Galaksija, prvi domaći mikroračunar interesantan za najširi krug korisnika i svakako najpopularniji domaći računar svih (računajući tu i buduća) vremena, nastao je na način karakterističan za mlade dane računarske industrije u čitavom svetu. Plod je razvoja jednog čoveka,
Voje Antonića, nastao je u "kućnoj laboratoriji", popularnost je stekao kroz akciju koju je vodio časopis "Galaksija" i stigao je u domove preko 8000 ljudi, koji su skupili hrabrost da ga sami naprave. Komercijalna verzija Galaksije, koju je proizvodio "Zavod za učila i nastavna sredstva" u saradnji sa "Elektronikom inženjering", stigla je u sve beogradske (i mnoge druge) škole, gde je godinama primenjivana... zahvaljujući hroničnoj školskoj besparici, mnogo duže nego što je trebalo. I danas neki broj Galaksija svakako funkcioniše, često u ulozi specijalizovanih kontrolera. Sve u svemu, veoma uspešan projekat u kome je bilo svega osim većih para.
Kako je sve počelo
Za mene je projekat Galaksija započeo 24. juna 1983. godine, kada mi se javio Zoran Vasiljević, koji je nekada vodio računarsku sekciju u
Radio klubu "Nikola Tesla", gde sam činio svoje prve korake na kućnom računaru. Predložio mi je da pogledam (tada još neimenovani) mali kućni računar koji bi mogao da bude interesantan za čitaoce časopisa "Galaksija", za koji sam tada pisao. Nekoliko dana posle toga, upoznao sam Voju Antonića, koji me je impresionirao ne samo novim računarom, već i projektima koje je ranije radio: to su bila vremena kada se računari nisu konfekcijski proizvodili kao danas, a Voja je iza sebe imao već tri konstruisana kompjutera i više kontrolera koje je mahom proizvodila "Elektronika inženjering". Računar, koji će kasnije dobiti ime Galaksija, Voja je koncipirao tako da sadrži jednostranu štampanu ploču i minimalan broj čipova (zato je imao "milion" kratkospojnika), tj. da bude što jeftiniji i jednostavniji za samogradnju. Imao je 4 KB RAM i isto toliko ROM memorije, profesionalnu tastaturu, softverski podržan video i skroman bejzik. Ukratko, u rangu ZX-81 računara koji je tada sticao svetsku slavu.Ako želite da vidite kako je Galaksija izgledala, na raspolaganju vam je emulator za PC, delo
Miodraga Jevremovića. Preuzmite
galaxy.zip!
Glavni rezultat razgovora bilo je saznanje da je samogradnja moguća. Sva integrisana kola mogla su legalno da se uvezu poštom iz inostranstva, a nabavka štampanih ploča, tastatura i kutija mogla se organizovati u Jugoslaviji. Nismo, naravno, mogli ni da pomislimo koliko će se ljudi upustiti u avanturu sastavljanja kompjutera - pošto smo planirali da sami programiramo EPROM-e, postavilo se i pitanje
A šta ako stigne 100 EPROM-a? na koje je sledeo optimistički odgovor
Pa, programiraćemo 100 EPROM-a. Da li bi odgovor bio dat tako olako da smo samo znali da će se broj pristiglih EPROM-a izražavati u hiljadama...
Sledeći korak su bile konsultacije u redakciji "Galaksije" - pitao sam se koliko će časopis biti raspoložen da se "uplete" u nešto što mu nije osnovna delatnost, ali se pokazalo da je interesovanje ogromno: Jovan Regasek, tada urednik bloka u kome sam pisao o računarima, i Gavrilo Vučković, dugogodišnji glavni i odgovorni urednik "Galaksije", odmah su uočili značaj ove ideje i pokazali veliku spremnost da se iz sve snage angažuju na realizaciji. Uz jednu važnu izmenu: projekat neće biti objavljen u "Galaksiji", već u specijalnom izdanju
"Računari u vašoj kući", koje je trebalo da izađe krajem 1983. godine.
Na lovorikama...
Da bi ovakva akcija uspela, treba je nekoliko meseci pripremati i pratiti kroz tekstove u "Galaksiji", pa je tako septembra 1983. objavljen moj tekst u kome je samogradnja predstavljena. Tekst je pratila preliminarna narudžbenica, a odziv je bio neverovatan: preko hiljadu čitalaca "Galaksije" izražava želju da sagradi svoj prvi kompjuter! Ovako veliki odziv je verovatno posledica činjenice da je uvoz računara (kao i bilo koje druge robe skuplje od 1500 tadašnjih dinara) bio zabranjen i da hiljade ljudi zainteresovanih za kompjutere nije videlo nikakav drugi način da proširi svoje znanje. Karakteristike računara Galaksija nisu bile Bog zna kako dobre, ali je naš prvenac bio upotrebljiv, uravnotežen i, što je najvažnije, dostižan - trebalo je samo skupiti hrabrost i uzeti lemilicu u ruke!
Kada neka akcija dobro krene, ljudi koji u njoj učestvuju imaju veoma jak motiv da se i dalje trude: Voja Antonić je sledećih meseci bezbroj puta poboljšao hardver i softver računara, a "Galaksija" je pokušavala da pronađe najpogodniji način da organizuje nabavku kompleta za samogradnju, oslanjajući se na "malu privredu" koja je tih godina tek nastajala. Tako smo ugovorili da "Mipro" i "Elektronika" iz Buja, u saradnji sa "Institutom za elektroniku i vakuumsku tehniku", isporučuju štampane ploče, tastature i maske, da "Mikrotehnika" iz Graca šalje čipove, a da "Galaksija" prikuplja narudžbenice i programira EPROM-e.
