(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
I STRAH IMA OSMEH
(DEO 3.)
Mirnim glasom i bez osmeha…...a to moji znaju šta znači…..počinjem
“Tvoj miran san? A šta je sa mojim mirnim snom? Ti se plašiš a ja? Ja se po tvom mišljenju izgleda ničega ne plašim ili tačnije rečeno uopšte I ne razmišljaš o tome? Zar misliš da se ja ne plašim? Ja koja nisam ni vozač I znaš da se plašim volana..svih volana. Kako je meni kada si mi sina posadio na kombajn sa 15 godina I pustio ga potpuno samog u polje a ti seo ponosno na drugi I otišao u potpuno drugom pravcu….da li si me pitao ? Ne….sam si doneo odluku jer ste se vas dvojica dogovorili, jer je dete to volelo, želelo a ti si mu verovao I pustio ga. Šta sam ja uradila Maco? Da li sam reč rekla tebi ili njemu? Nisam……ćutala sam I sakrila svoj strah u sebi, nasmešila se I ponosno ispratila obojicu zatvarajući kapiju za vama. Znaš I sam na koliko protera kombajn....prva krivina u dvorištu je 10 m od garaže I pod 90 stepeni I protera vitlove na 5 cm od zida izmedju dve kuće ….sledeća je posle 15 m na kapiji takodje pod 90 stepeni a ulica uska za kombajn…vitlovi nikada ne dotaknu komšijsku ogradu iako prolaze pored njie na par santimetara…..Svako ko vas vidi tako da idete, prvo otac a onda sin na tim gvozdenim kolosima vidi samo dogovor, razgovor, slogu, rad……to I treba da se vidi…. Da li sam I jednu reč rekla za sve ove godine o svom strahu….ili kada su deca polagala vozačke ispite a ti sav ponosan pokazivao I objašnjavao? Zar misliš da se ja ne plašim…..ja koja ne vozim jer imam fobiju od vožnje nikada nisam reč rekla nikome od vas…..i sada se plašim…..ali ne vitlam svojim strahom kao zastavom, ne koristim ga da bih rekla NE detetu kome verujem. Ko je tebi kupio motor I kola? Tvoj otac, čovek sa sela koji ti je verovao i koji I sam vozi sve I svašta zaključno sa kamionom. Zar misliš da se on nije plašio? I ti veruješ svom sinu…..znaš kakav je….baš zato, tvoj strah je jedini razlog što mu ne dozvoljavaš. Zar to nije sebično?”
Njih dvojica su samo sedeli razrogačeno gledajući u mene. Moj muž…..čovek sa kojim sam tolike godine samo je rekao…..
“Nisam znao da se plašiš Maco…prvi put te čujem da o tome pričaš”.
“Naravno da nisi znao…..prvo zato što o tome nisi mislio jer me podrazumevaš a drugo zato što nikada nisam ništa ni rekla. Dakle?”
“Pobedili ste…kako ćemo platiti?”
“Sve sam ja sredila..Miško će platiti svojom pika karticom a ja ću svakog meseca da mu plaćam ratu. Uzeću u Rodiću papire da I ti izmeš pika karticu pa ako Mišku nešto zatreba u narednih godinu dana ti ćeš pazariti umesto njega. Nema smisla da čoveku zarobimo karticu na godinu dana.”
“Znao sam da si već sve smislila” hahaha I ja znam da je shvatio šta su sve moje izgovorene reči rekle.
Sin…..zaprepašćen još uvek sedi u fotelji …..nije navikao na ovakve moje tirade i da se pred decom sukobimo Maca I ja u mišljenjima ali drugačije nije moglo. Moralo je I sinče naše nešto da nauči. Ustao je, zagrlio me I poljubio I šapnuo na uvo
“Maki, nisam ni ja znao da se plašiš. Biću dobar obećavam….ali ovo si maestralno izvela”
“Zato što I ti majku podrazumevaš…..Uči sine…”
I tako…….sutradan odosmo sin, naš prijatelj I ja da pazarimo motor a Maca je radio dnevnu smenu….pa ga dotera naš komšija kombijem…..pa fešta u dvorištu.kada je stigao Maca i kolege bajkeri ….gužva u dvorištu, nasmejana lica….MMM koji ne znaju kud će pre I ponosni tata….uf.
Sin je iz cuga položio za motor….do tada ga nije vozio samo ga je glancao, malo po dvorištu vitlao, mazio I gledao okom dečaka…zajedno sa ocem…..moja dva dečaka.. Tek kada se tog leta vratio iz žetve zapravo je seo na motor da zaista vozi…. E, sad ima neki malo jači...ništa specijalno....neki koji je Cross Enduro od 200 kubika....danas sam baš bila do Avale sa njim malo na vožnji....da osetim vetar u kosi hahahaha...ubiše me krivine....imam fobiju od njih, ali sedam na motor....poverenje.
Moj strah ne sme biti JEDINI razlog da branim detetu nešto što on želi.Zato, stegnem srce i sa osmehom ispratim našeg putnika.....Naučio I Maca….mada gundja po nekad ali ja iskuliram hahahaha
PS Ovo je naša priča…..ne kažem da je ispravna, ne kažem da druga mišljenja nisu dobra, ne kažem da detetu treba kupiti šta god poželi…taman posla……samo kažem da je ovo naša priča, das mo mi ovako uradili sa ovakvim detetom. Ali zato nikada ne bi novom vozaču, mladom kupili nova kola…..posebno ne neka besna. Zato su prva kola naše decebila ta stara Jeta od 22 godine…devojka u najboljim godinama hahaha….iako smo mogli obezbediti i nešto mnogo bolje.
Ovo je priča o roditeljstvu, brizi I ljubavi……I kako podrazumevanje, koje je neizbežno, može biti opasno u bilo kakvoj vezi pa I roditeljskoj….ali, ga je moguće prevazići uz pravilno žensko rukovanje hahahaaha šalim se…..ali da postoji, postoji kao I mogućnost da se podrazumevanje pretvori u razumevanje.
E, da.....znam da je dugačko.....ali, kako bi ste osetili atmosferu u desetak rečenica hahaha
Svakako hvala svim izdržljivim
ovo je prve večeri kada je doteran u avliju...mislim motor
od 
