комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/i...e-mozda-i-nasu-decu-da-li-treba-da-se/tqzj4st
Iliju su pretukli zbog boje torbe, SUTRA ĆE MOŽDA I NAŠU DECU: Da li treba da se plašimo ako šetamo bišona ili nosimo malo uže farmerice?
04.11.2019. 14:03
Sasvim bezbrižno ste odlučili da odete da kupite hranu uveče posle šetnje. Nosili ste ljubičastu torbu. Išla je i vaša supruga sa vama. Sve je ličilo na jednu sasvim običnu noć u centru Beograda. A onda su vas pretukli, jer su mislili da ste gej, upravo zbog te ljubičaste torbe. U kakvoj to zemlji živimo i da li su nam na sva usta kazivana prava LGBT populacije i dalje samo mrtvo slovo na papiru?
Iliju Vučevića (30) u noći između petka i subote prvo su dva nasilnika, obojica imaju po 26 godina, vređala, psovala, a nakon što im je on rekao da prestanu, muškarci su ga pretukli izbivši mu zube i razbivši mu arkadu. Razlog je, okarakterisaćemo ga tako, krajnje neobičan: njih dvojica su mislili da je Vučević gej, jer je nosio ljubičastu torbu za psa.
"Hajde da ubijemo pedera", "Čim nosiš ljubičastu torbicu, znam ja čiji si ti", "Došao si u moj kraj da mi s**eš", neke su od uvreda koje su nasilnici uputili Vučeviću pre pesničenja kojem je bio naknadno izložen.
Ipak, uprkos tome, Ilija i njegova supruga u ispovesti za "Blic" kažu da nije poenta da nasilnici budu kažnjeni zatvorom, jer bi to moglo samo da produbi već postojeću mržnju.
- Kada razmišljam o kazni, osećanja su mi pomešana. S jedne strane, ne želim da budu kažnjeni zatvorom, jer ta ustanova nikom ništa dobro nije donela, naročito onima koji do sada nisu osuđivani kao dvojica napadača - objašnjava Ilija Vučević za "Blic", ali potom i pojašnjava da misli da su, s druge strane, potrebne najstrože kazne za zločine iz mržnje, jer to što su oni pokazali jeste čista mržnja prema LGBT populaciji.
Na kraju, epilog je takav da je postignut dogovor o priznanju krivice, pa su Stojan Katanić i N.J. osuđeni na uslovne kazne.
Kako su reči "mržnja", nasilje, krv postale sastavni deo konteksta u kome se u Srbiji govori o homoseksualizmu i da li je takvo sejanje mržnje onda dovoljno kažnjeno uslovnom kaznom?
Sa ove tačke gledišta uslovna kazna od godinu dana i osam meseci za zločin počinje iz mržnje deluju blago, nedovoljno opominjuće‚ gotovo smešno. Naročito ako imamo u vidu da je sutra novi dan, a u njemu će opet nečiji sin prošetati maminog bišona, jer ona ne može, jer radi, jer je bolesna, a to će ga možda koštati. Baš tim rečima je Ilija Vučević to i opisao: "Koštala me je mnogo skupo i ta šetnja i ta pica i to lepo druženje".
Da li je ljubičasta torba, šetnja gradom, neobičan detalj, uske farmerke ili bilo šta drugo, za napade na pripadnike LGBT populacije nasilnik će uvek pronaći "baš valjan razlog".
F
Ilija Vučević sa suprugom
- U pitanju je tipičan primer zločina iz mržnje, odnosno krivičnog dela motivisanog na osnovu određene karakteristike. To je uvedeno u naš pravni sistem, odnosno Krivični zakonik, još 2012. godine, u vidu otežavajuće okolnosti - člana 54a - objašnjava za "Blic" Stefan Šparavalo iz Udruženja za evidentiranje slučajeva nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama u Srbiji "Da se zna".
