Igra stihova

[Mika]

Da probamo da se igramo kroz lepe stihove...

...Ja zadam reč (tema), a sledeći piše nečiji poznati stih ili pesma koji sadrže tu reč, onda zada novu za sledeći..

Recimo: kiša

Da sam kisna kap - Djurdjica Haladi​

O, da sam sicusna kisna kap,
kucnula bih ti o prozor,
skliznula ko suza po licu,
praveci mali svilenkasti slap.

Mozda bih ti pala na usne,
na oci i ostavila trag,
ne daj boze vecoj zloci,
bio bi to samo poljubac blag.

Mozda bih ti pala na kosu,
ostavljajuci u njoj srebrenkastu rosu,
izljubila ti kapima trepavice, umila lice,
ostavila sicusne kapi, da sjecanje ne ishlapi.

Sledeća tema: lutanja

 

[Neprilagođena]

Da, mi nećemo lutati više

(Dž.G.Bajron)


Da, mi nećemo lutati više
u kasnoj noći ti i ja,
i zalud srce ljubavlju diše
i mjesečina još uvijek sja.

Jer duša kreće već iz grudi
uz mač što hrli sad u boj;
za predahom mi srce žudi,
i ljubav traži kraj već svoj.

I zalud noć sva voljenjem diše
i zalud njoj će uskoro kraj,
nas dvoje neće lutati više
uz mjesečine blistav sjaj.


Tema:Iluzija

 

[Baudrillard]

Iluzija Dobrote

Gdje su sad oni ljudi
koji misle dobro svima?
U djetinjstvu ih je bilo
sjećam se da takvih ima.

Zašto ih sad nema?
Zar više ne postoje?
Zar su svi oni bili
dječje iluzije moje?

Svakoga dana ljudi
pokažu drugo lice.
Pokažu svoje ćudi
licemjeri, varalice...

Postoje li dobri ljudi ?
Jesam li takav i ja?
Ili je ljudska dobrota
samo dječja iluzija?

Marin Čaveliš

Tema: Strah

 

[Neprilagođena]

Strah od mraka

(Iron Maiden)



Ja sam čovek koji hoda sam...
I kad hodam mračnim putem-
Noću ili u šetnji parkom,
Kad svetlost počne da se menja,
Ponekad se osećam pomalo čudno...
Pomalo zabrinut kad padne mrak-
Strah od mraka...
Strah od mraka...
Imam stalni strah da je nešto uvek blizu-
Strah od mraka...
Strah od mraka...

Imam fobiju da je neko uvek tu.
Da li ste prešli prstima po zidu
I da li ste osetili kako vam koža na vratu ježi
Kada tražite svetlost?
Ponekad kad se plašite da pogledate
Ka uglu sobe jer osećate
da vas nešto posmatra...
Strah od mraka...
Strah od mraka...

Imam stalni strah da je nešto uvek blizu-
Strah od mraka...
Strah od mraka....
Imam fobiju da je neko uvek tu
Da li ste ikad bili sami noću?
Mislio sam da sam čuo korake pozadi
I okrenuo se i nema nikoga?
I dok ubrzavam korak
Teško je gledati ponovo
Jer sam sigurnan da je tamo neko-
Strah od mraka...
Strah od mraka...
------------------------------------


Tema: Prašina

 

[Baudrillard]

ZVEZDANA PRAŠINA

Samo sam sanjala
Petra Pana
kako leti zvezdanim nebom.
Ja nisam bila
ni Zvončica ni Vendi,
već uplakana devojčica
zalutala
u zemlju Izgubljenih dečaka.

Tuđi tragovi iz snova
provlače se kroz javu.

Zvezdana prašina
mi je bačena u oči.

Ne mogu da progledam...
Ni da razumem.

Zorica Aćimović

Tema: Ljubav

 

[Mika]

Zbog ljubavi - Paul Elurad


Razmrsio sam sobu gdje spavam, gdje snivam
Razmrsio sam polje i grad gdje život provodim,
Gdje svjetlo se skuplja u mojim odsutnim očima,
Gdje sunce izlazi, gdje snivajuć bdim.

Svijet male sreće, bez površine i bez dna,
S odmah zaboravljenim čarima,
Rođenje i smrt zamršava njihove dodire
U neba i zemlje pomiješanim naborima.

