( 5. ) ... Učiniće nam se ovo mesto poznatim.Tu smo često dolazili,kada god smo istinski tražili neke odgovore,samo smo zaboravili jer nismo imali ... AH,DA,PRAVI - KLJUČ !
...tako je ... jer, evo,umesto vrata pojavljuju se sopstveni likovi,kao u ogledalu.Sa svakim tim sopstvenim likom možemo da komuniciramo ...čak,i pre nego postavimo pitanja stižu nam odgovori.Sve čemu zakoračimo - u susret nam SAMO stiže.
...KLJUČ,KLJUČ,KLJUČ ...
...Kod nas je,ali,gde ?
Nije u rukama,...nije u srcu,nije u duši - jer to je krv,...šta još imamo,gde bi mogao da bude ? Ahaaa -DUH ! Naš duh,koji je klica Duha Životnoga.Sada tek primećujemo i jednu tanku,svetlu nit koja nas i spaja sa njim.Primećujemo da ta svetlost,tamo u daljini,raste ... ma neee ...ne raste,to se mi približavamo njoj,i to kakvom samo brzinom,ne stižemo ni da primetimo šta sve to proleće mimo nas,nije ni bitno jer celo biće nam zaokuplja samo ta svetlost.Kako se približavamo tako i mi postajemo svetliji,ali,nekako iznutra.Ne plašimo se,uopšte,jer ne želi da nas oprži,osećamo mi to dobro,niti bilo kako da nas povredi.
Lagano nas obuzima osećaj neopisive radosti,topline i ljubavi o čijoj snazi i dubini nikada nismo mogli ni pomišljati niti sanjati.Ako i možemo nagađati kolika je večnost onda je to ovaj trenutak kada je želimo,
želimo i za sebe a takođe i ukazati na nju svima.To je taj trenutak kada počinjemo shvatati gde smo sada, gde smo išli
i gde ćemo se vraćati.Počinju osećanja da nam se mešaju,neopisiva radost i lagana seta,shvatamo da ćemo se vratiti,
vratiti tamo gde se o ovome svemu malo zna.
Ali ne želimo da se vratimo tek - tako,u ruci nam je odnekuda sveća,
sveća koju prinosimo tom žišku ...
...
---------------------------------------
( 6. ) ... I sada se vratimo,ali prvo do onih ogledala.Veoma je bitno,da ne bismo sve ovo opet zaboravili,zapamtimo dobro ovo mesto ...ali ...Ne zadržavajmo se ovde previše,jer postoji mogućnost da poželimo tu zauvek da ostanemo,a sada i znamo da sva znanja svih svetova ništa ne vrede ako ne učestvujemo u ŽIVOTU. Uzmimo ono po šta smo došli i vratimo se kući,vratimo se istim onim prevoznim sredstvom kojim smo i došli.Vratimo se u isti položaj odakle smo i krenuli,otvorimo oči,udahnimo duboko i uspravimo se.Izađimo tamo gde ima mnogo ljudi ili pogledajmo se u najbliže ogledalo.Učestvujmo u ovoj reci života,radimo onako kako nam savest nalaže i pišimo,pišimo,pišimo ...
