(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
I U SVEMIRSKI BROD AKO TREBA
Putovasmo za selo, sad, ovog vikenda. Ide i ćera sa nama te kasno podjosmo...oko 8. Neka se dete naspava do 7,30. Na početku razgovaramo, ali kako pasat guta kilometre tako razgovor zamire ....više prija svakome od nas da bude sam sa sobom. Ovo oblačno vreme pa se i čovek posle dana i dana trajanja takvog nevremena oseća tromo. Muzika svira, ćera čita knjigu, Maca vozi i razmišlja o ko zna čemu. Gledam krajolik koji leti pored mene.....zelena polja, šumarke.....kako je lepa ova naša zemlja......sva u raznim nijansama zelene boje, pa malo braon i crne, boje zemlje, pa crveni krovovi kao pečurkice u tom zelenišu......skupovi krovova liče na veze rotkvica. Zelena brda i po neki zrak sunca što miluje vrhove visokog drveća. Misli mi postaše kao trava, kao polje mlade pšenice......smirene i pospane. Stavih džemper pod glavu i počeh da dremam......i jesam tu, i nisam tu.....i svesna sam, i nisam svesna....i mogu da uhvatim misao ali i ne moram.....lep osećaj lebdenja i nemoranja. Maca smanji brzinu i ja otvorih oči. Samo kada sam sa njim u kolima i sa sinom mogu ovako da zaspim. Ćera kada vozi ne mogu da zadremam...ta usta ne zatvara hahahaha . Lepo i ona vozi, samo uvek ide na neki malo duži put bez mene a kada smo skupa onda je tu cela porodica i od dremke nema ništa. Interesantno........kada moj muž vozi kola ja sam opuštena......ma uopšte ne gledam u druga vozila i ne zanima me. Pažnju mi privlače slike kuća, polja, neba, dvorišta a ne saobraćaj i stalno govorim vidi ovo, vidi ono što je lepo a aparat škljoca.......Milion puta je rekao kako je ljubomoran na to moje nevoženje i uživanje dok me on vozi a ja grickam grickalice i gledam unaokolo. U povratku iz sela, pred Beogradom normalno gužva, nedeljno predvečerje.....svi žure da što pre stignu do rampe. Kaže da prestanem da mlatim tim fotoaparatom jer mu zatvaram retrovizor.....svašta.......pa ima još dva. Ja velikodušno ponudim po ko zna koji put da upišem vožnju......oboje u glas odgovaraju da nema potrebe da se opterećujem......nije njima teško da me vozikaju. Šta ćeš...ponudjen k’o počašćen....a meni lepo što vode računa o meni pa da im se odužim još više uživam. Eh, da....htedoh da kažem da nisam uopšte opuštena kada me Maca vozi na motoru........kola u redu, traktor, kombajn, ma i avion ako treba, ali motor.....to su traume još kada smo bili momak i devojka.....idi begaj......bez kacige, bez odela, nizbrdo po nekim silnim rupama (spuštasmo se seoskim putem sa brda sa jednog velikog vašara)......ja 42kg, malecka, u džepče da me nosiš pored srca....ne mogu lepo da ga rukama obgrlim......kud me ne izgubi usput. Mislila sam da ću da ispadnem sa onog motora. Narod bega sa strane, izvrću noge po onim uvratama da se sklone, psuju nas .......ne ponovilo se. Uopšte nisam uživala u toj vožnji....ne mogado da se razvrćem okolo jer sam sva bila skoncentrisana da se zadržim na onom sedištu. Pa kad dodjosmo do asvalta........kad dade gas.......ma onaj vetar samo što me ne oduva... Sigurna sam da ne bi ni primetio da solira na motoru. Bože, ič si pamet nema....a vala ni ja kad sedoh s njim.....Mlado ludo.....nisam još znala za taj njegov pogled šeretski......šta znači kad mu se oko smeje dok me pogledjuje onako mangupski. Posle sam postala doktor nauka za taj osmeh hahahahaaha E, kad sidjoh napokon sva raščupana, ona duga kosa umršena kao da sam ceo dan bila na beogradskoj košavi bez kape.....jedva se zadržah na nogama jer kolena klecaju....svaki me mišić boleo koliko sam se upirala da ne postanem izgubljena loptica skočica ......a oči kao da su mi pune moravskog peska, onog finog, sitnog kao brašno....u glavi mi je buka kao da je vršidba u toku u istoj......a on se kezi onako crn, visok i krupan i sav sretan.....ispričah sve šta sam mislila da kažem, pola sam zaboravila usput od zort, ali nema veze, shvatio je poentu......I tako, naše vožnje motorom, u vreme godišnjeg odmora kada oboje odemo u selo, postaše ugodjaj, mada smo više preferirali kola.....zbog radi komociju a i društva. Ali, Ljiljka ne bi bila Ljiljka da se i danas ne seća te lude vožnje. I sada, kada Maca, ali zaista retko uspe da od sina iskamči motor pa uz onaj mangupski osmeh kaže „Maco, ajde da te provozam“.....ebiga, pogledam ga onako iskosa, na pola nasmejanog oka....pa pristanem, šta ću ....neje ni on što je bio, a vala nesam ni ja.....al’ nesmo još za bacanje.....imamo si još šeretske osmehe hahahahaha. Ajde, šta ću, sedam ...nek me malo provoza kad mu je volja....i ja njega vozam i to bez vozačke dozvole tolike godine hahahahaha
Zato sam sa sinom opuštena maksimalno i na motoru i u kolima. Majkino dete....s merak vozi....a ja se razvrćem, gledam....lepota. Šteta samo što je ovaj život kao na normu ....nema se vremena za više uživanja. Obećali smo sebi da ćemo poći zajedno jedan dan na neko njegovo putovanje. Ceo dan na motoru sa njim i fotoaparatom. Moramo naći taj naš dan u mnoštvu svih ostalih dana....
I tako......moji momci i moje neograničeno poverenje u njih. Ma u svemirski brod ima da sednem da me voze......samo ako će da staju da po nešto fotografišem....mada sam se navikla i da slikam dok smo u pokretu.....
OJHAAAAA
PS Ubi me glavobolja....pravi mi društvo od kako ustadosmo jutros......direktorka je rekla da posle dva prilično jaka lekića ni za šta nisam.......osim za pisanje hahahahaaha.....a ja moram da slušam
A sad.....lepota nevozačka......namestih prikladnu muzikicu .....hahahaha
Južna Morava......moja reka.....i brza i spora, i krotka i divlja....i ima virove i nema virove.....kao žena.....reka što donese ljubav
Aleksinac.....lepo je.....pitomo i plodno
Izlazak na auto put......zeleno prostranstvo....naopačke da posadiš ima da rodi.....i oblak crni što kišu nosi.....a nebo je kao eurokrem u dve boje u istoj činiji
Južna Morava......moja reka.....i brza i spora, i krotka i divlja....i ima virove i nema virove.....kao žena.....reka što donese ljubav
Aleksinac.....lepo je.....pitomo i plodno
Izlazak na auto put......zeleno prostranstvo....naopačke da posadiš ima da rodi.....i oblak crni što kišu nosi.....a nebo je kao eurokrem u dve boje u istoj činiji
lepe slike Ljiljo...
