Игра стаклених перли

Ста мислите о делима Хермана Хесеа?

Мислим да имају неоспорну књижевноуметничку вредност, али је права штета што су деведесетих била извикана и популарна до те мере да су постала помало излизана... Незаобилазно питање многих момака у то време гласило је: "Читала си Хесеа?" Разуме се, постављали су га управо они који ниједно Хесеово дело нису прочитали до краја, чак, можда, нису ни стигли даље од самог наслова. Драго ми је да је еуфорија око Хесеа, ваљда, за нама. Како било, кад год ми неко помене Хесеа, сетим се, нажалост, некадашње помаме за њим.
 
HESE JE SJAJAN, NE MOGU GA CITATI BRZO...POTREBNE SU MI PAUZE DA BIH RAZMISLILA O PROCITANOM. PREPORUCILA BIH SVIMA NJEGOVO DELO BANJSKI GOST - AUTOBIOGRAFSKO DELO...SEGMENT NJEGOVOG ZIVOTA U BANJI.
JA TAKODJE NE RAZUMEM IGRU STAKLENIG PERLI. PONOVO CU JE UZETI I PROBATI DA PROCITAM MADA....
 
ja ga volim zbog njegove humanosti! i divnih i velikih ideja!
na mene je Hese strasno uticao....pocetak Demijana ("...ja nisam hteo nista drugo...") je prilicno oblikovalo moj unutrasnji svet (citala sam ga jako, jako mlada). tamo sam nalazila neke odgovore koje nisam mogla ovako da nadjem.
sto se tice Igre staklenih perli, mislim da sam je ukapirala.....ali ko zna da li sam je stvarno ukapirala. meni se cini da je ideja u sukobu akademskog zivota koji je dovoljan sam sebi, kao simbola vestackog i iskonstruisanog zivota i zivota uopste, gde covek jedino moze da dodje do samog sebe.
naravno, to je deo ideje......kod Hesea je uvek prisutna ta vrsta dualizma. podvojenost izmedju coveka i njegovih starnih potreba i institucija (pogotovo obrazovanja).
ima i prilicno budizma u toj knjizi.....velicanje cerebralnosti od strane zapadnog sveta koje samo udaljuje coveka od njega samog!
 
anakin:
ja ga volim zbog njegove humanosti! i divnih i velikih ideja!
na mene je Hese strasno uticao....pocetak Demijana ("...ja nisam hteo nista drugo...") je prilicno oblikovalo moj unutrasnji svet (citala sam ga jako, jako mlada). tamo sam nalazila neke odgovore koje nisam mogla ovako da nadjem.
sto se tice Igre staklenih perli, mislim da sam je ukapirala.....ali ko zna da li sam je stvarno ukapirala. meni se cini da je ideja u sukobu akademskog zivota koji je dovoljan sam sebi, kao simbola vestackog i iskonstruisanog zivota i zivota uopste, gde covek jedino moze da dodje do samog sebe.
naravno, to je deo ideje......kod Hesea je uvek prisutna ta vrsta dualizma. podvojenost izmedju coveka i njegovih starnih potreba i institucija (pogotovo obrazovanja).
ima i prilicno budizma u toj knjizi.....velicanje cerebralnosti od strane zapadnog sveta koje samo udaljuje coveka od njega samog!
Kliknite za proširenje...
Budizma ima u svim njegovi knjigama,ali mislim,da Hese u svim svojim knjigama salje istu poruku da covek moze da sagleda svoje JA i da ga upozna,jedino ako se udalji od sebe samog...A sama Igra Staklenih Perli je i zakljucak na sve ostale knjige skupa...
 
Pročitao sam sve njegove knjige,od prve-Herman Laušer,do poslednje novele bez naslova.
Problem je u tome što je on pisac koga mladi shvataju sasvim površno,kao da je "Demijan" zaista učinio nešto senzacinalno po pitanju kreiranja njihovog unutrašnjeg sveta.To je laž.Ako vas je Hesse duboko,duboko povredio i pokazao vam da sve vrednosti oko nas mogu biti drugačije nego što su predstavljene,ondato znači pravo izgrađivanje sopstvene drugačije ličnosti.U suprotnom,sve ostalo je samo laž i podražavanje iluzija da se neki snovi koji smo mi "mladi" nosili,da se mogu obistini.
Čitao sam sve,zapravo Hesse sa Geteom je presudio da i ja budem pisac,ali ljudi molim vas,ne čitajte dela kao Hodočašće,Igra staklenih perli i Stepski vuk tako olako.
I ne postoji tu nikakva književna vrednost ili neka slična definicija kojoj su nas učili.Sve je to život,pa onda neka i ta "kniževna vrednost bude deo tog života."
 