Ništa ne odijelih, već udvostručih srce svoje.
Da bi se voljelo, sve stvorih: nestvarno i što je java;
Dadoh joj njen razum, njen oblik, njenu toplinu
I besmrtnu ulogu-njoj koja me obasjava.

Tema: andjeo

 

[Baudrillard]

Anđeo tuge

Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica,
spustivši bleđanu glavu na zvučnu srebrnu liru,
ja vidim nebesku sliku.
Sa pokidanih žica, poslednji akord zvoni.
Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica,
i ona suze roni.
Andjeo to je Tuge.
Po dubravama tavnim
njezina čudna pesma bolno i slatko ječi;
u njojzi očajnik traži utešne i mile reči,
i njima tugu goni.
Ona ga u nebo diže, dajuć’ mu krioca svoja…
Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja.

Vojislav Ilić

Tema: Smeh

 

[Neprilagođena]

 

[Neprilagođena]

Tvoj smeh

(P.Neruda)

​

Hleb mi oduzmi, ako hoćeš,
vazduh mi oduzmi, ali
ne oduzimaj mi svoj smeh.

Ne uzimaj mi ružu,
koplje koje hitaš,
vodu koja naglo
puca u tvojoj radosti,
iznenadni talas
srebrn što te rađa.

Borba je moja teška
i vraćam se umorna oka
ponekad zato što videh
zemlju što se ne menja,
ali kad uđe u tvoj smeh,
popne se u nebo tražeći me,
otvara mi širom
sva vrata života.

Ljubavi moja, u času
najcrnjem hitni
svoj osmeh i ako nenadno
vidiš kako moja krv
škropi pločnike,
smej se jer smeh tvoj
biće za moje ruke
kao neka sablja sveža.

Kraj mora, s jeseni,
tvoj osmeh sigurno diže
svoj slap od pene,
a u proleće, ljubavi,
hoću da ti osmeh bude
ka cvet koji sam čekao,
plavi svet, ruža
moje zvonke otadžbine.

Smej se noći,
danu, mesecu,
smej se ulicama
vijugavih ostrva,
smej se ovom nespretnom
momku koji te voli,
ali kad ja otvorim
i zatvorim oči,
kad moji koraci idu,
kada se vraćaju,
oduzmi mi hleb, vazduh,
svetlost, proleće,
ali tvoj smeh nikad
jer bez njega bih umro


Tema:Ostrvo

 

[Baudrillard]

Ostrvo

Ostrvo je ovo daleko, stoji ko tačkica
U vrtlogu plavog svemira
Do kojeg samo najači krici dopiru
I kad se čuje kako jedni druge
U majčinu pošalju
Ostrvo ovo je slobodan svet
Prema onima skupljenih krila
Kao papagajima u njihovom kavezu
Što za zabavu, smeh i ponavljanje reči
Sledovanje zrnevlja dobiju
I dobro je svima
Ovce na broju vukovi siti
Ne predstavlja smetnju da se uživa
To što se živi u moždanoj zabiti
A ostrvo je mesto gde smo svi isti
Samo drugčije gledamo na stvari
Neko pored leševa može da večera
Drugi crva u jabuci ne može da svari
U svetu gde brat brata pesnicama miluje
Gaze silni redom sve one što lažu
Da postoji svet izvan kaveza
Preziru one sa slabim želucem
„ Vi ste kukavice čovek treba da vas ubije“
Svaki od njih poručuje
A ostrvo je mesto gde smo svi isti
Samo drugčije gledamo na stvari
Od malenih crva potekli
U svakavke životinje izrasli
U istom se kavezu zatekli
I ćute oni slabi
Čiji želuci teške reči i krv
Ostrvsku ne mogu da svare
Traže put preko mora
Od „životinjskog carstva“
Što dalje da odlete
A sa ostrva se svake prestupne
Jedva čujim glasom
Kroz jauk i plač čuju reči
Ustani, bori se!!!
Vojci života svi da se pridruže
Kad počne da grmi u kavez ne bežite
Na gromove pesnicama udrite
Pesnicama stisnutim u reči
U uzvike da nećete zrnevlje
Da se ne plašite ptica grabljivica
Jer kad se glas ćutljivih digne
Neće moći niko da vas spreči
Na putu ka stvaranju života
Na tom ostrvu gde smo svi isti
Samo drugčije gledamo na stvari
Neko pored leševa mirno večera
Drugi ni crva u jabuci da svari!
Ustani, bori se!
Samo će se tako otvoriti vrata kaveza
I svaka će ptica početi
Svoju slobodu da slavi!!!

