I tako...

[Vexen]

Sa 10 godina sam htjela da budem astronaut, sa 20 godina da završim faks, udam se, imam jedno djete i nađem posao. Sa 30 više ništa i ne planiram, bar sam ukapirala da je umjerenost vrlina kojom se nisam naučila.

 

[merinenic3]

Sve sto sam planirala nista mi se nije ostvarilo.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Putovati, putovati i samo putovati.
To mi je bio jedini plan odmalena. Tata me je "zatrovao" putovanjima. Samo što me je on ložio na GB i USA, punio mi glavu o bogatstvu i moći. Dok nam govna nisu udarila sankcije i sve naše detinje planove oduvali. Posle toga očima ne mogu da ih vidim, mogu samo da im se poserem na te njihove usrane države i rezon gde ljudi samo gledaju novac i ništa više im nije sveto.
Elem, putovanja su mi i dalje u fokusu, samo što su želje i mogućnosti ipak u velikom raskoraku. Ali ja se ne predajem, snove ne dam!

Tri godine kasnije ista meta isto odstojanje, samo što sam preduzela korake i snove pretvorila u cilj.