Pročitao sam sve njegove knjige,od prve-Herman Laušer,do poslednje novele bez naslova.
Problem je u tome što je on pisac koga mladi shvataju sasvim površno,kao da je "Demijan" zaista učinio nešto senzacinalno po pitanju kreiranja njihovog unutrašnjeg sveta.To je laž.Ako vas je Hesse duboko,duboko povredio i pokazao vam da sve vrednosti oko nas mogu biti drugačije nego što su predstavljene,ondato znači pravo izgrađivanje sopstvene drugačije ličnosti.U suprotnom,sve ostalo je samo laž i podražavanje iluzija da se neki snovi koji smo mi "mladi" nosili,da se mogu obistini.
Čitao sam sve,zapravo Hesse sa Geteom je presudio da i ja budem pisac,ali ljudi molim vas,ne čitajte dela kao Hodočašće,Igra staklenih perli i Stepski vuk tako olako.
I ne postoji tu nikakva književna vrednost ili neka slična definicija kojoj su nas učili.Sve je to život,pa onda neka i ta "kniževna vrednost bude deo tog života."





U potpunosti se slazem,i ja sam procitao sve njegove knjige,u redu zasluzuje da bude procitan,ali da toliko bude popularan,to ne mogu da shvatim.Mozda sam ga citao u pogresno vreme.U to vreme je bio jako populan Karlos Kastaneda,koji me je naterao,da posle njega citam filozofe (jung,frojd,nice).Tako da,posle njih,kada sam uzeo Hesea on mi je izgledao tako prost i jednostavan,da sam tvrdio da takve knjige mogu i sam da napisem...
 
"Ti znas da ne pristaju svi na igru staklenih perli. Vele da je ona surogat umetnosti, a da su igraci beletristi. Oni se ne mogu smatrati vise pravim intelektualcima, nego su upravo umetnici, slobodni fantasti i diletanti. Videces sta je u tome istina. O igri staklenih perli mozda i sam imas predstave koje joj poklanjaju mnogo vise vere no sto ces kasnije to misliti- mozda i obrnuto. Da igra ima opasnosti, to je izvesno. Bas zato volimo da na bezopasne puteve saljemo samo sebe. Nemoj nikada zaboraviti da sam ti tako cesto govorio: nase je opredeljenje da pravilno spoznamo suprotnosti, i to prvo kao suprotnosti, a onda kao polove jednog jedinstva. Tako je i sa igrom staklenih perli. Umetnicke prirode su zaljubljene u tu igru, jer se u njoj moze fantazirati; strogi naucnici je preziru- to cine i neki muzicari, jer njima nedostaje onaj stepen strogosti u disciplini koji pojedinacne nauke mogu postici. Dobro, ti ces upoznati suprotnosti i vremenom ces otkriti da to nisu suprotnosti objekta, da, na primer, jedan umetnik fantasta izbegava matematiku ili logiku ne zato sto bi nesto u njoj saznao ili imao sta da kaze, vec zato sto on instiktivno tezi drugome. Po takvim instiktivnim i zustrim naklonostima i nenaklonostima sa izvesnoscu ces poznati sitnije duse. U stvari, u velikim dusama i superiornim duhovima takva strast ne postoji. Svaki od nas je samo covek, samo pokusaj, uzgrednik. Ali on treba da bude na putu ka savrsenom, treba da tezi ka sredistu, ne ka periferiji. Zapamti: covek moze da bude strogi logicar ili gramaticar, a pri tom pun fantazije i muzike. Moze se biti muzicar ili igrac staklenih perli, a pri tom sav odan zakonu i poretku. Covek kakvog mi zamisljamo i zelimo, kakav treba da postane prema nasem cilju, mogao bi svakog dana svoju nauku ili umetnost zameniti svakom drugom. Iz njega bi u igri staklenih perli obasjavala najkristalnija logika, a u gramatici najstvaralackija fantazija. Takvi bi trebali da budemo- da nas uvek mogu postaviti na drugo mesto, a da se tome ne protivimo i ne dopustimo da budemo pometeni."


