderu, trebalo bi da on obavesti korisnika da je to što radi nelegalno, i upravo tu nastaje problem. Naši internet-provajderi uglavnom ne obraćaju pažnju na ove prestupe svojih korisnika, iako mogu da otkriju ko je, i kada, koristio torent sajtove u nelegalne svrhe.
Među glavnim razlozima zbog kojih se ljudi u Srbiji odlučuju na internet pirateriju, trebalo bi spomenuti i cene sadržaja. S obzirom na to da je prosečna cena pesme na sajtu "Itunes" nešto više od jednog dolara, da odatle kupi jedan muzički album neko iz Srbije bi trebalo da izdvoji oko 1.500 dinara. Ovo svakako nije opravdanje za pirate, ali nije ni nešto što bismo mogli lako zanemariti.
Torenti nisu svuda zabranjeni
Srbija nije jedina zemlja kod koje se "gleda kroz prste" torent sajtovima i nelegalnom reprodukovanju audio ili vizuelnog sadržaja. Mada je u nekim državama skidanje zaštićenog sadržaja dozvoljeno ukoliko se taj sadržaj koristi za lično korišćenje, kao u Španiji ili Švajcarskoj, uglavnom vlasti jednostavno biraju da previde ovu praksu, kao što je slučaj sa Kanadom, ili, nama bližom, Češkom.
Čak i u zemljama u kojima je potpuno zabranjeno korišćenje torent sajtova, kao što su na primer SAD ili Rusija, moguće je zaobići ovu zabranu korišćenjem Virtuelnih privatnih mreža - VPN servisa.
Osim što se VPN koriste za veću privatnost internet korisnika, preko ovih servisa moguće je i virtuelno izmeniti lokaciju sa koje neko pristupa internetu. Tako, na primer, može se napraviti "privid" da neko iz SAD, zapravo pristupa internetu iz Srbije, ili neke druge zemlje gde korišćenje torent klijenata prolazi nekažnjeno.
Ovo pokazuje da čak ni zabrana torent sajtova nije garancija da se sadržaj neće tim putem skidati i deliti nelegalno, ali takav "rat" pirata i vlasti traje već dugo, i ne nazire mu se skori kraj, upravo zbog snalažljivosti hakera koji iznova nalaze načine da izigraju zakon.
Međutim, i zakon ima svoje nedostatke, od kojih je glavni nepouzdan način da se otkrije ko je kriv za internet pirateriju. Uzmimo za primer potencijalni slučaj da neko prolazi pored vaše zgrade, "zakači" se na vašu Wi-Fi mrežu, i radi sa nje nešto nelegalno. Vi svakako niste krivi, ali zbog toga što je moguće piratizovane fajlove povezati samo sa IP adresom, vama bi stiglo obaveštenje da ste izvršili nezakonitu radnju.
Dug put do cilja
Čest je slučaj da ljudi iz Srbije svojim rođacima ili prijateljima u dijaspori šalju putem interneta sadržaje koji u inostranstvu moraju da se plate, jer tako primaoci mogu da izbegnu odgovornost za to što poseduju sadržaj, a oni koji ga šalju ne snose nikakve posledice. Srbija je, zbog toga, nešto poput "piratskog raja", odnosno predstavlja za internet pirateriju ono što za pranje novca predstavljaju ofšor kompanije.
U Srbiji je Zakon o oduzimanju imovine proširen pre nekoliko godina i na krivična dela protiv intelektualne svojine. Tako, ukoliko neko zaradi više od 1.500.000 dinara na osnovu toga što je nelegalno skidao i delio sadržaje sa interneta, biće mu oduzeta imovina u vrednosti toga što je zaradio.
Iako zakoni u Srbiji potvrđuju tvrdnju da se radi na tome da se internet-pirateriji stane na kraj, izgleda kao da je pred nama još težak rad do potpunog ostvarenja ovog cilja. Tu moraju da se uključe svi – od Odeljenja za sajberkriminal, do internet-provajdera. Ukoliko se od početka do kraja protok informacija bude vršio savesno, imaoci autorskih prava moći da zaštite sadržaj koji je njihov.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=11&dd=13&nav_id=1616436
Odeljenje za visokotehnološki kriminal je prošle nedelje podnelo krivične prijave protiv dva muškarca, zbog sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava.
Ovo još jednom osvetljava temu internet-piraterije, koja u našoj zemlji cveta uprkos tome što postoje zakoni koji bi trebalo to da spreče. Mada su ova dva čoveka prijavljena zbog toga što su omogućili korisnicima njihovog sajta nelegalno “strimovanje” serija i filmova, skidanje i deljenje materijala na uređaj preko torenta je veliki problem s kojim se suočavaju producentske kuće i drugi vlasnici autorskih prava.
Zbog crtanog filma kazna 950 €
Da ovakve stvari mogu da se urede drugačije, pokazuje primer Beograđanina čije je dete u Nemačkoj prošle godine skinulo crtani film preko internet-stranice "Popkorn", a nakon dva dana kompanija "Vorner bros“ poslala je obaveštenje čoveku čiji je internet. Kazna od 950 evra plaćena je kako bi se tužba izbegla. Uz obaveštenje producentske kuće, navedena je i IP adresa korisnika koji je nelegalno skidao sadržaj sa interneta.
Podsećamo, korišćenje torenta je sasvim legalna stvar. Ono što je protivzakonito jeste snimanje i deljenje materijala koji je zaštićen Zakonom o autorskom i srodnim pravima.
