Igra stihova

  • Začetnik teme Začetnik teme Mika
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Prošlost vatre

Ona uči zvezde da budu jetke
Spava sa svojim mrakom iz zagriženosti
Spanđala se sa vremenom
Mešajući svoj pepeo sa svežinom zore

Ona svetli: to svetli njena praznina
Njena će nemoć osvetliti naše puteve
Sunce je ime njenog nasilja
Njena izdajstva skriva ljudsko srce

Ona je priznala sever
Ona je pod starost blagosiljala ciču
Ptica koja sebe stvara iz svoje nemaštine
Čita led iz njinog uma

Na način umiljat i strašan
Dani su različiti al svetlost zore je ista
Zagađena vatra u glavi, bivša reč
Buduću zoru uči surovosti

Branko Miljković

Tema: Sadašnjost
 
Divlji krik nas doziva kroz tamu ispunjenu bubnjevima
Iz neba se prolama pesma na zanemele ljude
Vetar raznosi zvonjavu crkvenih zvona
Čuju se samo zvona munja i gromova
Ona zvone za blažene i krotke
Ona zvone za čuvare bistroga uma
Za nepotkupljive proroke ovoga dana
Kada su zazvonila zvona istinske slobode...

Bob Dilan


Tema: Slika
 
Stara slika

Stara majka uči plesti
unučicu svoju milu, –
to je škola vrlo stara,
na bakinom dragom krilu.

Stara majka tako dobra,
a poslušna unukica, –
to je slika vrlo stara,
na njoj uvek druga lica.

Ova ista stara duša,
učiteljka sada što je,
učenik je negda bila
na krilcu bake svoje.

A ti, mala, što sad učiš,
vi”š tako ćeš jednom i ti
unučici svojoj dragoj
učiteljka dobra biti.

Godine se brzo kreću,
te zidaju i kad kvare,
vreme ide, vreme leti
i ponavlja slike stare…

Jovan Jovanović Zmaj

Tema: Magla
 
Josipa Lisac – Magla


Tvoje tijelo osipa se poput pijeska sad
Tvoje lice nestaje u zraku kao dim
Umorna sam
Shrvala me za ljubavlju tvojom duga glad
Ti si s druge strane rijeke
Polako već se mirim s tim

Magla svuda, magla oko nas
Iz daljine jedva čujno dopire tvoj glas
Magla svuda, magla oko nas
Prekasno je uzaludno
Sve je dublji jaz

Tvoje usne od papira, ne osjećam ih već
Tvoje ruke izmiču k’o ispred dana noć
Nekad ipak kriknula bih poneku psovku il’ grubu riječ
Ipak šutim, gušim srce
Mora se naprijed, dalje poć

Tvojih riječi ne sjećam se, ne pamtim tvoj glas
Milovanja tvoja još su samo dio sna
Sve što oboje smo htjeli, odavno već je iza nas
U tom moru sivih lica
Uzalud tvoje tražim ja


Tema: Glas
 
Glas

Žarka zimska magla sjaji –
Krv na nebu – sve do ruba.
Idem tamo gde se gaji
Tajnodelotvorna ljubav.

Ti si – u snu. Kad te sretam,
Ja ne grlim tebe, pamti,
Ja sam – carica planeta,
Ne za tebe – zrak moj plamti.

Prevaren si nepoznatim:
Jer zbog svetih snova nikad
Bestelesni neće dati
Da im pronikneš do lika.

Udubi se, manje strastan,
U sopstvenog duha mrak:
I shvatićeš – lepša ja sam
Od tvog izmišljenog sna.