Ko ume da se igra staklenih perli? :cool:
 
"Da bi covek bio valjan i prema svemu pravican, izvesno je potreban ne minus dusevne snage i poleta i topline, vec plus. To sto ti nazivas strast, to nije dusevna snaga, vec trenje izmedju duse i spoljasnjeg sveta. Tamo gde strastvenost vlada, nema viska u snazi zeljenja i trazenja, vec je ona upravljena jednom usamljenom i laznom cilju, otuda zategnutost i potistenost u atmosferi. Ko najvecu snagu zudnje upravi u centar, prema pravoj biti, prema savrsenom, taj izgleda mirnije no strasnik, jer se plamen njegova zara ne vidi uvek, jer on na primer pri diskutovanju ne vice i ne mlatara rukama. Ali, velim ti: on mora plamteti i goreti! "
 
"Istina postoji, dragi moj! Ali "nauka" koju ti zelis, apsolutna, savrsena i koja te jedino cini mudrim, ta ne postoji. Nemoj ni zudeti za nekom savrsenom naukom, prijatelju, vec zudi za usavrsavanjem samoga sebe. Bozanstvo je u tebi, ne u pojmovima i knjigama. Istina ne zivi, ne uci se. Budi spreman na borbe."
 
"Sto vise zahtevamo od sebe, ili sto vise od nas zahteva nas svagdasnji zadatak, to smo sve vise upuceni na izvor snage meditacije, na sve novo uskladjivanje izmedju duha i duse. I- znao bih navesti jos neke primere za to- sto nas nas zadatak intenzivnije angazuje, cas uzbudjuje i podize, cas umara i potistava, tim lakse se moze desiti da taj izvor zanemarimo, kao sto covek lako zapusta telo i njegovu negu kada se udubi u neki umni rad. Svi istinski veliki ljudi svetske istorije ili su umeli da meditiraju, ili su, pak, nesvesno poznavali put kuda nas vodi meditacija. Svi ostali, cak i oni najobdareniji i najsnazniji, na kraju ili nisu uspeli ili su podlegli, jer ih je njihov zadatak ili njihov ambiciozan san tako dokopao, tako opseo ili ih ucinio besomucnim, da su izgubili sposobnost da se ponovo oslobode i odvoje od aktuelnog."
 
Ako nisi citala "Cetvrti zivotni tok Jozefa Knehta", probaj da pronadjes tu pripovetku...to je bas slag na torti...mada je Hese radio par godina na petom zivotnom toku (koji je trebao da bude unoverzalni, vanvremenski zivotni tok, za razliku od ostalih), ali nije bio zadovoljan rukopisom pa ga nije objavio...
 
Dobila sam "Igru staklenih perli" od brata za 14 rodjendan. Posle prve strane sam knjigu ostavila na policu i rekla ne hvala. Procitala sam je pre nekoliko meseci i recimo da sam ukapirala nesto. Knjiga je teska za citanje, pogotovo sto se nisam susretala sa takvom literaturom ranije. Od Hesea sam citala Sidartu, ali to nije isto. Knjiga je, kako je to vec tipicno za Hesea, puna zivotnih istina, stremljenja ka savrsenstvu duha itd. Definitivno je jedinstvena knjiga i zasluzuje dobijenu Nobelovu nagradu. Kad sam procitala uvod, odmah sam na internetu potrazila nesto o Heseu jer sam shvatila da je nesto kod njega, recimo, cudno . Sa 15 godina je pokusao da se ubije i posle toga zavrsio na psihijatrijskoj klinici. I pobegao je iz bogoslovije ili kako su to vec nazvali u koju su ga poslali roditelji. A to je bio tek pocetak njegovog zivota.
 
Hesse, hvala na informacijama. :-)

Trivijan, Sidarta je za citanje u pubertetu. Staklene perle sigurno nisu. :wink:
Za period izmedju, svakako bi trebalo procitati makar Stepskog vuka i Demijana.
Poznato je da najveci "ludaci" pisu najbolje knjige.

@ Vermacht

Da nisi zapamtio, ne bi se ti javio ovde.
Samo vi nacisti, bese, volite da spaljujete knjige. :cool:


 
"U tim kompozicijama igre, pravim pesmama, našao sam nešto tako čudnovato i neobično da mislim da to ovde ne smem prećutati. Te igre su bile male drame gotovo monološke strukture i u njima se ogledao individualni , koliko ugroženi, toliko genijalni duhovni život njihovog autora kao u savrženom autoportretu. Dijalektički se koncentrovalo i prepiralo ne samo između raznih tema i grupa tema na kojima se igra zasnivala i čije sledovanje i stavljanje jednih prema drugima bilo veoma bogato duhom, već je takođe ne na uobičajeni, klasičan način do kraja dovedena sinteza i harmonizacija suprotnih glasova. Naprotiv, ta harmonizacija je pretrpela čitav niz prekida i svaki put je ostajala kao umorna i očajna pred raspadanjem i gubila se u pitanju i sumnji. Time su one igre dobijale ne samo uzbudljivu i, koliko ja znam, dotle nikada smelo pokušanu hromatiku, već su čitave igre postale izraz tragične sumnje i odricanja; postale su slikovita konstatacija sumnjivosti svakog duhovnog truda. Pri tom su one u svojoj duhovnosti, kao i u svojoj tehničko igračkoj kaliografiji i usavršavanju, tako vanredno lepe da bi se nad njima moglo plakati. Svaka od tih igra je tako prisno i ozbiljno težila rešenju, a onda se tako plemenito odricala njega, da je bila kao savršena elegija prolaznosti koju nosi sve lepo i sumnjivosti koja se najzad nalazi u svim visokim duhovnim ciljevima. "

