INSPIRATIVNA DELA VREDNA DIVLJENJA

"Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo."

NT.jpg
 
Nisam lingvista, a i pravopis mi je spansko selo, ali nekako pravim razliku izmedju oslikavanja katedrale i znacenja neke slike tj. odslikavanja, mozda gresim, ali odavno mi smetaju rezovi raznih lingvista i njihovih pomocnika lektora, nekako me podseti na one germanske - antigermanluke hrvata.
Nem' nista protiv ispravki kao sto je ova, pristojna...



casa_batllo_2.jpg
 
М. Достојевски, „Браћа Карамазови“ – Беседе старца Зосиме : Младићу, не заборављај молитву. Сваки пут у молитви твојој, ако је искрена, појавиће се ново осећање, а у њему и нова мисао, коју раније ниси знао и која ће те поново ободрити; и схватићеш да је молитва — васпитање. Запамти још и ово: сваког дана, и кад год можеш, понављај у себи: »Господе, смилуј се свима који су данас изашли пред тебе.« Јер сваког часа и сваког тренутка хиљаде људи напуштају овај земаљски живот и њихове душе излазе пред господа, и како је много међу њима оних што су се растали са земљом отуђени, ником познати, у тузи и јаду што их нико неће пожалити и чак уопште не зна за њих: да ли су живели или нису. И ето, можда ће се са другог краја земљиног винути ка господу твоја молитва за покој његове душе, иако га ти уопште ниси познавао нити он тебе. Како је утешно души његовој, која је у страху стала пред господа, кад у том тренутку осети да постоји неко ко се и за њега моли богу, да је остало на земљи биће људско које и њега воли. А и бог ће милосрдније погледати обојицу вас, јер ако си ти њега тако пожалио, колико ће га више пожалити он, бескрајно милосрднији и болећивији од тебе. И опростиће му тебе ради.

Браћо, не бојте се греха људског, волите човека и у греху његовом, јер та слика божанске љубави и јесте врхунац љубави на земљи. Волите све што је бог створио, и целину и свако зрнце песка. Сваки листак и сваку зраку божју волите. Волите животиње, волите биљке, волите сваку ствар. Ако будеш волео сваку ствар, схватићеш и тајну божију у стварима. Схватићеш једном и почећеш је неуморно сазнавати све даље и више, сваки дан. И најзад ћеш заволети свет апсолутном, васионском љубављу. Животиње волите: њима је бог дао клицу мисли и радост непомућену. Немојте им је мутити, не мучите их, не отимајте им радост, не противите се мисли божјој. Човече, не горди се над животињама: оне су безгрешне, а ти, са својом величином, прљаш земљу својом појавом на њој и за собом остављаш свој прљави траг — авај, скоро сваки од нас! Волите нарочито децу, јер она су такође безгрешна, као анђели, и живе ради усхићења нашег, ради очишћења срца наших и као извесни путоказ наш. Тешко оном ко увреди дете! А мене је отац Анфим учио да волим децу: Он, драги и ћутљиви сапутник на путовањима нашим, куповао им је за испрошене грошеве медењаке и бомбоне и делио им: није могао проћи поред деце без душевног потреса – такав је човек.