U međuvremenu je računar Galaksija dobio i svoju komercijalnu komponentu: "Elektronika inženjering" i "Zavod za učila i nastavna sredstva" odlučuju da finansiraju (već najvećim delom završen) razvoj računara i proizvode Galaksije koje bi ušle u škole. To je omogućilo Voji Antoniću da projekat, u koji je krenuo bez komercijalnih ambicija, ipak da materijalni efekat, a računaru Galaksija da dođe i na tržište onih ljudi koji su zainteresovani za njegovo korišćenje, a ne pravljenje.
Jesen 1983. protekla je u znaku Galaksije - Voja je povećao memoriju na 6 KB, ugradio jedno slobodno mesto za proširenje ROM-a, rasporedio tastere u položaj zgodniji za kucanje, a što se tiče bejzika... e, to je bio najveći posao. Bejzik Galaksije je nastao na osnovu TRS-80
Level 1 bejzika, koji je optimizovan tako da u njega stane i softverska podrška video stepena, linijski editor, rad sa alfanumericima, časovnik... Na kraju je to bilo pravo čudo optimizacije, koje je išlo dotle da su neki stringovi koje računar ispisuje korišćeni i kao nizovi instrukcija. Bilo je i kompromisa: na kraju je bejzik prestao da liči na TRS-ov i postao jezik za sebe. Sećam se bezbrojnih večeri provedenih u diskusijama sa Vojom o unapređenjima bejzika, a kasnije testiranja i traženja bagova... Sa današnjeg gledišta, opravdano je pitanje da li je imalo smisla trošiti toliko vremena na optimizaciju koda, ili bi bilo bolje da je odmah pisan duplo veći i bolji bezik. Ali, vremena su bila takva da su se programi optimizovali do krajnjih granica, pa se tako uvek nasmejem kada
Bill Gates u nekom intervjuu napiše da se njegov prvi bejzik nije mogao optimizovati ni za bajt... mogao je, itekako!
Svemu najzad dođe kraj, pa tako i razvoju Galaksije - trebalo je staviti tačku i prezentirati čitav projekat, uz uputstvo za upotrebu koje sam u poslednjem trenutku napisao. Posle priličnih problema oko fotografija (za "Računare u vašoj kući" je pravljen foto strip sa fotografijama sklapanja; prva serija nije uspela, pa je Voja morao da sklapa još jedan primerak Galaksije samo da bi se taj proces ponovo fotografisao), posao je završen, "Računari u vašoj kući" su štampani, a mi smo sa puno lepih planova dočekali Novu 1984. godinu. Čitaoci nas nisu izneverili: u januaru smo primili čitavih 8000 narudžbenica za Galaksiju u kitu - odziv je daleko prevazišao naša najsmelija očekivanja!
... i u problemima
Tu je negde i kraj najlepšeg dela priče - nastupaju problemi. Mislili smo da je sve organizovano i da će delovi pristizati prema ugovorenim rokovima, ali nastupila su kašnjenja: prvo nije bilo vitroplasta, pa nije bilo tastera, pa nije bilo dovoljno novca za proizvodnju (plaćalo se pouzećem), pa nije bilo čipova... Marfijevi zakoni su se itekako pokazali na delu: cene čipova su godinama padala da bi, početkom 1984, naglo skočile. Statički RAM-ovi su baš tada našli da poskupe, pojavili su se problemi u nabavci EPROM-a od 4 kilobajta, Z-80 je pojeftinio ali je Galaksijin Z-80A poskupeo. Programiranje EPROM-a je bilo malo usporeno, "Mikrotehnika" je kasnila nekoliko meseci, MIPRO i Elektronika gotovo čitavu godinu, a svi ti problemi su se survali na redakcijski telefon "Galaksije". Hiljade telefonskih poziva su osnovni uzrok kako za zakašnjenje "Računara 2" tako i za usporen rad na daljem razvoju računara Galaksija.
Tešila nas je činjenica da se pozivi svode na raspitivanje o komponentama: srećnici koji su sastavili računare su imali priliku da se brzo obraduju prvom READY. Citav je projekat bio prilagođen samogradnji i računari su uglavnom radili "iz prve". Radio klub "Avala" je pritekao u pomoć manje srećnim graditeljima: sati koje je Bane Ostojić bez ikakve naknade posvetio otklanjanju kvarova na raznim Galaksijama predstavljaju jednu od najlepših epizoda čitave ove priče.
Komercijalni model kompjutera nije prolazio bolje od samogradnje: "nulta serija" je sastavljana gotovo godinu dana, ponajviše zbog problema sa kutijom (!?), a i docnije serije nisu bile baš brojne. Računar se polako probijao u škole (svaka osnovna škola u Beogradu ima barem po jednu Galaksiju), ali to nije praćeno odgovarajućim promenama nastavnih planova, pa je računar korišćen u zavisnosti od ambicije nastavnika matematike - negde se oko njega okupila čitava kompjuterska sekcija, a drugde je proveo čitav život bezbedno zaključan u ormanu, "da ga deca ne pokvare".
Dok je samogradnja i proizvodnja Galaksije na mnogim mestima zapinjala, mediji su izvanredno primili naš prvenac: čuli smo se na radiju, televiziji, u časopisima i to svuda veoma afirmativno (sa izuzetkom jednog teksta iz "Osmice"). Povoljni prikazi su učinili da se za samogradnju Galaksije odlučuju novi ljubitelji računara, tako da je broj samograditelja verovatno dostigao "magičnu" brojku 10.000.
https://www.dejanristanovic.com/galaks.htm