On dodaje da ovakvi slučajevi, nažalost, nisu retkost, mada tek malo njih dopre do institucija i do žiže javnosti, naposletku. Srbija još uvek nije tolerantno društvo i ljudi koji odstupaju od određenog "obrasca" imaju rizik da budu napadnuti, i to samo zbog onoga što jesu ili, u ovom slučaju, onoga što neko smatra da jesu.
Napad koji se dogodio najoštrije je osudio Prajd info centar, a osudama se pridružila i Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković.
- Nedopustivo je i zаbranjeno svako nasilје kоје је posledicа diskriminаciје premа poјedinim društvеnim grupamа, а u оvоm slučaјu zbog pretpostаvlјеnog ličnog svoјstva - objasnila je Jankovićeva.
Оnа kаžе dа i оvај slučај govori dа moramo kontinuirano da rаdimo nа otklanjanju sociјаlnе distancе i diskriminаciје kоја sе u pојеdinim slučајеvimа završi fizičkim nаsilјеm premа LGBТ građanimа.
- Sa zločinom iz mržnje je stvar slična poput mnogih drugih zakona u Srbiji, postoji na papiru, ali se u praksi retko primenjuje. I dalje ne postoji jasna evidencija o ovakvim krivičnim delima pri nadležnim institucijama. U prethodnih šest godina, koliko ovaj član postoji, primećeno je da Tužilaštvo ne reaguje odgovarajuće, odnosno da ne uzima u obzir dati član pri sastavljanju optužnog akta, čak i kada je mržnja kao motiv očevidna - ističe Šparavalo, i dodaje da od 2012, kada je uveden, do 2018. godine, nijedno delo nije tretirano sa otežavajućom oklonošću.
Kada posmatramo sa strane, deluje nam da se na planu homofobije situacija drastično promenila. Ako ni zbog čega drugog, društvo je pokazalo da je iznad te priče postavivši pripadnicu LGBT zajednice Anu Brnabić za premijerku.
Ipak, ako malo zagrebemo po površini, stvari su vrlo jasne: raskrvavljena arkada, izbijeni zubi, vređanje, pljuvanje LGBT pripadnika i dalje pune novinske stupce i ne prestaju da bude jedna od glavnih tema kada stavimo na kantar mane srpskog društva. Ova strana nekako uvek bude teža.
A ova strane je ona koja šetajući ulicom ne prestaje ni u jednom trenutku da bude pretnja po sve nas i one koji jesu LGBT, ali i one koji nisu, a učinili su se da jesu.
- Kako smo mi u centru grada postali pretnja bilo kome? To je opomena, to je poenta. Mi nismo ovo ispričali za medije da bismo dobili bilo kakvu vrstu slave, jer pogledajte me, ja nemam tri zuba, zuji mi i dalje u ušima, nikada se u životu nisam tukao, možda se koškao sa pet godina sa svojim bratom, to je moj maksimum - objašnjjava Ilija Vučević.
Da, zaista, kako su pristojni ljudi postali pretnja? Da li su nasilje i mržnja toliko ukopani duboko u naše ove balkanske koordinate da koliko god kopali rukama, ašovima, lopatama, bagerima ne možemo doći do poslednjeg korena ovog korova koji samo izbija pomalo zato što je takvo vaspitanje, a malo više zato što ga svi mi svakodnevno zalivamo.
Uputili smo i Kabinetu premijerke pitanja u vezi sa incidentom koji se dogodio budući da nismo dobili reakciju ni zvaničnu putem saopštenja, a ni onu nezvaničnu, preko društvenih mreža. Do objavljivanja ovog teksta, odgovora nije bilo.
Stoga, možda najbolje pitanje za kraj jeste - da li je privid da je nešto bolje u ovoj zemlji po pitanju raspitivanja mržnje prema LGBT ili bilo kojoj populaciji ili je to stvarno jedna velika zbilja, iz koje nećemo pobeći ako ne pogledamo malo i u svoje dvorište?
