Književnost Igra - sastavi priču

  • Začetnik teme Začetnik teme Mika
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Лето
Маслина
Месец
Прстен
Недостајање

Другари навратили са одмора из Грчке. И тако мезимо суву јаретину са маслинама, нека чудна, крупна, плаво-црна маслина.
Развукли причу о пожарима, скупоћи и прљавој води, једино што им се допало, послуга и згодне собарице у хотелу.
Мало захладило, сунце замакло иза брда, јавио се месец , свој жути прстен окачио на врх чемпреса.
Сјетих се оне јужнјачке: «Месец сија ко тепсија а Морава тркалја каменчићи, а куде си драга да се *гребемо»
Тотално пошандрцало лето, ипак, вјетрић мало пропирује па се уз темперирано црвено и хвалисаве приче заборави на жегу и спарину.
Из комшилука трешти музика што је другару запарало у ушима.
Зови комшију да гаси Тв.!
Не подносим тога блејатора са ******им брковима, шеширом и разјареним грлом.
То нјегово недостајанје попело ми се на...
Као да су чули, пребацили, и чу се још један блејатор, онај «еколог» Тупавко. Идемо кући, рече!
Ма пусти, рекох, да наздравимо, живели и пријатна јаретина – старачка виагра...:D

Капа
Стока
Ћилибар
Вотка
Удица
 
bila jednom jedna stoka koja je vosila da nosi jednu malu,vunenu,ogromnu kapu. slobodno možemo reći-kapetinu. ipak nećemo-kapa. ta stoka se zvala surutka janićijević i bila je krmača po profesiji a honorarno nazimica. jednoga dana,naša mlada surutka nalete na zlog čarobnjaka gliborada koji je pretvori u lepu princezu na zrnu graška i daje joj posve novo ime: živadinka bošković. živadinka (bivša surutka) bi nadasve dirnuta ovim plemenitim,vanvremenskim i vanparlamentarnim gestom,te zaplaka i poče da se histerično valja u blatu.
''živadinka!živadinka! šta ti je lepotice?!'' zavapiše njeni poznanici,na čelu sa vavrinkom. avaj,mlada i poletna živadinka ubrzo preminu a potom i izgubi svest.
uto se pojaviše ćilibar,votka i udica i rekoše svi uglas: ''brt šta je bre ovo?! našta ovo liči breee alooo bre miševiii :rtfm: ''
a đoša se na to šeretski nasmeši i odgovori: ''evo neznam ni ja z:D ''

buksna
baba
bejrut
berlin
bostan
 
jovan bronzousti:
buksna
baba
bejrut
berlin
bostan
Kliknite za proširenje...

Ovde pada kiša. Ne znam kako izgleda Bejrut i kakvo je vreme sada tamo.No, to je poslednje što me sada zanima.
Opštena sam, kao. I slušam muziku ove kišne večeri. Sa radija se čuje Berlin i 'Take me breath away'.Volim ovu pesmu a skroz sam zaboravila na nju.

Na stolu je umotana buksna zaboravljena ko zna kada, i ko zna ko je zaboravio.
Ne bih je ni sada primetila da me baba - Staka, slučajno naišla po šoljicu šećera, nije pitala kakva je to neobična cigara.

Voli tako komšinca da malo popriča. Sve mislim da joj šećer nije ni zafalio, da je samo izgovor za posetu.

I priča komšinica, i pita, i savetuje, i komentariše.

Ćutim, slušam muziku, misli mi vrludaju. Komšinica misli da sam udubljena u njenu priču.Naravno da nisam bila sve do trenutka kada započe priču o lubenicama, letu, sočnosti lubenica.
Svi, pa i baba - Staka, znaju koliko obožavam lubenice.
Rastužih se na baba - Stakine reči: 'Sve je prolazno, komšinice moja, evo, i bostan nestade za tili čas!

I završi se Berlin, i poče 'Only the lonely'


Noć
Kiša
Muzika
Misli
Šećer
 
Poslednja izmena:
patišpanj
đoša
šnenokle
parfem
ananas

Tog kišnog jesenjeg dana morala sam da odem do Tržnog centra kako bih u jednoj parfimeriji kupila parfem. Parfem je, posle knjige, najbolji rođendanski poklon za moju sestru. Voli dobre parfeme, zanimljive knjige i dobre satove :) pravi kolekciju od tih stvari.

Izašla sam iz parfimerije i videla da u obližnjem kafiću sedi čovek koji je mnogo ličio na jednog glumca. Na koga liči, na koga liči, postavljala sam u sebi pitanje. I setila sam se.. Đoša, brat Tike Špica u nekada popularnoj TV seriji. Čovek je baš ličio na pokojnog glumca.

U velikoj "Rodi" kupila sam jaja za ananas tortu, ananas u konzervi i još nekoliko potrebnih namirnica. Rešila sam da obradujem sestru sa tom voćnom tortom. Vrlo se jednostavno pravi. Patišpanj, puding od vanile, ananas, od gore ide šlag i ukrašava se sa kockicama ananasa.
Kupila sam ceo karton jaja jer sam planirala da napravim i šnenokle. Šnenokle više volim od voćnih torti.

Ispred Tržnog centra spustila sam nekoliko velikih kesa i odlučila da pozovem taksi. Tek posle 15 minuta stigao mi je taksi.
Naravno, kad pada kiša nigde nema taksija..kao u nekom Marfijevom zakonu.