Marko Baroš

Tema: Oči

 

[Mika]

Njene Oci

Jednom sam ugledao najlepse
braon oci,
Nisu bile boje kestena,
ni boje mlecne cokolade,
Nosile su boju moje duse,
samo do tada to jos nisam znao.
Nisu bile svetle kao zvezde bile su svetlije,
Jer od kada sam ih video ka zvezdama
vise nikada nisam pogledao,
A od kada sam upoznao zenu koja ih nosi ,
U svakoj tuznoj pesmi sam nalazio
Lepe reci o ljubavi,
U svakoj kisi sam pronalazio sunce,
U svakoj jeseni je cvetalo prolece
I nijedna druga zena za
mene nije postojala
kao zena,
Vec samo kao ljudi
koji je nikada nece dostici..
Moje jedino,
moja najlepsa i jedine braon oci
u koje sam mogao ceo da stanem
i da se ne osecam da sam sam.

Ivan Jovic

Tema: Istina

 

[Neprilagođena]

Tužno , ali istinito

(Metallica)

Hej, ja sam tvoj zivot
Ja sam onaj koji te vodi
Hej, ja sam tvoj zivot
Ja sam jedini koji brine
Oni, oni izdaju
Ja sam tvoj jedini drug sada
Oni, oni ce izdati
A ja sam zauvek tu

Ja sam tvoj san, cinim te stvarnim
Ja sam tvoje oci kada moras da otimas
Ja sam tvoj bol kada nista ne osecas
Tuzno, al' istina je...

Ja sam tvoj san, zalutala svest
Ja sam tvoje oci dok si odsutan
Ja sam tvoj bol kada se oduzujes
Ti znas da je tuzno, ali istina je...

Ti, ti si moja maska
Ti, ti me pokrivas, ti si moje skloniste
Ti, ti si moja maska
Ti si taj koji je kriv

Radi, radi moj posao
Radi moj prljavi posao zrtveni jarce
Radi, radi moja dela
Jer ti si taj koji se sramoti

Ja sam tvoj san, cinim te stvarnim
Ja sam tvoje oci kada moras da otimas
Ja sam tvoj bol kada nista ne osecas
Tuzno, al' istina je...

Ja sam tvoj san, zalutala svest
Ja sam tvoje oci dok si odsutan
Ja sam tvoj bol kada se oduzujes
Ti znas da je tuzno, ali istina je..

Mrznja,
Ja sam tvoja mrznja
Ja sam tvoja mrznja kada zelis da volis
Plati, plati cenu
Plati za sve sto nije fer

Hej,
Ja sam tvoj zivot
Ja sam onaj koji te je doveo ovde
Hej, ja sam tvoj zivot
I vise me nije briga

Ja sam tvoj san, cinim te stvarnim
Ja sam tvoje oci kada moras da otimas
Ja sam tvoj bol kada nista ne osecas
Tuzno, al' istina je...

Ja sam tvoj san, zalutala svest
Ja sam tvoje oci dok si odsutan
Ja sam tvoj bol kada se oduzujes
Ti znas da je tuzno, ali istina je...

Mrznja,
Ja sam tvoja mrznja
Ja sam tvoja mrznja kada zelis da volis
Plati, plati cenu
Plati za sve sto nije fer

Hej,
Ja sam tvoj zivot
Ja sam onaj koji te je doveo ovde
Hej, ja sam tvoj zivot
I vise me nije briga

Ja sam tvoj san, cinim te stvarnim
Ja sam tvoje oci kada moras da otimas
Ja sam tvoj bol kada nista ne osecas
Tuzno, al' istina je...

Ja sam tvoja istina, govorim lazi
Ja sam tvoj promisljen alibi
Ja sam lud, otvori oci
Ja sam ti

Tuzno, ali istina je...