СМРТ ФАШИЗМУ!
Iliju su pretukli zbog boje torbe, SUTRA ĆE MOŽDA I NAŠU DECU: Da li treba da se plašimo ako šetamo bišona ili nosimo malo uže farmerice?
04.11.2019. 14:03
Sasvim bezbrižno ste odlučili da odete da kupite hranu uveče posle šetnje. Nosili ste ljubičastu torbu. Išla je i vaša supruga sa vama. Sve je ličilo na jednu sasvim običnu noć u centru Beograda. A onda su vas pretukli, jer su mislili da ste gej, upravo zbog te ljubičaste torbe. U kakvoj to zemlji živimo i da li su nam na sva usta kazivana prava LGBT populacije i dalje samo mrtvo slovo na papiru?
Iliju Vučevića (30) u noći između petka i subote prvo su dva nasilnika, obojica imaju po 26 godina, vređala, psovala, a nakon što im je on rekao da prestanu, muškarci su ga pretukli izbivši mu zube i razbivši mu arkadu. Razlog je, okarakterisaćemo ga tako, krajnje neobičan: njih dvojica su mislili da je Vučević gej, jer je nosio ljubičastu torbu za psa.
"Hajde da ubijemo pedera", "Čim nosiš ljubičastu torbicu, znam ja čiji si ti", "Došao si u moj kraj da mi s**eš", neke su od uvreda koje su nasilnici uputili Vučeviću pre pesničenja kojem je bio naknadno izložen.
Ipak, uprkos tome, Ilija i njegova supruga u ispovesti za "Blic" kažu da nije poenta da nasilnici budu kažnjeni zatvorom, jer bi to moglo samo da produbi već postojeću mržnju.
- Kada razmišljam o kazni, osećanja su mi pomešana. S jedne strane, ne želim da budu kažnjeni zatvorom, jer ta ustanova nikom ništa dobro nije donela, naročito onima koji do sada nisu osuđivani kao dvojica napadača - objašnjava Ilija Vučević za "Blic", ali potom i pojašnjava da misli da su, s druge strane, potrebne najstrože kazne za zločine iz mržnje, jer to što su oni pokazali jeste čista mržnja prema LGBT populaciji.
Na kraju, epilog je takav da je postignut dogovor o priznanju krivice, pa su Stojan Katanić i N.J. osuđeni na uslovne kazne.
Kako su reči "mržnja", nasilje, krv postale sastavni deo konteksta u kome se u Srbiji govori o homoseksualizmu i da li je takvo sejanje mržnje onda dovoljno kažnjeno uslovnom kaznom?
Sa ove tačke gledišta uslovna kazna od godinu dana i osam meseci za zločin počinje iz mržnje deluju blago, nedovoljno opominjuće‚ gotovo smešno. Naročito ako imamo u vidu da je sutra novi dan, a u njemu će opet nečiji sin prošetati maminog bišona, jer ona ne može, jer radi, jer je bolesna, a to će ga možda koštati. Baš tim rečima je Ilija Vučević to i opisao: "Koštala me je mnogo skupo i ta šetnja i ta pica i to lepo druženje".
Da li je ljubičasta torba, šetnja gradom, neobičan detalj, uske farmerke ili bilo šta drugo, za napade na pripadnike LGBT populacije nasilnik će uvek pronaći "baš valjan razlog".
Ilija Vučević sa suprugom
- U pitanju je tipičan primer zločina iz mržnje, odnosno krivičnog dela motivisanog na osnovu određene karakteristike. To je uvedeno u naš pravni sistem, odnosno Krivični zakonik, još 2012. godine, u vidu otežavajuće okolnosti - člana 54a - objašnjava za "Blic" Stefan Šparavalo iz Udruženja za evidentiranje slučajeva nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama u Srbiji "Da se zna".