Prema istraživanju sajta Torrentfreak iz 2016. godine, Srbija je bila na sedmom mestu po zastupljenosti internet-piraterije, jer je 22 odsto stanovnika naše zemlje nelegalno skidalo zaštićene sadržaje.
Podatak od pre tri godine moramo da koristimo zato što u Srbiji ne postoje nikakvi skoriji zvanični podaci o tome kolika je stopa internet-piraterije. Da li je to zato što ne postoje resursi za ovakvu vrstu istraživanja, ili zato što se problem svakodnevnog kršenja autorskih prava ne smatra dovoljno važnim, nije potpuno jasn
Kako se štite autorska prava
Trebalo bi prvo da znamo kako zapravo radi zaštita sadržaja na inernetu. Uzmimo za primer nelegalno preuzimanje nekog filma sa nekog torent sajta. Tada, najčešće, advokati producentske kuće čiji je film šalju pismo internet-provajderu čije su usluge korišćene za skidanje, odnosno onome ko je omogućio internet korisniku. Do te tačke stvari uglavnom funkcionišu kako treba.
Kada pismo ili obaveštenje u nekom drugom obliku stigne internet-provajderu, trebalo bi da on obavesti korisnika da je to što radi nelegalno, i upravo tu nastaje problem. Naši internet-provajderi uglavnom ne obraćaju pažnju na ove prestupe svojih korisnika, iako mogu da otkriju ko je, i kada, koristio torent sajtove u nelegalne svrhe.
Među glavnim razlozima zbog kojih se ljudi u Srbiji odlučuju na internet pirateriju, trebalo bi spomenuti i cene sadržaja. S obzirom na to da je prosečna cena pesme na sajtu "Itunes" nešto više od jednog dolara, da odatle kupi jedan muzički album neko iz Srbije bi trebalo da izdvoji oko 1.500 dinara. Ovo svakako nije opravdanje za pirate, ali nije ni nešto što bismo mogli lako zanemariti.
Torenti nisu svuda zabranjeni
Srbija nije jedina zemlja kod koje se "gleda kroz prste" torent sajtovima i nelegalnom reprodukovanju audio ili vizuelnog sadržaja. Mada je u nekim državama skidanje zaštićenog sadržaja dozvoljeno ukoliko se taj sadržaj koristi za lično korišćenje, kao u Španiji ili Švajcarskoj, uglavnom vlasti jednostavno biraju da previde ovu praksu, kao što je slučaj sa Kanadom, ili, nama bližom, Češkom.
Čak i u zemljama u kojima je potpuno zabranjeno korišćenje torent sajtova, kao što su na primer SAD ili Rusija, moguće je zaobići ovu zabranu korišćenjem Virtuelnih privatnih mreža - VPN servisa.
Osim što se VPN koriste za veću privatnost internet korisnika, preko ovih servisa moguće je i virtuelno izmeniti lokaciju sa koje neko pristupa internetu. Tako, na primer, može se napraviti "privid" da neko iz SAD, zapravo pristupa internetu iz Srbije, ili neke druge zemlje gde korišćenje torent klijenata prolazi nekažnjeno.
Ovo pokazuje da čak ni zabrana torent sajtova nije garancija da se sadržaj neće tim putem skidati i deliti nelegalno, ali takav "rat" pirata i vlasti traje već dugo, i ne nazire mu se skori kraj, upravo zbog snalažljivosti hakera koji iznova nalaze načine da izigraju zakon.
Međutim, i zakon ima svoje nedostatke, od kojih je glavni nepouzdan način da se otkrije ko je kriv za internet pirateriju. Uzmimo za primer potencijalni slučaj da neko prolazi pored vaše zgrade, "zakači" se na vašu Wi-Fi mrežu, i radi sa nje nešto nelegalno. Vi svakako niste krivi, ali zbog toga što je moguće piratizovane fajlove povezati samo sa IP adresom, vama bi stiglo obaveštenje da ste izvršili nezakonitu radnju.
Dug put do cilja
Čest je slučaj da ljudi iz Srbije svojim rođacima ili prijateljima u dijaspori šalju putem interneta sadržaje koji u inostranstvu moraju da se plate, jer tako primaoci mogu da izbegnu odgovornost za to što poseduju sadržaj, a oni koji ga šalju ne snose nikakve posledice. Srbija je, zbog toga, nešto poput "piratskog raja", odnosno predstavlja za internet pirateriju ono što za pranje novca predstavljaju ofšor kompanije.
U Srbiji je Zakon o oduzimanju imovine proširen pre nekoliko godina i na krivična dela protiv intelektualne svojine. Tako, ukoliko neko zaradi više od 1.500.000 dinara na osnovu toga što je nelegalno skidao i delio sadržaje sa interneta, biće mu oduzeta imovina u vrednosti toga što je zaradio.
Iako zakoni u Srbiji potvrđuju tvrdnju da se radi na tome da se internet-pirateriji stane na kraj, izgleda kao da je pred nama još težak rad do potpunog ostvarenja ovog cilja. Tu moraju da se uključe svi – od Odeljenja za sajberkriminal, do internet-provajdera. Ukoliko se od početka do kraja protok informacija bude vršio savesno, imaoci autorskih prava moći da zaštite sadržaj koji je njihov.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=11&dd=13&nav_id=1616436