Tema:Slepi miš

 

[Mika]

Slepi miš


Da, prepoznajem te, videh te u snima,
Kobna ptico! Ali mračnim krugovima
Svog nemirnog leta zalud stremiš na me;
Drugom nosi vesti probuđenih seni;
Greh i sreća neznani su meni,
Da se bojim tvojih slutnji punih tame!

Noću, mračnim nebom kad plešu demoni,
Čarobni hor tebe u kružni let goni.
Paklena te himna na zlo veće zove;
Hitaj! Novo cveće slasnim vonjem diše;
Nek te vazduh rodnog groba njiše,
Nek ti mračna krila parom krvi plove.

Šalje li te neko sa one visine
Gde mesec nadleće bele razvaline?
Bledo mu se lice poput tvog mrači.
Luču moju kroz dalji besputne
Pratile su, dakle, tvoje oči mutne?
Tako i sjaj slave nesreću privlači!

Stižeš li iz kule gde Vrtoglavica
Stani se, taj kepec svirep, što iz tmica
Leprša nad gore, sja iskrenjem bara,
Vazduh ispunjava smehom, borje svija
I svake večeri, s ruba provalija,
Bledoga putnika u ponor obara?

Zalud oko mene tvoja igra plaha
Širi zadah groba i ljudskoga praha;
Ne, ne bojim te se, ali daj mi mira,
Jer svetini sutra pružicu da gleda
To maljavo tvoje telo, krila bleda
Koja krase crno ognjište pastira.

Deca će te besnog gurati i bosti,
Doći će devojka u radoznalosti
Da preglasnim smehom strah ti zada jak,
Kroz narode ptičje razdragane
Uzalud tražiti slepim letom mrak!

Viktor Igo

Tema: Noć

 

[Neprilagođena]

Fantazija u noći​

(V.Ilić)

Dvorogi mesec nad nama se sija,
Jezero plavo pred nama se nija.
Visoka trska uznela se gore,
I sitni vali među njom žubore.
Šumori trska i žubore vali,
I tiho trepte kolutovi mali…
A ja joj pričam: ,“Davno, vrlo davno,
Milijun leta od onda je ravno
Na mestu ovom pećina je bila,
Od samog stakla, boravište vila.
One su noću, uz čarobne lire,
Mamile pesmom mlađane pastire.

I svaki onaj koji tamo svrati,
Nikada više natrag se ne vrati.
Pećina danju u kamen se stvara,
A u noć opet u staklo pretvara.
Bezbrojno sveća, do u samu zoru,
Zasvetle opet u staklenom dvoru
I opet bajni zahore se glasi,
Ljubavni klici, pesme i uzdasi.
Da, i sad često u nemoj tišini,
Kad mesec svetli u plavoj daljini

Carica vila sa dna se izvija,
Na talasima sanano se nija.
A vetrić pirka i žubore vali,
I tiho trepte kolutovi mali.“
Zlato me sluša i disanje skriva,
Pa sklapa oči, kô da prošlost sniva.
A šum se začu. Prepelica mila
Naglo se prènu i otrese krila.
Pa izvi glavu i slušati stade,
Al’ opet brzo u sanak se dade.

A vetrić pirka i trska se nija,
I bledi mesec nad jezerom sija.


Tema:Razočarenje

 

[Baudrillard]

RAZOČARANJE

Nemoj mi samo reći da misliš,
da mi je lako!
Da li si uopšte svestan vakuuma u meni
koji me progoni i nagoni na poniženja.
Vidi, ponekad osećam da se gubim,
raspadam se pod glomaznim teretom ništavila,
bezosećanja.
Ne reci da je meni lako!
Kako da sputam vekove koji
nadolaze i okivaju me?…

Kako da ostanem pribrana i mirna
kada me odvlači vrtlog
sivih uniformisanih likova,
izobličenih u svojoj sebičnosti!
Zar ne osećaš vreme i vreme
koje pluta između nas omeđeno
hrapavim tuđim usnama?
Molim te, ne reci to: da mi je lako.
Progone me one davno
izgubljene iluzije
i umrtvljuju me svojom belinom;
sene ubijenih i opustošenih živih ljudi,
telesa koja bitišu
bez duše.
Šibaju me nemilosrdno besmislenim
rečima bez završetaka.
Gaze me i lome mašine smrti svesti,
a ipak se ne dam!
Postojim i dalje.
Nije mi lako.
Ponekad pokušam da se otrgnem iz
haosa umiranja,
tražim rame spasa… a sve
dublje tonem.
Ali se ne dam!
Povlačim sa sobom svo trnje koje
se na me nakupilo
i vrištim na sav glas.
Dozivam te! – Tebe,
jedino spasenje, jedini ideal koji
još bitiše u mojoj zaleđenoj misli!
I zato mi nikad više ne reci
da misliš,
da je meni lako.