:wink:
 
...je bio samovoljan, cudljiv karakter, neraspolozen za ozbiljno svrstavanje. On je, doduse, uvek ponovo ocaravao zivom duhovnoscu i u casovima kad je bio zagrejan, kad je njegova pesimisticka duhovitost sipala, niko se nije mogao izmaci njegovoj smelosti i cesto sumornom sjaju njegovih ideja. Ali u osnovi on je bio neizleciv, jer nije hteo da bude izlecen, nije polagao nista na harmoniju i svrstavanje. Osim svoje slobode, svog vecitog studentovanja, nije voleo nista. I vise je voleo da dozivotno ostane pacenik, neuracunljiv i tvrdoglav usamljenik, genijalna budala i nihilista, umesto da ide putem svrstavanja u hijerarhiju i da stigne do mira. Nije polagao nista na mir, nije polagao nista na hijerarhiju, nije se jedio zbog kudjenja i usamljenosti. Bio je, dakle, krajnje neugodan i nesvarljiv sastavni deo u jednoj zajednici ciji je ideal bio harmonija i poredak! Ali bas u toj teskoci i nesvarljivosti, usred tako posvecenog i uredjenog malog sveta, on je bio stalna ziva uznemirenost, prigovor, opomena i podsecanje, pokretac na nove, smele, zabranjene, drske ideje, tvrdoglava, nevaspitana ovca u stadu."
 
Po mom mišljenju, sigurno najbolje Heseovo delo. Knjiga je neverovatno bogata; sećam se da sam na početku zapisivao neke rečenice koje su mi se posebno svidele, ali sam ubrzo uvideo da mi je lakše da jednostavno kupim knjigu. Bez preterivanja, Hese je pokazao zaista ogromno znanje iz najrazličitijih disciplina, veliko životno (a ne samo knjiško) iskustvo, veliku filozofsku strast (zbog čega se meni posebno dopada) i, naravno, veliki umetnički dar.
Ma koliko da neki pričaju kako je Hese za adolescente, ili kako je neuspeli filozof, za mene nema dileme da je zaslužio Nobelovu.
Pozdrav :)
 
Procitala sam "Igru staklenih perli"prije 5.godina,i nisam pojedine stranice shvatala,ali poenta je
bila tu.Nazirala se magija izmedju redova ali i analiticnost u slikama,sto ih oni nose.U Demijanu
je Hese ujedinio zlo i dobro u bogu Abraksasu,kao sto je ovdje spojio zvukove i slike,dokaze i
osjecaje.Sigurno cu je uskoro uzeti u ruke,jer sam sada drugacija i vjerovatno cu je dozivjeti
potpunije.Predlazem i Stepskog vuka,jer medju piscima i pjesnicima ima najvise samoubica,
neshvacenih dusa,cije dusevne granice prolaze duz smrtonosnih ivica.Sto sami sebe ne mogu
da prihvate i dokuce.Voljela bih malo vise da pricamo o tome.
 
"Svetska istorija je trka u vremenu, trka za dobiti, za vlascu, za blagom, pri tom uvek zavisi od toga ko ima dovoljno snage, srece, drskosti da ne propusti trenutak. Duhovno delo, kulturno delo, umetnicko delo, naprotiv, tacno je suprotno, to je uvek izliv iz vremenskog ropstva, skliznuce coveka iz smeca njegovh nagona i njegove lenosti na drugu ravan, u bezvremeno, slobodno od vremena, bozansko, potpuno i sasvim neistorijsko i protivistorijsko."
 
Uz Gertrudu i Stepskog vuka, omiljena knjiga omiljenog mi pisca. Na genijalan način u jednoj perli objedinjena emocija koju izaziva muzički komad, esej, fotografija, jednačina i šta god igrač staklenih perli poželio..vjerovatno najveća kreativna mogućnost ostavljena čovjeku
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top