Kada bi čovek koji nema psa dnevno šetao onoliko koliko i prosečan, odgovoran vlasnik psa, bio bi zdraviji – fizički i psihički. Ko je još kalkulisao koliko novca košta 2,5 meseca života, utrošenih u šetnji? Ali, da … ovde pas smeta, i kada u ovoj zemlji šetate psa, može vam se desiti da vam neko dobaci: “Bolje da si dete rodila nego što imaš psa!”, ili “Ja para za hleb nemam, a ti izdržavaš džukelu!”
Dokazano je da pas pozitivno utiče na socijalizaciju, te se preporučuje kao terapeut za lečenje usamljenosti i otuđenosti. Pomaže pri lečenju poremećaja koncentracije kod osoba obolelih od kliničke depresije I vraćanju govornih sposobnosti kod osoba koje su doživele šlog; pospešuje komunikaciju kod nekih psihijatrijskih bolesnika i autističara.
Ne znam koliko iznosi zakup manjeg kioska na godinu dana, ali sumnjam da troškovi za psa toliko koštaju. Uostalom, ne može se tako generalizovati, jer male rase pasa malo jedu, te se za hranu, npr, bišona, potroši jedva pet stotina dinara mesečno. Podrazumevano je da – što veći pas, to veći izdaci, i više obaveza.
Da, imam psa (i mačku). Pas mi je veoma zahtevan, rase koja traži duže i česte šetnje, istrčavanja i posvećenost. I meni baš takav odgovara. Njegovo održavanje nije skupo.
Vakcinacija je, izuzev prve, šteneće, samo jednom godišnje; oprema je pristupačna i traje, uglavnom, koliko i pseći životni vek. Može se koristiti i šampon za ljude. Psi se ne kupaju često (izuzev patuljastih, a tada je utrošak šampona minimalan). Veliki psi se kupaju jednom do dva puta godišnje. Psi su svaštojedi, te jedu raznovrsnu hranu, koja uključuje skoro sve ono što ostane iza naših obroka – pod uslovom da nije slatko ili previše začinjeno, ili baš striktno zabranjeno u psećoj ishrani. I tu postoji pravilo: teže je odgajiti veliku rasu, jer zahteva specifično izbalansiranu hranu.
Naravno, ako neko drži puno pasa (ili mačaka) u malom životnom prostoru, i pritom ne vodi računa o sopstvenoj I njihovoj higijeni, može se posumnjati na tzv. hordašenje … ali to već spada u patologiju, odnosno vid zlostavljanja.
Ali stanje nečijeg novčanika, ulaganja, trošenja … baš kao i visine prihoda – koja se u civilizovanim zemljama smatra poslovnom tajnom a sva pitanja u vezi sa tim nepristojnim, lična je stvar. Izbor – imati ili nemati psa – lični je izbor pojedinca, i može se ticati nekoga sa strane samo ukoliko pas remeti higijenu, red i mir u, npr, zajedničkom objektu za stanovanje, ako je pas bolestan, agresivan i potencijalno opasan po okolinu, ili ako je pas zlostavljan.
