Ima nas I romanticnih

[Sonicdoc101470]

Ne ostavljaj me samog u tisini.
U noci tako mracnoj
Pogled prepun zvezda
U nepovrat vodi.

Dug je put do bestraga.
Do ponora duse vrtlog od cula
U prazninu me mami.

Iza paravana od krvi i mesa
Kaleidoskop slika zaboravu neda
Dok senke laju svim svojim mrakom
Na usta secanja mi naviru….

Ziveo sam mimo predskazanja
Molio nisam a ni milost davo
Hodao sam pravo
Osim kad je to smetalo,
I voleo jednom
Davno, tako davno….

Uspomena vara…
Dah za vratom, miris zrelog tena
Ludilo puti i zaljubljena zena
Strast je predvorje pokajana….

A opet jutro drugu emociju nosi
Dok pogledom te milujem po kosi
I gledam Kako otvaras oci
Da svemiru ravnotezu vratis
Zubato sunce kroz prozor mi se ruga

Uspomena vara, ne ne varam ja…

Tamnina kroz oblake nadire
I zelja I ocajanje
Mesec mi nudi pokajanje
Ali ne, nisam to ja.
Ja varam samo sebe…

Otvaram oci uplasen I sam
Pod prhutom zvezda
Strasnom sudu spreman da se dam
Aveti tmine za rukav me vuku
Ali ne, ti me ne das….

I volim I pamtim, i zudim I klanjam…
I mrzim I strepim I drhtim I sanjam…

Ustajem I padam
Ustajem I padam …

Do ponovnog susreta
Da ti sa usana rosu obrisem
Nadolazeceg jutra…

 

[Kami]

Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.

Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.

О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.

Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
Никад саму,
Кад неко свира.

 

[Tea]

NE OSTAVLJAJ ME

Ne ostavljaj me
kao istrosenu krpu,
dotrajalu
i izbledelu,
pocepanu
na komade,
da nikome ne trebam...
Bez osmeha,
Izgubljenog,
i zamisljenog
pogleda,
zakljucanu
u cetiri zida,
svetlost dana
da ne vidim...

Ne ostavljaj me,
ne uzimaj mi
snagu i volju,
iz ovog i onako
bezivotnog tela,
hladnog pogleda
i bledog lica,
nepokretnu
kamenu statuu,
kraj presusenog
izvora,
s' razbijenim krcagom...

Ne ostavljaj me,
ne teraj me
da odbijam od sebe
svakog ko mi pridje,
savete i utehe
da ne primam,
teskim uzdasima
zalopojke nizem,
Svet maste i snova
zauvek napustim,
medju smrtnicima
da hodam,
mrtva a ziva...

Ne ostavljaj me,
skamenjena srca
i obamrlih ruku,
zanemelu
potamnelu senku,
pre nego se priberem,
i za tobom s' praga
poslednji krik
ispustim...

Ne ostavljaj me...

Tea

 

[Tea]

NE OSTAVLJAJ ME

...gorki...

Ne ostavljaj me,
više nikada,
jer ću postati bezljubnik,
beskućnik,
bez tvoga srca,
Pobeću iz vlastitog,
bezvrednog života,
jer on, i ovako
ne vredi ništa
bez tebe...

Ne ostavljaj me,
Ne uzimaj mi svetlost,
iz ovih tužnih očiju,
Bez tebe,
ni sunce ne zna
da sija,
Posle tebe je samo
bolna pomračina,
bez meseca,
bez zvezda...
Samo tama...

Ne ostavljaj me,
ne teraj mi suze napolje,
ove modre usne,
na vapaje,
Ne pravi od uzdaha,
izbeglice iz duše,
Od snova,
prazne,
providne oblake...

Ne ostavljaj me,
ne želim da budem
još jedan taoc tišine,
još jedna izgubljena duša,
Ne zaključavaj me,
u ovaj logor samoće,
u ova poznata bespuća...
Ne ostavljaj me...

...gorki...