Sat, dva kasnije, u dobro ugrejanoj dnevnoj sobi, jela sam šnenokle i gledala omiljenu seriju.

Mačka
Zagreb
Avion
Torta
Muzički CD
 
Bila je već noč kad se na Zagreb spustio avion sa mačkom, koja je imala rođen dan.
Mačka je bila crno bijela poput torte koja ju je očekivala kod kuće.
Sve je bilo ok kad je stigla u svoj dom a tamo su ji u znak rođendana na radiu zasvirali muzički cd koji je igrao i tog dana kad je mačka prvi put došla na svijet.

Kuća
Posao
Pare
Doktor
Vrijeme
 
Poslednja izmena:
Vrijeme je bilo loše, a morala sam da idem u Dom zdravlja. Doktor mi je rekao da imam stresan posao i dao mi je kratko bolovanje.

Iako sam išla u privatni Dom zdravlja niko mi nije tražio pare. To mi se učinilo neobično..i pitala sam jednu medicinsku sestru zašto nisam platila pregled.

" Vi nemate težak zdravstveni problem. Ponekad morate da odmorite" odgovorila mi je sa osmehom. Došla sam kući i uključila kuvalo za kafu. Čuo se neobičan zvuk.

Pogledala sam malo bolje kuhinju. Neko je menjao raspored, a isto je bilo i u dnevnom boravku. Pitala sam se, šta mi se to dešava.

Čula sam zvuk da je kuvalo ugrejalo vodu. Zvuk se ponavljao..

Trgla sam se..Ležala sam u krevetu i probudila se...Dobro je što je sve bio san. Pogledala sam na sat. Nedelja je, pola osam ujutru. Nastavila sam da spavam.


Voz

Pesma

Ljubav

Čokolada

Devojka
 
Ove godine zima nastupa kao da se nećka i govori: E; nije mi nešto do hladnoće i snega - hibernacija odložena do daljnjeg.
Upražnjeno mesto koje je samo zimi namenjeno ispunjava jesen nekim demotivisanim, dekocentrisanim kišama, kao, ajde, kad nema ko drugi da vodi računa o vremenu, šta ćeš. Dok se zima ne sabere i prestane da bude tako samoživa.
Ne osećam duh Nove godine, ne osećam radost ulaženja u novi ciklus. Budi mi se svaka zavisnost koju sam za života pokupila. Pije mi se, jede mi se, duva mi se, igraju mi se igrice i gledaju mi se serije dok ne izgubim svaku svest o sebi. Samo da ne osetim da sam živa. Grčim se pod promajom vremena kao morska sasa prilepljena za dno, u otporu prema jačini podvodnih struja.
Puštam Netfliks, prelazim pogledom preko naslova top deset najgledanijih filmova u Srbiji. Dok čitam u ušima zvecka „Christmas, Christmas, Christmas” kao zvončići koji zvone celu noć. Podozrivo gunđalo se budi u pozadini mozga i kaže: e, pazi da oni nisu najgledaniji.
Kupila sam milku noisette čokoladu od „300” grama, jer sam „zaslužila” da ne razmišljam ni o čemu i da sebe dovedem do osećaja mučnine bez griže savesti. Novogodišnji i božićni hajp prolaze pored mene kao da sam konj sa blinkerima, samo što ne galopiram u nekakvoj usredsređenoj trci, nego kaskam, večito kaskam ko zna kuda.
Puštam film koji se našao na mestu broj jedan.
Ringišpil u Njujorku, duboki, zaljubljeni pogledi bez reči dok svet promiče pored glavnih aktera. I vrte se i vrte, muzikica kao kocka šećera koja se topi u čaši vode, nosevi se bliže, evo poljupca. U tom trenutku potpuno ispadam iz toka priče i vidim samo dva umorna glumca zaglavljena u sedištima gde su ih smestili, ne ideš nikud brale dok ne završiš posao, ajde sad je poljubi, tako, malo daj da blesne vlažan jezik kao naznaka prljave, neizdržive strasti, bravo, zavuci joj prste u kosu neka padne kapa, to, neka ti smeh zazvoni, vrtoglavo si ushićena novim počecima i opijena njegovim rupicama na obrazima kao da ti nije sve vreme muka od sladunjavosti za koju postaješ zaštitni znak, kao da ti ne kradu lice i ne zloupotrebljavaju te, postaješ javna svojina i nevoljna Marina Abramović koja kaže "tvoj sam objekat, prazno sam polje, crna rupa u koju ti dajem da smestiš sebe i svoj otpad".
Stiskam spejs i uvlačim se u krevet. Ravnomerno dišem da se ne bih ispovraćala po jastuku. 'Ladno sam nekad maštala o tome da se bavim glumom.


Parazit
Stihija
Obično
Glas
Dostaviti
 
Parazit
Stihija
Obično
Glas
Dostaviti



Bolno je sećati se nekih vremena koja su otišla zauvek, čije trenutke polako i pažljivo smeštamo u onu fiokicu Duše koja se zove sećanja.

Obično sam uoči dočeka Novih novih godina puštala mašti na volju i u velikom plavom rokovniku pisala spisak želja. Želja i odluka koje se moraju ispuniti u toj nekoj novoj godini.

Moraju ispuniti! Moraju? Ništa se ne mora.

