Ikavicaca?

[Hriscanin.Hriscanin]

Zasto ona nije usla u standardizaciju sropskoga jezika?

 

[Mrkalj]

Zasto ona nije usla u standardizaciju sropskoga jezika?

Da li želiš da pitaš zašto se ikavica danas ne priznaje za standardni izgovor srpskog jezika, pored ijekavice i ekavice?

 

[gost 246399]

У званичном србском йезику ИМА трагова икавице, чак више него ийекавице (у екавском изговору). Тако се на примѣр, каже "нисам" и "нисмо" умѣсто екавскога "несам" и "несмо". Исто тако се каже "храбрИйи" умѣсто екавскога "храбрЕйи". То су све шумадийско войвођански икавизми. Али чистом икавицом говораше само неколико села у Подрињу, са ове стране Дрине, распоређених дуж ње.

 

[ccaterpillar]

Најбоље да свака општина уведе свој стандард, таква размишљања само код Срба могу да имају прођу..

 

[gost 246399]

Икавштина йе нарочито заступљена у наставцих мѣстнога падежа множине са тврдом основом у србских говорах Войводине. Тако од изворних облика "по селѣх", "на колѣх", "на вратѣх", "по путевѣх" настадоше "по сели(х)", "на коли(х)", "на врати(х)", "по путеви(х)". Йужнийи србски говори (зетско-санџачки и косовско ресавски) глас Ѣ замѣнише гласом "А"! па се доби "по села(х)", "на кола(х)", "на врата(х)", "по путева(х)". Пойедини граматички мање искварени говори источно херцеговачкога нарѣчя ту имайу наставак "ийе(х)": "по селийе(х)", "по путевийе(х)".

 

[Hriscanin.Hriscanin]

Da sad bi mogli imati i Beogradski jezik, Niski jezik, kao sto sam cuo da hrvati porave neki Zagrebacki! Strsano!

 

[VoSlavu]

Moji Bunjevci lipo divanedu. Njiov mi se jezik mnogo sviđa.

 

[VoSlavu]

Da ilustrujem na šta sam mislio :

Život teče u laganom ritmu, tamburaši to najbolje prate
Topot konja sa osmehom žena, često noću u moj život svrate

Kad se sitim pisme od nedavna, uhvati me neka čudna seta
Pa mi često na um padnu riči, Ne mogu se tačno setit' leta

Krenuli smo svak' na svoju stranu, ne živi se više k'o nekada
Čini mi se sudbina me steže, pa se neću vratiti nikad

Ostaviću grobove i didu, i sve pisme što su znali svirci
I sve nane, čizme i salaše, i sva žita u mojoj ravnici
I sve nane, čizme i salaše, i mrkove u mojoj ravnici

Dunavom će možda plovit' lađe, tamo-amo kako se ko snađe
A ja ću negde gledat' u daljinu i sve više tražiti tišinu

Eh da vrime rane liči
Ne bi bilo ove tuge
Ne virujem ja u riči
Niti krivim ljude druge

Tek sitim se našeg Peše
Ko da priko puta sidi
Kolko kaže konje voliš
Toliko ti duša vridi

Uzmite mi od života
Sve što imam što sam stek'o
Al' ne dirajte uspomene
Jel mladost je već daleko

Imam prava da tugujem
I da ličim ove rane
A mladosti da se sićam
I da čekam lipše dane

Ako vrime rane liči
Neće biti više tuge
Virovaću ja u riči
I neću krivit' ljude druge

Ponovo će konji moji
Niz livade da polete
A ja ću se radovati
Ako triba i umriti