Пред неком мишљу станеш у недоумици, особито гледајући грех људски, и упиташ себе: »Треба ли освајати силом или смиреном љубављу?« Увек одлучи: »Освојићу смиреном љубављу.« Ако се одлучиш тако једном заувек, моћи ћеш цео свет покорити. Кротка љубав је страшна снага, најмоћнија, којој нема ништа слично на свету. Сваки дан и час, сваког тренутка контролиши себе и пази на себе, да би лик твој био диван. Ето, прошао си поред малог детета, прошао си љут, са ружном речју, са гневном душом; ниси, можда, ни приметио дете, а оно је тебе видело и твој лик, ружан и безбожан, можда је остао у његовом незаштићеном срцу. Ти и ниси за то знао, а можда си тиме већ у њега бацио рђаво семе, и оно ће, вероватно, нићи, а све зато што се ниси уздржао пред дететом, зато што ниси изградио у себи брижљиву и активну љубав. Браћо, љубав је учитељица, али је треба умети стећи, јер се она тешко стиче, скупо се плаћа, дугим радом и на дуги рок, јер треба волети не у једном случајном тренутку, већ целог живота. А случајно свако може заволети, и злочинац може заволети. Мој млади брат је птице молио за опроштај: изгледа бесмислено, а истина је, јер све је као океан, све тече и спаја се, на једном месту дотакнеш – а одрази се на другом крају света. Нека је безумно молити птице за опроштај, али и птичицама би било лакше, и детету, и свакој животињи око тебе, кад би ти био лепши и племенитији него што си сада, макар за једну кап, али било би лакше. Све је као океан, кажем вам. Тада би се и птицама почео молити, мучен апсолутном љубављу, као у неком одушевљењу, и молити и њих да ти грех твој опросте. Цените веома то одушевљење, ма како изгледало људима бесмислено.

Пријатељи моји, молите и тражите од бога весеље. Будите весели као деца, као птице небеске. И нека вас не збуњује у вашем раду грех људски; не бојте се да ће он избрисати ваше дело и неће му дати да се оствари, немојте говорити: »Моћан је грех, силна безбожност, силна покварена средина, а ми смо сами и немоћни, смрвиће нас гадна средина и неће дати да се оствари добро дело.« Клоните се, децо, ове малодушности! У томе је једини спас: савладај се и учини себе одговорним за сав грех људски. Јер то је, пријатељу, заиста тако — чим себе искрено учиниш одговорним за све и сваког, одмах ћеш увидети да у суштини тако и јесте и да си крив за све људе и сва зла. А пребацујући своју лењост и своју немоћ на људе, завршићеш тако што ћеш се надахнути сатанском гордошћу и почећеш роптати на бога. А о гордости сатанској мислим овако: нама на земљи је тешко да је схватимо, зато је лако пасти у грешку и задахнути се њоме, и то још мислећи да нешто велико и лепо чинимо. И много шта од најјачих осећања и побуда наше природе ми на земљи засад не можемо схватити, али не саблажњавај се тиме и не мисли да ти то може послужити као оправдање, јер ћеш пред вечним судијом одговарати за оно што си могао схватити, а не за то што ниси могао, у то ћеш се и сам уверити, јер тада ћеш све правилно видети и нећеш више полемисати. Ми на земљи заиста као да лутамо, и кад не би било драгоценог Христовог лика пред нама, ми бисмо сасвим залутали и пропали као род људски пре потопа. Много шта је на земљи од нас скривено, али у замену за то даровано нам је тајанствено, интимно осећање наше живе везе са другим светом, са светом вишим и узвишеним, а и корени наших мисли и осећања нису овде него у другим световима. Ето зашто филозофи говоре да се суштина ствари не може схватити на земљи. Бог је узео семена из других светова и посејао по земљи, и узгајао врт свој, и никло је све што је могло нићи, али оно што је одрасло, живи и живо је само осећањем своје везе са тајанственим другим световима. Ако слаби или изумире у теби то осећање, онда умире и оно што је одгајено у теби. Тада ћеш постати равнодушан према животу и чак ћеш га омрзнути. Тако ја мислим.
 
Tek večeras nađoh vremena da ovo pogledam.
Ti odlucila da me dotučeš. Krijem suze da ovi moji u kući ne vide I gutam knedle.
Pomišljala sam da slične klipove kačim na ovu temu, ali nekako uvek neka rezerva, optužiće me neko za patetiku, za ovo –ono---I onda dođeš do tačke kad se zapitaš da li smo normalni , kad je postalo LOŠE pokazati emociju, to smo sve mi, svaka naša reč, misao, delo – to smo mi. Šta drugo ako ne to?
Šta biti ako ne biti to što JESI?

Claire je definitivno GLASNIK.
Kakva hrabrost, lepota, osmeh, ljubav I zahvalnost za život!
Za svaki trenutak.