Zašto se sada sećam njega? Njega koji je bio samo parazit, nabeđeni filozof a nikada nije filozofiju studirao.

Možda se sećam jer je i on u najmanjem deliću te fiokice.

Kao stihija, jedna se sećanja nadovezuju na druga.

Ovo je bilo, ne tako davno...

- Daj mi adresu.
...

- Ne tu.
...
- Gde dostaviti!
...

Paket nije dostavljen na datu adresu. Ne zameram. Pretpostavljam da je napravio neku grešku u pisanju. Malu i nenamernu.

Da..bilo je to ne tako davno. Ove godine što odlazi.

Kasno je. Ili je rano? Zar je to uopšte važno kada mu neću čuti glas. Kome?

Onome koji nije dobro prepisao adresu. Nenamerno.

Odlazim da sanjam. Nekoga.


1. Indonezija
2. Pisac
3. Pozorište
4. Zima
5. Sendvič
 
On jeste pisac .Pisac kratkih priča .Inspiraciju je dobijao u dežavi scenama .Scene koje bi se odigrale u nekoj budućnosti , scene koje je morao odigrati do kraja , potpuno onako kako ih je video u snu . .
Bila je zima , neverovatno inspirativma zima , sa okićenim ledenicama koje su se pod svetlošću lampiona presijavale kao gorski kristali na Novosadskim zgradama .Sada se retko vidjaju te ledene kupe kojih se svi sa razlogom plaše , da kojim pukim slučajem se ne strmeknu iznad njihovih glava .
Zašto bi neko izazivao sudbinu , o taj mora da je ili toliko zamišljen ili da namerno želi da bude na ivici ludosti . I kada je namerno dunuo dašak studenog vetra koji očima gleda prolaznike i smeje im se kako se skupljaju pred njim od snežne zime , u nameri paralelnog univerzuma hitro obidje oko ledenice i jednim dahom slomi je ispred pisca , da time označi početak njegovog dezavu.
Scena koju si vec video , film koji moras da odigras do kraja da bi sledeci put opet imao takve snove .
Video je nju , stvarno je na trgu stajala ona , biće snova iz njegovog sna .
Video je jasno to njeno lice poput devojke iz Indonezije , njenu skupocenu bundu prekrivenu krupnim pahuljama čarobnog suvog snega koji peva pod nogama hodača . Već je on to sve ranije video samo nije znao kada će se pojaviti , kao i svima što se to dešava

Da, kao i snovi , ona je poput tamnopute snežne kraljice koju od zime i njenog golog tela razdvaja samo meko krzno zlatne bunde .
Kupovala je kartu za pozorište ne obraćajući toliko pažnju na okolinu i to što je upravo ona akter predstave koja se odigrava van pozorišta .
On nije mogao da izdrži izmedju fikcije i realnosti ,izmedju želje da sam sebi dokaže da ne postoji dežavi . BIila mu je potrebna činjenica , ludost , dokaz da je njeno golo telo kao u njegovom snu prekriveno samo mekim skupocenim krznom .
Njegovi prijatelji , grickajući sendviče u tom trenutku , u šoku i neverici , poluotvorenih usta , već predosećajući celu scenu , spremni na beg , gledajući kako ubacuje lepu veliku hladnu grudvu snega pored njenog vrata u njenu bundu. .
Njen zapanjeni izraz, vrisak , otvaranje bunde da izbaci grudvu , bes ....
Oni koji se sećaju , kažu da je to bio poslednji dežavi pisca kratkih priča , koji je samo jedno zaboravio iz sna , da je ona prvak u karateu .

Beograd
Koncert
Butik
Klupa
Misao
( Ps. Prvi put nesto mlatim ovde a i sitna slova .)
 
Poslednja izmena:
Beograd
Koncert
Butik
Klupa
Misao


Iz Kanade se vratila u svoj rodni grad, Beograd. Nije mogla da se uklopi u Torontu. Sem Sanje, njene sestre udate za Kanađanina, nikoga više nije upoznala.

Sanja i Džek su pripadali višoj srednjoj klasi. Bili su imućni, ali nisu imali više miliona na računu kako bi mogli da se svrstaju u klasu bogatih.

Bilo je leto, njihovi prijatelji su otputovali. Neko na Floridu, neko u Evropu, a dva brata blizanca su otišla u Japan.

Sanja i Džek su hteli da je vode na Floridu, u Njujork, ili gde već želi. A ona je želela da se vrati u svoj grad.

Videla je da Sanja i Džek žrtvuju svoje slobodno vreme zbog nje.

U Toronto je doputovala jer je želela da tu počne novi život. Bez sećanja na Dragomira koji joj je slomio srce. Bez sećanja na radno mesto na kome je provodila skoro 10 sati dnevno.

Želela je novi život, i kada bi se sredila i počela taj život, planirala je da dovede i roditelje. Roditelji bi čuvali njenu decu koju je želela da ima.

Radila bi u svojoj profesiji. Odlično je znala engleski i tamo bi radila u administraciji neke bolnice, nalik na onu njenu, beogradsku bolnicu.

Sa Sanjom je posetila nekoliko privatnih bolnica u kojoj je plata odlična. Džek je vodio da joj pokaže par kuća i par apartmana u kojima bi mogla da živi.

Ne. Nije joj se dopala atmosfera na poslu. Apartmani su bili ili veliki ili premali.