On dodaje da ovakvi slučajevi, nažalost, nisu retkost, mada tek malo njih dopre do institucija i do žiže javnosti, naposletku. Srbija još uvek nije tolerantno društvo i ljudi koji odstupaju od određenog "obrasca" imaju rizik da budu napadnuti, i to samo zbog onoga što jesu ili, u ovom slučaju, onoga što neko smatra da jesu.
Napad koji se dogodio najoštrije je osudio Prajd info centar, a osudama se pridružila i Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković.
- Nedopustivo je i zаbranjeno svako nasilје kоје је posledicа diskriminаciје premа poјedinim društvеnim grupamа, а u оvоm slučaјu zbog pretpostаvlјеnog ličnog svoјstva - objasnila je Jankovićeva.
Оnа kаžе dа i оvај slučај govori dа moramo kontinuirano da rаdimo nа otklanjanju sociјаlnе distancе i diskriminаciје kоја sе u pојеdinim slučајеvimа završi fizičkim nаsilјеm premа LGBТ građanimа.
- Sa zločinom iz mržnje je stvar slična poput mnogih drugih zakona u Srbiji, postoji na papiru, ali se u praksi retko primenjuje. I dalje ne postoji jasna evidencija o ovakvim krivičnim delima pri nadležnim institucijama. U prethodnih šest godina, koliko ovaj član postoji, primećeno je da Tužilaštvo ne reaguje odgovarajuće, odnosno da ne uzima u obzir dati član pri sastavljanju optužnog akta, čak i kada je mržnja kao motiv očevidna - ističe Šparavalo, i dodaje da od 2012, kada je uveden, do 2018. godine, nijedno delo nije tretirano sa otežavajućom oklonošću.
Kada posmatramo sa strane, deluje nam da se na planu homofobije situacija drastično promenila. Ako ni zbog čega drugog, društvo je pokazalo da je iznad te priče postavivši pripadnicu LGBT zajednice Anu Brnabić za premijerku.
Ipak, ako malo zagrebemo po površini, stvari su vrlo jasne: raskrvavljena arkada, izbijeni zubi, vređanje, pljuvanje LGBT pripadnika i dalje pune novinske stupce i ne prestaju da bude jedna od glavnih tema kada stavimo na kantar mane srpskog društva. Ova strana nekako uvek bude teža.
A ova strane je ona koja šetajući ulicom ne prestaje ni u jednom trenutku da bude pretnja po sve nas i one koji jesu LGBT, ali i one koji nisu, a učinili su se da jesu.
- Kako smo mi u centru grada postali pretnja bilo kome? To je opomena, to je poenta. Mi nismo ovo ispričali za medije da bismo dobili bilo kakvu vrstu slave, jer pogledajte me, ja nemam tri zuba, zuji mi i dalje u ušima, nikada se u životu nisam tukao, možda se koškao sa pet godina sa svojim bratom, to je moj maksimum - objašnjjava Ilija Vučević.
Da, zaista, kako su pristojni ljudi postali pretnja? Da li su nasilje i mržnja toliko ukopani duboko u naše ove balkanske koordinate da koliko god kopali rukama, ašovima, lopatama, bagerima ne možemo doći do poslednjeg korena ovog korova koji samo izbija pomalo zato što je takvo vaspitanje, a malo više zato što ga svi mi svakodnevno zalivamo.
Uputili smo i Kabinetu premijerke pitanja u vezi sa incidentom koji se dogodio budući da nismo dobili reakciju ni zvaničnu putem saopštenja, a ni onu nezvaničnu, preko društvenih mreža. Do objavljivanja ovog teksta, odgovora nije bilo.
Stoga, možda najbolje pitanje za kraj jeste - da li je privid da je nešto bolje u ovoj zemlji po pitanju raspitivanja mržnje prema LGBT ili bilo kojoj populaciji ili je to stvarno jedna velika zbilja, iz koje nećemo pobeći ako ne pogledamo malo i u svoje dvorište?
СМРТ ФАШИЗМУ!
), Što je puno puno je.
