IDEMO DALJE....A KUDA?

[gost 159032]

Све зависи од тога да ли ће се увести неки ред у пословање.

Мени не делује вероватно, али ко зна.

 

[KianyRiws]

E i ovo je sve tačno.....i logično i ono što nam se dešava.....
Ovako razgradjeni i smanjeni imamo li sada šansu za prosperitet ili treba još da čekamo?

Jos nismo pri kraju druge faze priv.cilkusa.Kada bude izgledalo da ce smak sveta,stvari ce se pokrenuti na bolje...naravno-ne same od sebe.To se desava upravo zato sto se pokrece kako na mikro tako i na makro nivou mehanizam opstanka,sto je definisao u svojim radovima Abraham Maslov.On je tvrdio,a zivot i dokazao,da covek ima prioritete u svom mozgu koji su rasporedjeni kao na lestvici;od najvaznijeg do najmanje vaznog(postoje 4 nivoa te inteligencije i mi se njima tako i upravljamo;kada zadovoljim jedan-onda onaj sledeci preuzima epitet prioritetnog).Prvi prioritet je prioritet opstanka,a to je situacija kada se mora sacuvati goli zivot tj.obezbediti,,u se ,na se i poda se".U takvoj situaciji covek do naiviseg stepena pokrece svoje aktivnosti.U mirnodopsko doba,on ne pribegava toliko nedozvoljenim koliko dozvoljenim sredstvima.Kroz ekonomske zamisli on pocinje sprovoditi svoje ekonomske aktivnosti i tako spasava sebe.Naravno,tako drzava mora spasavajuci sebe spasavati i sve ucesnike svoga trzista.Ona aktivira svoje najbolje pojedince kojima se prepustaju sudbonosne odluke.Te odluke se sprovode bez oklevanja i krajnje dinamicno.Nasi takvi,,igraci"koje je angazovala drzava kada se na njenom trzistu pojavila situacija da se kolapsu ne nazire kraj,bili su svojevremeno Ante Markovic(1989.god.) i ,,deda Avram"(1994.god.):koji je bukvalno skolski primer ovog sto sam opisao.Markovic je politicki izminiran i nije uspeo,a i da je pusten-svakako ne bi uspeo(to je vec ovde objasnjeno).

 

[gost 159032]

http://www.novimagazin.rs/stav/vladimir-gligorov-odrzivi-rast

Tako je sada zemlja na dobrom putu da izgubi još jednu deceniju. Periodi privrednog napretka i društvene modernizacije uglavnom su se pokazali kao neodrživi. U poslednjih šezdeset godina promenjeno je nekoliko režima, kako političkih tako još više privrednih, i svi su imali isti rezultat kada je reč o održivom razvoju – nisu ga obezbedili.

Jer, za to je potreban sistem koji će obezbediti nekoliko decenija ulaganja u kapital, znanje i povećanu štednju kako se ne bi gomilale obaveze, pre svega prema stranim, ali i domaćim kreditorima (dovoljno je samo setiti se devizne štednje) koje se ne mogu ili ne žele ispunjavati.