Da..baš je bila nezahvalna. Istovremeno i tužna.

Na aerodromu, Sanja i Džek su je pozvali da ponovo dođe, da dođe i sa roditeljima. Možda se predomisli i odluči za život u Kanadi.

Nije mogla da im prizna da će kod njih, dolaziti samo povremeno i da neće ostajati duže od 3 nedelje..kao gost.

Tokom putovanja, jedna misao joj se vrtela po glavi. " Srbija i Beograd, i pored svega šta se dešavalo, imaju dušu. Kanada je nema."

***

Tri dana po dolasku u svoj grad, odlučila je da malo prošeta. U blizini je videla nov butik i htela je da vidi šta bi mogla da kupi majci za 8 mart.

Dvoumila se, između ešarpe i mantila. Ili bi mogla da je vodi na koncert.

Bila je neodlučna, po ko zna koji put. Nemoć pri donošenju odluka pripisivala je umoru. Bol zbog Dragomirovog odlaska pravdala je nezaobilaznom tugom nakon raskida.
Plašila se da ode kod psihologa ili kod psihijatra. Znala je da će dobiti dijagnozu, lekove, psihoterapiju. Nije znala kako će reagovati na sve to.

Klupa je stajala u parku punom zelenila. Kao da je baš nju čekala.

Sela je, izvadila flašicu soka i cigarete. Možda će ovako, u samoći, relativno udaljenoj od njene kuće, razmisliti. Doneti odluku.

Psiha pa zatim novi posao. I novo poznanstvo. Ko to zna. NE, neće da razmišlja o dalekoj budućnosti.

Mora da skupi hrabrost i ode kod lekara. Zatim da napusti posao i počne da radi u privatnoj klinici svog druga iz detinjstva.

Da. Samo o tome treba da razmišlja. Mora da donese dve odluke. Važne. Za ostale ima vremena.

****

Taksi

Mačka

Razgovor

Debela sveska

Voždovac
 
JEDNA VOŽNJA TAKSIJEM

Jovana je ušla u TAKSI, spuštajući pored sebe torbu i jednu DEBELU SVESKU, ispunjenu rukom pisanim beleškama sa predavanja. Vozač, stariji čovek s kačketom pogledao ju je u retrovizoru.
- Gde idemo?
- VOŽDOVAC, molim vas - rekla je umorno.
Dok je taksi klizio niz ulice, iz torbe joj je izvirila mala siva MAČKA. Promeškoljila se i slatko mjauknula, zbunjujući vozača.
- Niste mi rekli da vozimo putnika više - našalio se.
Jovana se nasmejala.
- Našla sam je danas ispred faksa. Bila je sva promrzla. Nazvala sam je Sivka.
Vozač je klimnuo glavom i nastavio vožnju. Ubrzo se između njih poveo RAZGOVOR o mačkama, kišnim danima, i životu u Beogradu. Kada su stigli na Voždovac, Jovana je platila vožnju, zahvalila se i uzela Sivku u naručje.
Dok je izlazila iz taksija, vozač joj dobacio:
- Čuvaj dobro to mače, deluje baš jako srećno pored tebe!
Jovana se osmehnula i stegla slatku mačku uza sebe, osećajući da je baš danas pronašla nešto dragoceno.

Sledeće reči:
1. Kamin,
2. Ćebe,
3. Knjiga,
4. Malina,
5. Mleko
 
1. Kamin,
2. Ćebe,
3. Knjiga,
4. Malina,
5. Mleko

Jelena je ostvarila svoj životni san.

Posle razmene studenata, vratila se iz Njujorka u Beograd. Razgovarala je sa roditeljima o svojoj želji da živi u Americi.
Postavili su joj uslov, mora da završi fakultet u Srbiji. Završila je engleski jezik i književnost.
Mogla je da dobije posao u Beogradu. Nedostajali su profesori engleskog u srednjim i osnovnim školama..Ali...

Jelenin otac je odlučio da proda plac na koji su sve ređe išli. Jelena je dobila novac za kartu, povratnu doduše, za mesec dana starine u Americi i za život.
Ostatak od prodaje placa ostao je na deviznom računu njenog oca.

U Atlanti je živela jedna rođaka njene majke. Starija gospođa kojoj je skoro preminuo suprug. Kćerka i zet su živeli u drugoj državi sa svojim porodicama.

Jelena je svojoj tetki ponudila novac za kiriju. Ona je to odbila. " Bože Jelo, ti da plaćaš što živiš sa mnom! Pa meni je mnogo drago što si ovde. Šteta što i Branka nije pošla sa tobom."
Posle duže rasprave, tetka je prihvatila da Jelena kupuje namirnice, ali i te račune su delile na pola.

Jelena je, zahvaljujući tetki, pronašla posao u Atlanti. Počela je da radi u jednoj biblioteci i bila je zadovoljna svojim poslom. Uživala je uz knjige koje je nosila kući i čitala.

U knjižari je upoznala Toma...

****

I sada je tu. U Tomovoj i njenoj kući. Čeka svoje prvo dete. Srećni su i Tom i ona.

Kuća je lepa, udobna. Smeštena u jedan miran kraj grada gde su živeli ljudi sa decom. Kao u onoj seriji "Očajne domaćice" koju je Jelena obožavala.

Popila je toplo mleko. Ušuškana u toplo ćebe, sedela je na dvosedu u velikoj dnevnoj sobi. Trosed, manji sto i fotelje. Kamin koji je bio od nermera, moderan, nov.

