- Poruka
- 5.887
Pre 15- ak godina pitao me psihijatar jedno sasvim naizgled obično pitanje, i to kao uvodni deo....Koji je moj identitet ?
Nisam znala. On se čak iznervirao, mislio da nešto glumatam, da sam došla po pomoć a ovamo kao sad se opirem.
Onda me pitao znam li šta je "identitet".
Znam definiciju....obrazovana sam...
Jedna od definicija : " Identitet (lat.: identitas = karakteristična jedinica) je individualna karakteristika odnosno osobina po kojoj je predmet ili osoba prepoznatljiva ili znana. "
Evo sad ukucah u Google i nadjoh baš lepo i jasno rečeno :
Идентитет је особина релативне целовитости и постојаности личности упркос променама у њој и око ње. Осећање идентитета почиње да се формира у детињству, а посебно током адолесценције када постоје и највеће кризе идентитета. Када особа поставља себи кључно питање „ко сам ја”, „чему тежим”, „одакле сам” и сл. Посебан значај у процесу формирања идентитета имају особе из најближе околине, али и систем социјалних вредности заједнице у којој појединац живи. Према Ериксону, осећање личног идентитета засновано је на запажању самоистоветности и непрекидности постојања у времену и простору, као и опажања чињенице да други људи запажају и признају ову чиненицу.
Појединац који је стекао осећање личног идентитета има доживљај континуитета између онога што је био некада, што је данас, као и онога што замишља да ће тек бити."
Eto, jasnije ne može.
A ja ni danas ne mogu da se "definišem". Nije u pitanju "kriza identiteta", ja uopšte nemam identitet, tj. nemam pojma kako bih sebe opisala.
Nisam znala. On se čak iznervirao, mislio da nešto glumatam, da sam došla po pomoć a ovamo kao sad se opirem.
Onda me pitao znam li šta je "identitet".
Znam definiciju....obrazovana sam...
Jedna od definicija : " Identitet (lat.: identitas = karakteristična jedinica) je individualna karakteristika odnosno osobina po kojoj je predmet ili osoba prepoznatljiva ili znana. "
Evo sad ukucah u Google i nadjoh baš lepo i jasno rečeno :
Идентитет је особина релативне целовитости и постојаности личности упркос променама у њој и око ње. Осећање идентитета почиње да се формира у детињству, а посебно током адолесценције када постоје и највеће кризе идентитета. Када особа поставља себи кључно питање „ко сам ја”, „чему тежим”, „одакле сам” и сл. Посебан значај у процесу формирања идентитета имају особе из најближе околине, али и систем социјалних вредности заједнице у којој појединац живи. Према Ериксону, осећање личног идентитета засновано је на запажању самоистоветности и непрекидности постојања у времену и простору, као и опажања чињенице да други људи запажају и признају ову чиненицу.
Појединац који је стекао осећање личног идентитета има доживљај континуитета између онога што је био некада, што је данас, као и онога што замишља да ће тек бити."
Eto, jasnije ne može.
A ja ni danas ne mogu da se "definišem". Nije u pitanju "kriza identiteta", ja uopšte nemam identitet, tj. nemam pojma kako bih sebe opisala.