Svetlana Đurđević

Tema: Poljubac

 

[Mika]

To je riječ koju usne izgovaraju objavljujući da srce dospijeva na prijestolje, da je ljubav kraljica i da je odanost kruna.

To je nježan dodir, kao kada lahor vrhovima prstiju prelazi preko usana ruže odnoseći sobom dugo slatko uzdisanje i tiho umilno šaputanje.

To je početak čudesnog treperenja koje ljubavnike uznosi iz materijalnog svijeta u svijet nadahnuća i snova.

To je primicanje cvijeta sase šipkovom cvijetu i miješanje njihovog daha da bi se treća duša rodila.

Ako prvi pogleda liči na sjeme koje boginja ljubavi u polje ljudskog srca baca, onda je prvi poljubac nalik prvome cvijetu na vrhu prve grane na stablu života.

Halil Džubran

Tema: korenje

 

[Baudrillard]

Korenje

Poznavao sam čoveka
zagledanog u korenje…
Sav zemljan je postao –
zemljan je bio
i zemljan ostao.
Da je gledao u krošnje –
već bi ozeleneo.
Da je gledao u ptice –
već bi odleteo.
Postao je ono
u šta je gledao…

Ne veruj glasu koji te je
zasadio i zakopao.
Veruj u nezamislivo!
O, da!
Korenjem se leti
korenjem se hoda…
Nemoj da te spreči
strah od neba
i velikih voda…

Isadi se, koren po koren.
Veruj da za hod
i let si stvoren
i kreni, nevažno kuda:
hodanjem se stiže
i letenjem – svuda!

Majka ti je dala koren.
Zemlja te je othranila.
Za letenje ti si stvoren
nebo će ti dati krila…
Iskoreni se, koren, po koren…
Rodi se za ono za šta si stvoren:
Olistaj i mahni krošnjom, jako, verno
bez sumnje otresi slojeve praha
i videćeš prostranstvo neizmerno
što se širi iza granice straha…
Jer to nam koren
u zemlji drži…
To nam smanjuje Svet.
Ako budemo od straha brži
sve što ostaje je
hod i let.

Petar Šumski

Tema: Bol

 

[Mika]

Ti si sav moj bol


Razmičes zavese
Gledaš obećani grad
Svetla se pale
I tinja želja u tebi
Još uvek ti đavoli vire
Iz rukava
I svaki nokat krije
Otrov ljubavi

Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol

Ispituješ zaborav
Obaraš alibi
I biraš ulogu kao
Haljinu za veče
U prolazu me dotakne miris noći
I kaže:
Probudi se, pokreni se
Probudi se, pokreni se

Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ti si sav moj bol
Ispituješ zaborav

Obaraš alibi
I biraš ulogu kao
Haljinu za veče
U prolazu me dotakne miris noći
I kaže:
Probudi se, pokreni se
Probudi se, pokreni se

EKV

Tema: senke

 

[Baudrillard]

Senka

bog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba

zbog svega što smo najlepše hteli.

Miroslav Mika Antić

Tema: Svetlost

 

[Lunja*]

Zvezde (Visoko U Granju)​

- Pesme sunca -


Visoko u granju mirno gore zvezde,
I široka pesma mora u tišini
Čuje se oko nas; i ti glasi jezde
Ko da rosa pada u srebrnoj tmini.

U njenu sam kosu upletao strasno
Mokre noćne ruže. Putem punim zova,
Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno
Oči pune zvezda i usta stihova.

Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja
Svetlost, ko padanje neke bele kiše;
Maslinova šuma u daljini sanja…

A more je puno zvezda, pa ih njiše,
I po žalu nemom, praznom i bez sane,
Kotrlja ih svu noć, ko pesak i pene…

Sa ostrva Lopuda

Jovan Dučić​

Tema: DVOJE

 

[Mika]

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al’ ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da, mora da je tako.