Kupili su ona i Tom novu kuću. Dala je manji deo novca za kuću, nije želela da Tom pomisli kako je ona siromašna devojka iz te čudne zemlje na Balkanu, kako je Tom govorio za Srbiju.

Knjiga je stajala pored nje. Kad Tom počne da gleda utakmicu njegovog omiljenog hokejaškog kluba, ona će čitati. Njihova ljubav je bila postojana. Sada mirna jer ona će za nekoliko meseci postati mama.

Tom je ušao u dnevnu sobu i postavio sto za dvoje. Malopre je raznosač doneo njihovu omiljenu picu. Sada su kupovali velike pice jer je Jelena imala veliki apetit. I ugojila sam se, ponekad je mislila Jelena.

Iznenada je uhvatila neobjašnjiva panika. " Malina! Pojela bih sada bar jednu. Kupi mi maline Tome! "

Tom je oblačio jaknu i usput je ljubio. "Malina se jede našoj bebi"...bio je srećan i trudio se svim silama da pomogne svojoj trudnoj ženici.

Kada je Tom izašao iz kuće, Jelena se lenjo protegla na trosedu. Ostvarila je svoj životni san. Živi u Americi, udata je, radi, čeka bebu. Sve to je potrebno za sreću pomislila je i uzela da čita knjigu dok je čekala Toma...

1.Automobil
2.Jesen
3.Paprike
4. Selo
5. Kuća
 
Džudi S:
1. Kamin,
2. Ćebe,
3. Knjiga,
4. Malina,
5. Mleko

Jelena je ostvarila svoj životni san.

Posle razmene studenata, vratila se iz Njujorka u Beograd. Razgovarala je sa roditeljima o svojoj želji da živi u Americi.
Postavili su joj uslov, mora da završi fakultet u Srbiji. Završila je engleski jezik i književnost.
Mogla je da dobije posao u Beogradu. Nedostajali su profesori engleskog u srednjim i osnovnim školama..Ali...

Jelenin otac je odlučio da proda plac na koji su sve ređe išli. Jelena je dobila novac za kartu, povratnu doduše, za mesec dana starine u Americi i za život.
Ostatak od prodaje placa ostao je na deviznom računu njenog oca.

U Atlanti je živela jedna rođaka njene majke. Starija gospođa kojoj je skoro preminuo suprug. Kćerka i zet su živeli u drugoj državi sa svojim porodicama.

Jelena je svojoj tetki ponudila novac za kiriju. Ona je to odbila. " Bože Jelo, ti da plaćaš što živiš sa mnom! Pa meni je mnogo drago što si ovde. Šteta što i Branka nije pošla sa tobom."
Posle duže rasprave, tetka je prihvatila da Jelena kupuje namirnice, ali i te račune su delile na pola.

Jelena je, zahvaljujući tetki, pronašla posao u Atlanti. Počela je da radi u jednoj biblioteci i bila je zadovoljna svojim poslom. Uživala je uz knjige koje je nosila kući i čitala.

U knjižari je upoznala Toma...

****

I sada je tu. U Tomovoj i njenoj kući. Čeka svoje prvo dete. Srećni su i Tom i ona.

Kuća je lepa, udobna. Smeštena u jedan miran kraj grada gde su živeli ljudi sa decom. Kao u onoj seriji "Očajne domaćice" koju je Jelena obožavala.

Popila je toplo mleko. Ušuškana u toplo ćebe, sedela je na dvosedu u velikoj dnevnoj sobi. Trosed, manji sto i fotelje. Kamin koji je bio od nermera, moderan, nov.

Kupili su ona i Tom novu kuću. Dala je manji deo novca za kuću, nije želela da Tom pomisli kako je ona siromašna devojka iz te čudne zemlje na Balkanu, kako je Tom govorio za Srbiju.

Knjiga je stajala pored nje. Kad Tom počne da gleda utakmicu njegovog omiljenog hokejaškog kluba, ona će čitati. Njihova ljubav je bila postojana. Sada mirna jer ona će za nekoliko meseci postati mama.

Tom je ušao u dnevnu sobu i postavio sto za dvoje. Malopre je raznosač doneo njihovu omiljenu picu. Sada su kupovali velike pice jer je Jelena imala veliki apetit. I ugojila sam se, ponekad je mislila Jelena.

Iznenada je uhvatila neobjašnjiva panika. " Malina! Pojela bih sada bar jednu. Kupi mi maline Tome! "

Tom je oblačio jaknu i usput je ljubio. "Malina se jede našoj bebi"...bio je srećan i trudio se svim silama da pomogne svojoj trudnoj ženici.

Kada je Tom izašao iz kuće, Jelena se lenjo protegla na trosedu. Ostvarila je svoj životni san. Živi u Americi, udata je, radi, čeka bebu. Sve to je potrebno za sreću pomislila je i uzela da čita knjigu dok je čekala Toma...

