Илирски покрет

MOST6:
Odlično! Pitaj ih, jer će ti svi oni reči isto što i ja. Možda naučiš nešto od njih.
Kliknite za proširenje...

Ma to je sve gubitak vremena....

https://digitalna.nsk.hr/pb/?object=info&id=10725

Dokumenti za naše podrijetlo hrvatskoga preporoda (1790-1832) / skupio i uvodom popratio Franjo Fancev

https://archive.org/details/hrvatski_preporod_i_od_godine_1790-1836-gjuro_surmin_1903/mode/2up

Đuro Šurmin: Hrvatski preporod: Od godine 1790. do 1836.

https://archive.org/details/hrvatskipreporo00urgoog/page/n5/mode/2up

Đuro Šurmin: Hrvatski preporod: Od godine 1836. do 1843.
 
Urvan Hroboatos:
Ma to je sve gubitak vremena....

https://digitalna.nsk.hr/pb/?object=info&id=10725

Dokumenti za naše podrijetlo hrvatskoga preporoda (1790-1832) / skupio i uvodom popratio Franjo Fancev

https://archive.org/details/hrvatski_preporod_i_od_godine_1790-1836-gjuro_surmin_1903/mode/2up

Đuro Šurmin: Hrvatski preporod: Od godine 1790. do 1836.

https://archive.org/details/hrvatskipreporo00urgoog/page/n5/mode/2up

Đuro Šurmin: Hrvatski preporod: Od godine 1836. do 1843.
Kliknite za proširenje...

Politicki pamfleti od ostrascenog katolika 1903. godine. Spominje Njemca Ljudevit Gaj kao otac hrvatske nacije.
 
Dosadno....

Radoslav Katičić: Vuk Stefanović Karadžić i književni jezik u Hrvata

https://hrcak.srce.hr/205290

ga1.png

ga2.png
 
Још досадније фала на пажњи.

„Како да се препиремо што је код Србљах народно, што ли није, код Србљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може што не би народно било: код Србљах, од којих ми језик у својој мудрости и у свом богатству, и обичаје у својој изврсности и својој чистоћи учити морамо ако хоћемо да илирски живот обновимо: код Србљах који су у светињи свога српства онај народни дух и оно родољубство уздржали, који смо и ми у новије доба, ради слоге, под пространим именом илирства новим животом ускрснули: код Србљах, који су нама од старине све сачували, а којим ми мало али сасвим ништа гледе самога народнога дати неможемо?“

"Ta sav sviet zna i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli, nu, nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski vec ilirski jezik, pače ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu, sto mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo."
(Danica hr.,slav. i dalm. za 1846.g.,p.124,br.31)

И поздрави Радослава.
https://www.scribd.com/doc/314902285/Radoslav-Katičić-Srpski-Jezik-Nije-Štokavski
:rotf:
 
Лекизан:
Још досадније фала на пажњи.

„Како да се препиремо што је код Србљах народно, што ли није, код Србљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може што не би народно било: код Србљах, од којих ми језик у својој мудрости и у свом богатству, и обичаје у својој изврсности и својој чистоћи учити морамо ако хоћемо да илирски живот обновимо: код Србљах који су у светињи свога српства онај народни дух и оно родољубство уздржали, који смо и ми у новије доба, ради слоге, под пространим именом илирства новим животом ускрснули: код Србљах, који су нама од старине све сачували, а којим ми мало али сасвим ништа гледе самога народнога дати неможемо?“

"Ta sav sviet zna i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli, nu, nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski vec ilirski jezik, pače ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu, sto mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo."
(Danica hr.,slav. i dalm. za 1846.g.,p.124,br.31)

И поздрави Радослава.
https://www.scribd.com/doc/314902285/Radoslav-Katičić-Srpski-Jezik-Nije-Štokavski
:rotf:
Kliknite za proširenje...

Gaj kaže da je srpski jezik, onaj Karadžićev, isto što i njegov ilirski. Mogao je još i dodati- to je isto što i ilirski, po znanjima onoga doba, no narodnjački, seoski...kao gaće težaka prema fraku građanina.

Srpski je folklorni podskup hrvatskoga, u ondašnjem nazivlju ilirskoga. Seoski, narodnjački podskup u idealiziranoj vizuri Gaja, koji je u vremenu kad je to pisao, vlastoručno tiskao i djela Zlatarića, Marulića, Kačića, Gundulića, Palmotića, Lucića.... a da mu nije palo na pamet da je to na bilo koji način "srpski" (što je, naravno, razumno).
 
Urvan Hroboatos:
Gaj kaže da je srpski jezik, onaj Karadžićev, isto što i njegov ilirski. Mogao je još i dodati- to je isto što i ilirski, po znanjima onoga doba, no narodnjački, seoski...kao gaće težaka prema fraku građanina.

Srpski je folklorni podskup hrvatskoga, u ondašnjem nazivlju ilirskoga. Seoski, narodnjački podskup u idealiziranoj vizuri Gaja, koji je u vremenu kad je to pisao, vlastoručno tiskao i djela Zlatarića, Marulića, Kačića, Gundulića, Palmotića, Lucića.... a da mu nije palo na pamet da je to na bilo koji način "srpski" (što je, naravno, razumno).
Kliknite za proširenje...
Врло је лепо написао шта је мислио, а то је да је ово српски језик и да је поносан што сада Хрвати са Србима имају заједнички књижевни језик.
До тада он је сматрао за хрватки кајкавски и чак пробао и граматику да напише за тај језик али је одустао и прихватио српски и језик и граматику.
Untitled.jpg

Српски језик је научио од Моје Балтића Србина са Баније а усавршио га читајући српске писце.
Фала липа.
 
Poslednja izmena:
Лекизан:
Врло је лепо написао шта је мислио, а то је да је ово српски језик и да је поносан што сада Хрвати са Србима имају заједнички књижевни језк.
До тада он је сматрао за хрватки кајкавски и чак пробао и граматику да напише за тај језик али је одустао и прихватио српски и језик и граматику.
Pogledajte prilog 680697
Српски језик је научио од Моје Балтића Србина са Баније а усавршио га читајући српске писце.
Фала липа.
Kliknite za proširenje...

Na ove teze mogu reći jedino

tenor.gif
 
Лекизан:
А када се тачно први пут јавља та подела језика по што, кај, ча?
Kliknite za proširenje...

Umjesto prazne slame, za početak pogledati rad Pavla Ivića iz 1958, str. 179-206:

https://books.googleusercontent.com...07GLPkvq33jxOOErHiAS0s3oZk45FSLNeBZUgIboqcBzc

--------
Павле Ивић: Значај лингвистичке географије за упоредно и историско проучавање јужнословенских језика и њихових односа према осталим словенским језицима
 
Urvan Hroboatos:
Umjesto prazne slame, za početak pogledati rad Pavla Ivića iz 1958, str. 179-206:

https://books.googleusercontent.com...07GLPkvq33jxOOErHiAS0s3oZk45FSLNeBZUgIboqcBzc

--------
Павле Ивић: Значај лингвистичке географије за упоредно и историско проучавање јужнословенских језика и њихових односа према осталим словенским језицима
Kliknite za proširenje...
Јел он даје податак када се први пут јавља та подела?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top