Miroslav Mika Antić


Tema: sunce

 

[Neprilagođena]

Hladni dan na suncu

(Foo Fighters)



Zaronila si u mozak visoko,
Uputila usamljene pozive,
Jednostavno ispraznila dobrodošlicu
Ako to ne pustiš-
Ne postoji ništa što ne bi rekla
Jer rekla si sve....
Mislim da je vreme da
prođeš ovim usamljenim putem
Sama.....
To je tvoj hladni dan na suncu....
Tvoje krvavo srce je pobedilo-
Voleo bih da mogu da ga odnesem
I spasim te....
Od sebe....
Gubiš se tako u svojoj glavi...
Kriviš nekoga?
Mene ?Svo vreme?

Podnećeš vrelinu ,
Ali nikad ne bi pad prihvatila...
To je tvoj hladni dan na suncu...
Tvoje krvavo srce pobedilo je...
Toliko se plašiš da si jedina--
da si ti jedina-
Znaš:
Ne plaši se ...Nisi jedina...
Ti nisi jedina....
Znam.....
To je tvoj hladni dan na suncu......



Tema Protok

 

[Baudrillard]

Protok sati

…..

Stoga mi budi majčinska, o noći spokojna…
Ti koja grabiš svijet svijetu, ti što si mir,
ti što ne postojiš, što si odsuće svjetlosti, ništa drugo,
ti što nisi stvar, mjesto, bivstvo, život,
Penelopa s platnom, sutra potrganim, s tvojim mrakom,
nestvarna Kirka grozničavih, bezrazložnih tjeskoba,
dođi mi, o noći, pruži mi ruke,
i budi svježina i melem, o noći, na mojem čelu…

…..

Ćutjeti sve na sve načine,
živjeti sve sa svih strana,
biti ista stvar u svim mogućim oblicima u isto vrijeme,
ostvariti u sebi čovječnost svih trenutaka
u samo jednom trenutku, rasplinutu, rasipnu, potpunu i daleku…

…….

Umnožih se da bih se ćutio,
da bih mogao ćutjeti sebe, bilo mi je potrebno ćutjeti sve,
prelio sam se, samo učinio da iscurim,
razodjenuo, odao,
i u svakom je kutku moje duše žrtvenik različitom bogu.

…..

Ćutjeti sve na sve načine,
imati sva mišljenja,
biti iskren protusloveći sebi svake minute,
ne militi se samu sebi u svoj sloboštini duha,
i ljubiti stvari kao Boga.

…..

Ja, naposljetku, koji sam stalan dijalog,
preglasan, nerazumljiv, gluha noć na tornju,
kad se zvona lagano njišu, a da ih nitko ne dira
i kad se pati od spoznaje da sutra treba odživjeti život.

……

ćutim da je ostalo izvan moje mašte sve što žuđah,
da mi je, makar bijah žudio sve, sve izmaklo.

Fernando Pesoa

Tema: Mačka

 

[Mika]

Mačke

I strasni ljubavnici i naučnici umni
jednako vole, kada u zrelo zađu doba,
snažne i blage mačke, koje iz toplih soba
ne miču, ko ni oni, i mrze život šumni.

Odane nasladama i učenosti, one
svuda tišinu traže i tminu punu groze;
Had bi ih zapregao da crna kola voze,
samo da mogu ropstvu da gordu glavu sklone.

One su, plemenite, kao velike snene
sfinge u predubokoj samoći ispružene
i kao da ih neki beskrajni san zapaja;

niz plodna im se bedra iskri magičan blesak,
i od zvezdica zlatnih, sićušnih kao pesak,
zenice su im pune zagonetnoga sjaja.

Šarl Bodler

Tema: Konj

 

[Baudrillard]

Konj

Obično
Osam nogu ima

Između vilica
Čovek mu se nastanio
Sa svoje četiri strane sveta
Tada je gubicu raskrvavio
Hteo je
Da pregrize tu stabljiku kukuruza
Davno je to bilo

U očima lepim
Tuga mu se zatvorila
u krug
Jer drum kraja nema
A celu zemlju treba
Za sobom vući

Vasko Popa

Tema: Melanholija