Poruka na zidu njene bolničke sobe :
"if you maintain a sense of humor and a distrust of the rules laid down around you, there will be success"
-Chogyam Trungpa

Hvala ti. Ništa nam se ne dešava slučajno, ni ja nisam slučajno baš danas ovo pogledala, a deliću gde god stignem.
Da se podsetimo. Da ne zaboravimo. Svaki dan. Tako nešto je I u mom potpisu.
 
Izgleda da zato kazu da je bolest dar od Boga - cini se da oni sa ozbiljnim teretom i poteskocama najvise cene zivot, i smisleno ga zive. Devojka je inace preminula u 21. godini. Pozivela tri godine duze od prognoze od strane doktora. Pokoj joj dusi. Jako emfaticna i inspirativna.
 
sufraget.jpg


Sifražetkinje su bile pripadnice pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena odnosno uvodjenje ženskog prava glasa. Bile su najaktivnije u Engleskoj i Americi. Izraz Suffragette dolazi od engleske reči suffrage koja znači pravo glasa . Danas se taj izraz koristi slobodno za sve pripadnice ovog pokreta ali je tada imao pogrdno pejorativno značenje . Privlačile su veliku pažnju na sebe u Engleskoj svojim direktnim akcijama kao što su vezivanja za pruge, podmetanja vatre, razbijanjem prozora a ponekad i postavljanjem manjih bombi . Uspehu njihove borbe najviše je ipak doprineo Prvi svetski rat za vreme koga je većina sifražetkinja proglasila primirje za vreme rata u celoj evropi a posebno u Engleskoj i Britaniji dolazilo do nedostataka muške radne snage pa su na njihova mesta zapošljavanje žene i tako je počelo razbijanje mnogih stereotipa. Nedugo posle rata uspele su u ostvarenju svojih ciljeva, u Americi su žene dobile pravo glasa 1920. godine Devetnaestim amandmanom američkog ustava, a u Britaniji muškarci i žene potpuno su izjednačeni pred zakonom 1928. godine

Meni je ovaj film bio vrlo potresan i od tada više cenim svoje pravo glasa.
 
„Ali mi smo tako u mogućnosti."

Školske klupe, pare i jedan otac za primer

Moram ovu priču ovde da okačim. nešto što ne možeš poverovati je nekom drugom sasvim normalno. "Ali mi smo tako u mogućnosti"
Stare školske klupe i pokušaj diskriminacije na materijalnoj osnovi.
Koga zanima, može pročitati ovde:

https://www.radiosarajevo.ba/magazin/zanimljivosti/skolske-klupe-pare-i-jedan-otac-za-primjer/246105

- - - - - - - - - -

Mislim, ne uklapa se u temu u smislu "inspirativno" jer je ovo jadno, bedno i kad bi čovek išao svakog dana da okrpi ovakve rupe...brzo bi se smorio.
 
Živeći u Berlinu Franc Kafka je svaki dan šetao po parku. Tu je jednom sreo malu devojčicu koja je izgubila lutku i plakala jecajući. Kafka je predložio da joj pomogne u traženju i sreli su se na istom tom mestu sledećeg dana.

Naravno, lutku poznati pisac, nije našao. Ali je zato doneo pismo koje je on napisao u njeno ime.

​"Molim te, nemoj tugovati zbog mog odsustva, - čitao je naglas Franc. - Ja sam otišla na putovanje da vidim svet. Pisaću ti o svim svojim avanturama. "
Narednih nekoliko nedjelja oni su se sretali u parku, i pisac je čitao devojčici pisma, u kojima je lutka slikovito opisivala svoje putovanje.


Ubrzo se Kafki pogoršalo zdravstveno stanje zbog tuberkuloze, i morao je da ode u sanatorijum u Kirelingu. Pre ovog putovanja, koje je postalo poslednje za pisca, Kafka je sreo devojčicu i poklonio joj lutku koja uopšte nije ličila na onu koju je devojčica izgubila. A na lutki je bio zakačen natpis:

"Putovanje je promenilo mene."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top