Aleksandar Blok

Tema: Suze
 
Suze na kiši


Domine padaju
U kući koja je prazna
Utopljena u tišini
Koja zaglušuje
Ni traga
Našem postojanju koje je izbrisano
Ovom tihom igrom

Želela bih da mogu da osetim
Ali ne mogu da se setim
Šta je oduvek bilo
A više ne postoji
Nema spomenika
Samo osećaj koji bledi
Onoga što je prethodilo

Nestali smo
Ništa nije ostalo od nas
Poput suza na kiši
Ko smo mi
Sve je to isprano
Poput suza na kiši

Glas u mojoj glavi
Sada mora da je samo ludilo
Koje progoni hodnike
Gde god da odem
Slike su zamenjene
Drugim licima
Onima koje ne poznajem

Kako mogu uspomene biti tako stvarne
Nastavljamo dalje, ali vreme neće zaceliti
Pa dajem ono što dobijam za uzvrat
Neposredno pre nego što zaboravim
Kako su zapečaćene naše sudbine

Nestali smo
Ništa nije ostalo od nas
Poput suza na kiši
Ko smo mi
Sve je to isprano
Poput suza na kiši

Poput suza na kiši
Nestali smo
Ništa nije ostalo od nas
Poput suza na kiši

Napisaću još jednu priču
Krug ljubavi će sijati
Podelićemo svetlost dana
Dok želimo noći

Prvi put
Kada sam ugledala tvoje oči
Uzvišene
Poslednji raj
Videli smo našu Šangri-la*
Ali za sada

Nestali smo
Ništa nije ostalo od nas
Poput suza na kiši
Ko smo mi
Sve je to isprano
Poput suza na kiši

Poput suza na kiši
Nestali smo
Ništa nije ostalo od nas
Poput suza na kiši

Poput suza na kiši
Poput suza na kiši
Poput suza na kiši

Tarja

Tema: ulica
 

​


Optužen sam kao takav.
Dobro, ja sam ruina,
znate već.
Večito radim na ponovnoj izgradnji,
popravljam se.
Ali kad sam sa ljudima
nešto se oduzima od mene..

Većina ljudi teško da je vesela
i retko je zanimljiva.
Slušam njihove žalopojke,
uočavam njihovu hvalisavost,
njihova neoriginalna zapažanja.

Pretvaraju mi život u zev.
Tražite da ih prigrlim?
Ja ih ne mrzim,
ne želim da ih porazim ili ubijem.
Samo hoću da se sklonim
. Samo kada sam sam osećam se najbolje.
To je moj normalni put,
kada klizim, lebdim,
kada bilo kakva svetlost ulazi u mene

Ruina. Stari klošar.
Bubašvaba u katedrali.

Dobro vino.
Duhovni razgovori sa madam smrt.
San o zlatnim vetrenjačama.
Udisanje života.
Uzvišeno zatočeništvo.
Nežni zidovi.
Ako ljubav prema tome
umesto prema čovečanstvu
čini od mene mizantropa
onda to i jesam do koske,
rado.
Sada, ovde, noćas,
sutra, dogodine,
sam sa samoćom konačno.

Bukovski
 
Koračam dugom ulicom

Koračam dugom ulicom ka tebi.

Zastanem na po puta kad shvatim
Da me ni druga polovina ne bi
Odvela u kraj s gradom nepoznatim.

Stojim, a mislim da idem, u sebi.

Ili polako stignem do predgrađa
U kome mi je sve neznano kao
Da sam već dopro do tvoga mesta: lađa
Se vidi s’ jednog ugla gde sam stao
I sunce što se gasi ili rađa.

Dođe do mene glas da su me mnogi
Koji me znaju već unavideli:
Smeju se kao u novoj eklogi
Kako se čudno gubim mesec celi
Ili da sam se privoleo drogi.

Prođe još jedan dan za koji vele
Da je običan bio: videše me
Gde se u uskoj ulici (kraj skele)
S prolaznicima sudaram sve vreme.

Stojim, a oni da prominu, žele.

Krenuću sutra (ali ne polako)
Do stabla, vode, klupe usred bilja;
Svih mesta gde smo bili nauznako.

Neka svi kažu da lutam bez cilja.

Ja idem prema tebi, makar tako.

Stevan Raičković

Tema: Nesanica
 
Nesanica


Ne spavam, i ne nadam se snu.
Čak i u smrti ne nadam se snu.

Predstoji mi nesanica duga kao Mlečni put
I jedan zaludan zev koji će nadživeti svet.

Ne spavam; ne mogu da čitam kad se probudim noću.
Ne mogu da pišem kad se probudim noću,
Ne mogu da mislim kad se probudim noću –
Bože moj, ni da sanjam ne mogu kad se probudim noću!

