Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.972
Идеали, инспирације, музе... Назовите их како хоћете, они су саставни део књижевног света и без истих многа ремек дела не би настала.
Они су у великој већини позитивне ствари, нешто чему тежимо. Да није било Марлени Дитрих, не би настала Ремаркова ''Тријумфална капија''. Да није било Беатриче, Данте никада не би написао ''Божанствену комедију''. Без Ленке Дунђерски, Лаза Костић никада не би саставио стихове познате песме ''Santa Maria della Salute''. Да је Момчило Настасијевић оженио љубав свог живота, песма ''Госпи'' никада не би настала.
Знамо и сами да је платонска љубав најискренија и најсавршенија, с друге стране има проблем да у нашим очима није пројектована стварна слика те особе, већ она слика како је ми замишљамо. Неретко се каже да се у том случају воли искључиво душа, а не тело.
Питање је, да ли би ови велики умови имали сличне успехе са својим делима да су остварили своје идеале/платонске љубави? Да ли би Данте, да је којим случајем крунисао љубав са Беатриче и разочарао се, написао слично дело само црње? Да ли би уопште било шта слично написао?
Тој фази је најближи био сам Настасијевић, који је обраћајући се својој музи која је отишла за другог човека написао:
''Јер нема руке да раздреши нам чвор.
Ал’ тамо, и на веке,
зрак твој хоће ли болети?
Туђа из тебе бића хоћу ли волети?
Смилуј се.
Трује, не цели твој лек.''
Ту он не осећа одбојност и није разочаран својом музом директно, већ путем којим ју је судбина натерала.
Шта мислите?
Они су у великој већини позитивне ствари, нешто чему тежимо. Да није било Марлени Дитрих, не би настала Ремаркова ''Тријумфална капија''. Да није било Беатриче, Данте никада не би написао ''Божанствену комедију''. Без Ленке Дунђерски, Лаза Костић никада не би саставио стихове познате песме ''Santa Maria della Salute''. Да је Момчило Настасијевић оженио љубав свог живота, песма ''Госпи'' никада не би настала.
Знамо и сами да је платонска љубав најискренија и најсавршенија, с друге стране има проблем да у нашим очима није пројектована стварна слика те особе, већ она слика како је ми замишљамо. Неретко се каже да се у том случају воли искључиво душа, а не тело.
Питање је, да ли би ови велики умови имали сличне успехе са својим делима да су остварили своје идеале/платонске љубави? Да ли би Данте, да је којим случајем крунисао љубав са Беатриче и разочарао се, написао слично дело само црње? Да ли би уопште било шта слично написао?
Тој фази је најближи био сам Настасијевић, који је обраћајући се својој музи која је отишла за другог човека написао:
''Јер нема руке да раздреши нам чвор.
Ал’ тамо, и на веке,
зрак твој хоће ли болети?
Туђа из тебе бића хоћу ли волети?
Смилуј се.
Трује, не цели твој лек.''
Ту он не осећа одбојност и није разочаран својом музом директно, већ путем којим ју је судбина натерала.
Шта мислите?