1.Automobil
2.Jesen
3.Paprike
4. Selo
5. Kuća
Kliknite za proširenje...
Baš lepa sastavljena priča, u svakom delu sam uživao👏🫶
 
Reči:
1. Automobil
2. Jesen
3. Paprike
4. Selo
5. Kuća

Jesenja seta
Luka se vozio usporeno, svojim automobilom, kroz uski, vijugavi seoski sokak. Jesen je stigla i u njegovo rodno mesto. Kiše jesenje su padale po haubi njegovog automobila. Vetar mu je prinosio onaj vlažan miris zemlje, što ga je na trenutak vratilo u prošlost. Setio se, kako je kao mali u ovakvom dobu provodio jesenje dane. Setio se onog mirisa, kada mu je majka mirisala na miris pečenih paprika, a on pored nje srećno sedeo i gledao.
Danas, kada je stigao u svoje rodno selo, sa sve jesenjom kišom doneo je sa sobom mir, tišinu i melanholiju, ali i onu toplinu roditeljskog doma.
Na trenutak je zastao pred tom starom kućom, sagrađenoj od kamena i drveta, s trošnim krovom i vinovom lozom koja se pela po zidinama. Duboko je udahnuo taj svež vazduh i pred očima mu se pojavljivali svi srećni trenuci iz svog detinjstva.
Kada bi kao mali, Luka dolazio iz škole, na tremu kuće bi ga sačekivao deda Milan, oslonjen na štap i s toplim glasom rekao:
"Jel si stigao momče? Kako je bilo? Hajde da jedeš kačamak što sam spremio!"
A Luka bi nekad srećno, nekada malo tužno uvek odgovarao svome dedi sa pozitivnim rečima uz finu gozbu. Potom bi zajedno dočekivali roditelje dok se ne vrate sa posla.
Zanesen tim davnim, divnim mislima, spuštalo se veče. Sedeo je, tako zamišljen, sa praznim stolom u praznoj kući. Nije imao nikog ko bi mu se obradovao što je došao, nije bilo nikog da mu zagreje vatru da mu nebude hladno. Ustao je da sam založi svoje ognjište, da se vidi, iako ne živi niko u kući, da još uvek ima neko da je obilazi i da loži vatru u njoj.
Ponekad je tako sreća u malim i jednostavnim stvarima. Koliko god mi živimo srećno u ljubavi negde daleko, srce nam traži i budi osećaj nostalgije i želje, da ne zaboravimo svoje pretke, svoje korene, svoje domove. Dokle god to osećamo, mi ćemo postojati.

Sledeće reči:
1. Drvo,
2. Fabrika,
3. Telefon,
4. Ključ,
5. Obaveza
 
bilo jednom jedno drvo koje se zvalo nemanja aleksijević. radilo je u fabrici kablova u leoniju i zaradjivalo 200 000 din mesečno. jednoga sudbonosnoga dana,zazvoni mu telefon marke alkatel 3410.
,,halo?''-bojažljivo se javi simpatični nemanja.
,,BUHAHAAA JAAAA SAM VAMPIIIR POJEŠĆU TI GLAVUUU 😈''- odazva se zastrašujući glas sa druge strane linije.
,,k..ko..ko ste vi pobogu?! šta želite od mene?!''-zapita ga sad odveć preplašeno drvce.
,,''KAO ŠTO REKOOOH BUHAAHAAA JAAASAM VAMPIIIR KOJI PIJE KRRRRRV BU..HAA..HAAA''-ponovi zagonetni pozivač.
,,zvaću miliciju! kako vas nije sramota! ja NEĆU,ponavljam NEĆU da mi popijete krv,kategorički odbijam to! sram vas bilo poštovani vampiru!''- prkosno će omaleno drvo nemanja.
,,zzm se bre,nisam ja uopšte vampir,šalio sam se,ovde naime ključ.''-reče sad anonimni štosadžija.
tek ovo zabezeknu našega junaka.,,ključ?! kako to mislite KLJUČ zaboga?! kakav ključ?!''-upita ga on.
,,ključ po imenu siniša atanacković.radim u katastru i imam obavezu da vam postavim nepar pitanja.dali ste zadovoljni vašom uslugom?''-upita ga ovaj.
,,nzm''-odgovori nemanja.