Ah, kako me opija žudnja da budem bilo ko drugi!

Ne spavam, ležim, usplahiren, probuđeni leš,
A sve što osećam samo je prazna misao.


Pohode me, izobličene, stvari koje su mi se desile –
Sve one zbog kojih se stidim i kajem –;
Pohode me, izobličene, stvari koje mi se nisu desile –
Sve one zbog kojih se stidim i kajem –;
Pohode me, izobličene, stvari koje nisu ništa,
I čak se i zbog njih stidim, i kajem, i ne mogu da spavam.

Nisam u stanju da smognem snage i pripalim cigaretu.
Zurim u zid isped sebe kao da promatram svemir.
Napolju je tišina gluva za sve što se zbiva.
Neizmerna tišina koja bi u nekoj drugoj prilici bila strašna,
U svakoj drugoj prilici, kad bih samo mogao da osetim strah.

Ispisujem stihove zaista dopadljive –
Stihove da bih saopštio kako nemam šta da kažem,
Stihove da bih uporno ponavljao to isto,
Stihove, stihove, stihove, stihove, stihove...
Bezbroj stihova...
A sva istina, i sav život ostaju izvan njih i izvan mene!

Pospan sam, ne spavam, osećam, a ne znam čime
Ja sam čisto osećanje, nezavisno od čula,
Jedna puka apstrakcija samosvesti bez ličnosti,
Izuzev nužnosti koja uslovljava svest,
Izuzev – otkud znam izuzev čega...

Ne spavam. Ne spavam. Ne spavam.
Kakva teška sanjivost u glavi, na očnim kapcima, u duši!
Kakva teška sanjivost svuda osim u mogućnosti sna!

O zoro, previše kasniš... Dođi...
Dođi, uzaludno,
Da mi doneseš novi dan istovetan sa ovim, koji će smeniti druga noć,
Istovetna sa ovom...
Jer si uvek radosna i uvek donosiš nadu,
Ako je verovati staroj sentimentalnoj literaturi.

Dođi, donesi nadu, dođi, donesi nadu.
Moj umor se zavlači u jastuk.
Bole me leđa jer ne ležim na boku.
Da ležim na boku, bolela bi me leđa što ležim na boku.
Dođi zoro, požuri!


Fernando Pesoa

Tema: dah
 
Iz Daha u Dah

Ne planiraj sa mnom sigurno sutra
Ne traži
Obećanja o mirnoj sreći “zauvek” jer
Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem
Cigansko je i ptičije srce u meni
Mnogo neba i oluja mi treba da letim
Nema tu prostora za poetese i ljubavnice:
Mnogo puta
Poetskim radostima iz juče
Narugalo mi se uplakano ljubavničko sutra
Mili moj
Sva moja vremena su Danas
Iz dana u dan i iz daha u dah
Ko vinska mušica živim
Na trenutke
Između dva stiha i dva poljupca
Pijana od izmaštanih trenutaka ljubavi

Ne nudi mi
Ništa duže od trena ni trajnije od sna
Pusti me
U dva disanja na tvome uzglavlju
I u snove o ljubavi što u jastuk stanu
Samo u toliko tvoga mogu biti
U više
Prestaću da sanjam i stihujem
I neću biti ptica i Ciganka koja te volela
Dragi moj dragi
Samo u današnji dan i dah verujem
I tebi i sebi

- Nena Miljanović

Tema: Moja si
 
Dva – tri minuta

Ljuta si na sebe,
jer ti nedostajem, prznice mala.
Nedostajem i sebi
otkad smo sazvežđe podelili,
pa svako gazduje svojom samoćom.
Budalo jedna, nemaš pojma
koliko te volim, ovako budalast.
I drugi su blesavi, al’ ne umeju k’o ja
da lepo popričaju sa tobom kada te nema,
ni da poskakuju trotoarom, u pokušaju
da usklade korak sa tobom, nevidljivom.
Žao mi što nisi tu,
da vidiš kako je lepo sa tobom.