sledeće reči:
1.gibraltar
2.popokatepetl
3.saglasje
4.egzegeza
5.deuteronomija
 
1. Gibraltar
2. Popokatepetl
3. Saglasje
4. Egzegeza
5. Deuteronomija

Pečat saglasja

U pećini podno Gibraltara, skrivena duboko ispod stena koje su vekovima odolevale vetrovima i solima, arheolog Tomislav Rajić pronašao je nešto što nije pripadalo ni ovom kontinentu, ni ovom vremenu - kamenu ploču ispisanu jezikom sličnom starohebrejskom, ali sa simbolima koji su podsećali na astečku ornamentiku.
"Ovo je... Nemoguće", prošaptao je, brišući prašinu sa dela na kojem su bili uklesani i crteži: planina koja bljuje dim, jasno nalik Popokatepetlu i čudna zver sa tri oka i dva jezika.
Našao je i reč - "Egzegeza" - ispisanu drevnim znakovima, što mu je jasno ukazivalo da je pred njim tekst koji traži tumačenje, možda čak i rligijsko.
Uzbuđen odlučio je da ploču odnese svom prijatelju i teologu iz Andaluzije. U staroj biblioteci u Kordobi, zajedno su danima radili na prevođenju. Ispostavilo se da je reč o nekom izgubljenom poglavlju iz Deuteronomije, nepoznatom čak i najmudrijim tumačima, koje govori o "narodu dva plemena", onima koji su prešli okean mnogo pre Kolumba, u Saglasju sa "Vatrenim bogovima juga".
"Saglasje..." ponavljao je Tomislav, "to je ključ. Ovi narodi nisu ratovali. Spojili su znanje, kulturu i veru. Možda su to naši davni preci pokušavali da nam prenesu."
Ali, ubrzo su shvatili da nisu jedini koji znaju za postojanje ploče. Tajna organizacija koja je tragala sa njom stotinama godina, stajala je pred njihovim vratima.
U tišini Španske noći, pod svetlošću meseca koji je obasjavao more kod Gibraltara, Tomislav je morao da donese odluku: da uništi ploču i sačuva svet od znanja koje bi moglo izazvati sukobe- ili da rizikuje sve u ime istine.
Tomislav je, uprkos unutrašnjem nemiru, izabrao, da ne uništi ploču, ali i da je ne objavi odmah.
Zajedno sa teologom Manuelom, sakrio ju je u manastir visoko u Pirinejima, među starim rukopisima i ikonama koje niko više nije listao. Obojica su verovala da svet još nije spreman za istinu o saglasju drevnih civilizacija, za ono što bi uzdrmalo temelje religija, istorije, pa čak i politike.
Ali, Tomislav nije odustao. Godinama kasnije, napisao je roman - pod pseudonimom- u kojem je opisao sve, ali kroz simboliku i fikciju. Nazvao ga je "Narod dva plemena". Bio je to kultni hit među tragaocima za alternativnom istorijom, ali niko nije znao da se u svakoj rečenici krila istina.
I negde, visoko u planinama, među zaboravljenim knjigama, i dalje leži kamena ploča. Čeka neko novo vreme.

Sledeće reči:
1. Beležnica
2. Šifrovano
3. Sateliti
4. Ravnoteža
5. Pepeo
 
Sledeće reči:
1. Beležnica
2. Šifrovano
3. Sateliti
4. Ravnoteža
5. Pepeo


Plava beležnica

- O Bože dragi, oprosti što zalud spominjem ime Tvoje, ali vidiš li šta me je snašlo. Sedim ovde danima i počinjem da ludim.

- S kim to pričaš?

- Sa tobom ne mogu. Nemam kome da se žalim i zalud spominjem..

- Ej, dođi da vidiš! Sateliti kruže oko vasione!

- Ne vredi sa tobom da razgovaram. Ne vredi. Bio si pre 100 godina radio amater i znaš da rešiš zagonetku, a nećeš.

- Draga, dosadna si. Ne mogu da ukapiram i da se snađem. Sve je šifrovano. Sada sam taman hteo da odigram neku igricu. Daj je!

- Koga?

- Plava beležnica o kojoj kukaš već mesecima. Daj tu beležnicu! Život nam pretvara u pakao. U pepeo.

- Hoćeš još jednom da pokušaš da provališ te šifre? Divan si i eto, razgovaramo.

- Nema hoću, moram! Moram!

-O, hval

- Ćuti. Mesecima već pokušavamo da saznamo šta je tvoj deda pisao tvojoj babi. Ona ti je ostavila beležnicu. Što je nisi nešto pitala kada ti je dala ovo malo blokče, beležnicu.

- Damire, ti nisi normalan. Koliko puta moram da ponovim da je baba umrla dva dana posle razgovora sa mnom.

- Da..znam.. Hajdemo ponovo: Baba ti daje beležnicu i šta još kaže..

- Hm.. Spominjala je nekog Francuza.

- Da li je moguće da si se upravo sada setila Francuza?

- Pa..još jednom sam se setila ali me ti čoveče nisi slušao.

- Uh.. Francuz..

- Deda se tada udvarao babi.

- Ljubav. Francuz. Čekaj, evo znam..čekaj malo..

- O, konačno!

- Evo čitam, deda ti je bio baš romantik.

- Čitaj!

-
Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskog praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na Zemlji
Na Zemlji koja je zvezda.

Žak Prever

Deda, deda, šta nam uradiste ti i baba!

- Jaoj, pa ovo je baš lepo. Ali..i mi treba nešto da napišemo..i to mi je baba rekla.

- Kada ti je rekla?

- Spomenula je Francuza, ljubav i da ja treba da nastavim sa onim koga volim..

- I..ti o tome ćutiš? Ili si stvarno zaboravila taj zadnji deo, nastavljaš sa..

- Da nastavim sa onim koga volim.

- Voliš me?

- Volim te, stvarno te volim!

- Volim i ja tebe, najdraža moja

- Znaš šta bi bilo dobro? Mora da se napravi neka ravnoteža. Ostavićemo beležnicu našoj unuci.

- Unuci, sigurna si?

- Naravno. Sada piši šifre nekih pesama.. Aleksa Šantić, Mika Antić, Jesenjin..

- Čekaj, daj mi malo vremena.. Neću ove pesnike. Slušaj sada..

- Da, našao si nešto?

- Ovu pesmu neće znati da otkrije naša unuka

Rumi

Ako voliš
Ako voliš, pusti nek ljubav preuzme vlast,nek preotme srce,
nek pomuti razum,nek ukalja čast..
Trezan bi brinuo da stvari ne krenu po zlu,
ako voliš samo dođi,dođi i ostani tu..

- Dačo.. Hoćeš kafu?

- Hoću.

- Volim te

- I ja tebe mnogo volim

:heart:


1. Reka

2. Misao

3. Pesnik

4. Cveće

5. Leto
 
Džudi S:
Sledeće reči:
1. Beležnica
2. Šifrovano
3. Sateliti
4. Ravnoteža
5. Pepeo


Plava beležnica

- O Bože dragi, oprosti što zalud spominjem ime Tvoje, ali vidiš li šta me je snašlo. Sedim ovde danima i počinjem da ludim.

- S kim to pričaš?

- Sa tobom ne mogu. Nemam kome da se žalim i zalud spominjem..

- Ej, dođi da vidiš! Sateliti kruže oko vasione!

- Ne vredi sa tobom da razgovaram. Ne vredi. Bio si pre 100 godina radio amater i znaš da rešiš zagonetku, a nećeš.

- Draga, dosadna si. Ne mogu da ukapiram i da se snađem. Sve je šifrovano. Sada sam taman hteo da odigram neku igricu. Daj je!

- Koga?

- Plava beležnica o kojoj kukaš već mesecima. Daj tu beležnicu! Život nam pretvara u pakao. U pepeo.

- Hoćeš još jednom da pokušaš da provališ te šifre? Divan si i eto, razgovaramo.

- Nema hoću, moram! Moram!

-O, hval

- Ćuti. Mesecima već pokušavamo da saznamo šta je tvoj deda pisao tvojoj babi. Ona ti je ostavila beležnicu. Što je nisi nešto pitala kada ti je dala ovo malo blokče, beležnicu.

- Damire, ti nisi normalan. Koliko puta moram da ponovim da je baba umrla dva dana posle razgovora sa mnom.

- Da..znam.. Hajdemo ponovo: Baba ti daje beležnicu i šta još kaže..

- Hm.. Spominjala je nekog Francuza.

- Da li je moguće da si se upravo sada setila Francuza?

- Pa..još jednom sam se setila ali me ti čoveče nisi slušao.

- Uh.. Francuz..

- Deda se tada udvarao babi.

- Ljubav. Francuz. Čekaj, evo znam..čekaj malo..

- O, konačno!

- Evo čitam, deda ti je bio baš romantik.

- Čitaj!

-
Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskog praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na Zemlji
Na Zemlji koja je zvezda.

Žak Prever

Deda, deda, šta nam uradiste ti i baba!

- Jaoj, pa ovo je baš lepo. Ali..i mi treba nešto da napišemo..i to mi je baba rekla.

- Kada ti je rekla?

- Spomenula je Francuza, ljubav i da ja treba da nastavim sa onim koga volim..

- I..ti o tome ćutiš? Ili si stvarno zaboravila taj zadnji deo, nastavljaš sa..

- Da nastavim sa onim koga volim.

- Voliš me?

- Volim te, stvarno te volim!

- Volim i ja tebe, najdraža moja

- Znaš šta bi bilo dobro? Mora da se napravi neka ravnoteža. Ostavićemo beležnicu našoj unuci.

- Unuci, sigurna si?

- Naravno. Sada piši šifre nekih pesama.. Aleksa Šantić, Mika Antić, Jesenjin..

- Čekaj, daj mi malo vremena.. Neću ove pesnike. Slušaj sada..

- Da, našao si nešto?

- Ovu pesmu neće znati da otkrije naša unuka

Rumi

Ako voliš
Ako voliš, pusti nek ljubav preuzme vlast,nek preotme srce,
nek pomuti razum,nek ukalja čast..
Trezan bi brinuo da stvari ne krenu po zlu,
ako voliš samo dođi,dođi i ostani tu..

- Dačo.. Hoćeš kafu?

- Hoću.

- Volim te

- I ja tebe mnogo volim

:heart:


1. Reka

2. Misao

3. Pesnik

4. Cveće

5. Leto
Kliknite za proširenje...
Много су ти захвалне ове задате речи, може се од њих испричати дивна прича. Штета што ја немам вољу за писањем. Чекаћу да их неко искористи!
 
Van_Helsing:
Много су ти захвалне ове задате речи, може се од њих испричати дивна прича. Штета што ја немам вољу за писањем. Чекаћу да их неко искористи!
Kliknite za proširenje...

Ja sam iskoristila. Pročitaj moj gornji post. 🙂

A ovo su reči koje sam ja izabrala:

1. Reka

2. Misao

3. Pesnik

4. Cveće

5. Leto
 
Pesnikov san na obali reke


Reka je tekla sporo, lenjo, kao da joj se nije žurilo da stigne bilo gde.
Na njenoj obali sedeo je pesnik, ruku oslonjenih na kolena, pogledom
izgubljenim u daljini.

Njegova misao bežala je od svakodnevice, od buke i brzine sveta.
Letnja vrelina ga je uspavljivala, ali reči u njegovoj glavi nisu mirovale.
One su se talasale poput vode, formirajući stihove koji su tražili papir.

Pored njega, cveće se njihalo pod blagim vetrom, kao da je plesalo uz
ritam reke.

"Ako bih mogao da pišem kao što reka teče", pomislio je pesnik, "moje
pesme bi bile beskrajne, bez početka i kraja."

Leto ga je držalo u svom zagrljaju, a reka mu je šaputala stihove koje će,
jednom, pretočiti u pesmu koju nikada neće zaboraviti.

  1. Zid
  2. Senka
  3. Sat
  4. Vetar
  5. Zvuk
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top