Ja samo mislim da nisi tu,
zato i ne volim da mislim,
jer znam da si tu.
Ne marim što svet misli
da pričam sâm sa sobom.
Nije do mene, već do sveta.
Nema svet oko za tebe.
Ne bih da uvredim nekog,
al’ nije ti svet dorastao.
Svet zanima imaš li miraz i čija si,
a meni jedino važno što si moja.

Neće biti da nisi tu.
Da je tako, prvo što bih uradio – umro bih,
a ostalo natenane, pa dokle doguram.
Ne bih tek tako pustio da odeš kod sebe.
Jedino ako sam se pokvario,
pa ne umem, k’o što umem, da te volim.
Sve mi liči da umem, kao prvog dana.
Evo, mogu ti prepričati srce,
ako imaš dva – tri milenijuma vremena.
Čekaj, samo da mi srce uzme vazduh,
veliki je tremaroš kad izađe pred publiku.

Samo ću dva - tri minuta da odmorim od tebe,
dok u kafani preko puta popijem nešto protiv sebe.
Sitne ću pare da brojim, a državu da psujem,
posle ću opet da te volim, a to znači da tugujem.

Baš se radujem što mi dosađuješ.
Odavno bi otišla,
da ti nije lepo kod mene.
Svako voli da se ušuška u toplo,
da lenčari i bude mažen,
da sluša pesmu za laku noć
i bajku za dobro jutro.

Di si pošla, skitaro jedna?
Na prvom ćošku bi se setila
da si nešto zaboravila,
pa bi se brže – bolje vratila,
dok mi se srce ne ohladi
(ne bi, al’ bi brinula, kao da ga ne znaš).
Ne bi ti umela o sebi da brineš,
k’o što brinem ja,
zato je bolje da budeš tu gde nisi,
da svi vide to što samo oni ne vide.

Je l’ ti smeta što te volim?
Znam da i bez mene imaš briga preko glave,
al’ sve mislim neće biti da sam ti ja najveća.
Ako smetam, mogu da odem na neko vreme,
da vidimo kako bi nam bilo bez mene.

Samo ću dva - tri minuta da odmorim od tebe,
dok u kafani preko puta popijem nešto protiv sebe.
Sitne ću pare da brojim, a državu da psujem.
Posle ću opet da te volim, a to znači da tugujem.


Goran Tadić


Tema: oprosti
 
Oprosti

Oprosti mojim rukama,
što te grle tako snažno.
Kovane su u seljačkim mukama,
tamo gde ništa nije lažno.

Oprosti mojim očima,
što te gledaju tako milo.
Gledale bi i danju i noćima,
kad se noću ne bi snilo.

Oprosti mojim usnama,
što te ljube tako strasno.
Korakom dugim život korača,
posle možda biće kasno.

Oprosti srcu u grudima,
što nestašno je kao čigra.
Kad spozna dobro u ljudima,
od radosti stalno igra.

Oprosti suzama mojim,
što ne kvase mi obraze.
Pored tebe uspehe brojim,
a zaboravih na poraze.

Znam da me grliš srcem
i da oprostićeš uvek meni,
sva zlodela pod ovim suncem,
a oprostio bih i ja tebi.

Dragan Đurašinović

Tema: Razdvojenost
 
Početak Traganja Za Bićem


Lepi moj dane s dušom elegije
kad od Bića senka biva, predelima
lutam, u suzama, strah me obuzima,
zvezdani uticaj nada mnom — ko da ih suzbije.

Neizdvojen pojavom još niko nije
otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima
vrati mi dan ako ga negde još ima,
zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se zmije.

Poređane glave u zaboravljenom vremenu
sa uzaludnim mislima i poslednjim rečima
slute svoj lik u mutnome kamenu.

Tražim te u vetru ako te još ima
izgovorena reči, za svetove pale
tražim početak sjaj i sate stale.

Branko Miljković


Tema: susret
 
Ponovni susret

Psuješ život k'o kočijaš
dok vozi svoju kočiju,
po celu noć se opijaš
zbog njenih crnih očiju.

Taman si prest'o da patiš
i uspeo da preboliš,
onda je sretneš i shvatiš
da je sad još više voliš.

Nikola Đurđevac

Tema: Spokoj
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top