(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
I POSTAH KIŠA U SVILI
Naporan dan….ponedeljak…teške teme koje su inače svakodnevica ali nekako s ponedeljka padaju baš teško. Razmišljam tako u onim minutima kada odem u “nigde” zašto ljudi misle da ponedeljkom treba otpočinjati poslove. To je pogrešno totalno. Taj dan je u nemilosti većine ljudi jer dolazi posle vikenda, malog ili velikog, već kako je kome dosudjeno. Označava kraj mira I početak nemira a ni jedno ni drugo ljudi baš ne vole. Davno, gledah neku televizijsku emisiju koja je govorila o studiji uradjenoj baš za ponedeljke u poslovnom okruženju naravno. Lepo čovek reče da sve kolegijume, sastanke na kojima se donose odluke zakazuje za utorak. To je po studiji najbolji dan za početak jer je organizam kao i svest tokom ponedeljka izvršila pripreme za rad. Utorkom je najveća produktivnost u intelektialnom smislu (mislim i u fizičkom), nasvežiji mozgovi, poslovni duh je najagilniji te donosi ispravnije odluke jer je spreman za analitičko razmatranje i prijem velikog broja informacija na najrealniji način itd….te naredni dani donose realizaciju onoga što je smislio utorak. Uporedih sa mojom praksom I u pravu su. Od tada, nikada ponedeljkom ne počinjem nešto…ne idem po šalterima, državnim ustanovama osim ako baš ne moram. Puštam da mi taj ponedeljak prodje mirno, lepo, staloženo ako je ikako moguće i da sobom donese energiju koja osvane sa utorkom. I tako, kad me savataju s ponedeljka sa nekim idejama…..u 80% slučajeva se ispostavi ili da se ne razumemo jer nam mozgovi ne primaju ispravno informacije te po nekoliko puta ponavljamo jedno isto i dalje u totalnom neshvatanju ili da su ideje nebulozne. Takav dan troši mnogo snage i vremena badava. Dobro, ovaj je bio ok….uglavnom ...do sada...hahahah
Dodjoh kući…..oko 20 sati s posla umorna….od ranog jutra sam u kancelariji i danas sam baš udarnički radila. Samo sam se presvukla, Maca je skuvao kafu I izašla sam na trem. Oluja je već počela. Podignem noge na drugu stolicu, Meš kraj mojih nogu dok su Maza i Maša unutra….Maza jer je bole noge na promenu vremena I prija joj kad leži a Maša jer se plaši grmljavine pa je Maca u sobi sa njom….gledaju tv….mene su prepustili mom miru i tišini večeri…
Gledam u krošnje borova, krušku, kajsije….povijaju se na vetru. Vrhovi borova otišli u nebo ….tamo su samo oni i plešu li plešu....a nebo roze nekako. Misli teške polako odlaze dok mi se oko bosih nogu mota onaj vetar....dotakne ruke...vrat....hladi me i uspavljuje uvijajući me u svoj hladnjikavi povoj....kao u svilu....da....baš tako...svila hladi i nežna je. Sevne munja....obasja zelene vrhove. Pričaju one ruže…sve šareno šapuću. Šušti sve oko mene a opet je tišina….mir mi donosi to malo samotnog sedenja koje moji poštuju….počinje kiša….tiho u sitnim kapima….misli se smiruju…odlaze teške i dolaze lepe, lagane kao perca…bela nošena vetrom...sevnu munja opet, udarac groma se čuo od negde … osmehnuh se….setih se jedne slične oluje i saveta koji tad dobih hahahah. Polako se opuštaju ramena…Meš uzdahnu onako duuuboko…prosto osećam kako se praznim težinom ponedeljka i krećem na put za “nigde”….mmmm….prelep osećaj dolazećeg mira. Sama u sebi….sama za sebe…nema nigde nikoga..vreme samospokoja.
Vetar baš duva…kiša je sve jača I kapi njene me umiruju. Lete misli onako neobavezno….bez reda iza sklopljenih kapaka….glava naslonjena na zid…zabačena malo unazad…i postah kiša…Setih se nečega što sam danas pročitala i iskopirala da imam….nešto što ja još ne razumem u potpunosti. Valjda još nije vreme razumevanja. Verovatno je i moj ego isuviše jak i svojeglav da prihvati činjenicu neminovnog rastanka sa ljudima u raznim dolazećim vremenima I po raznim osnovama.
Sećanje….znam šta je to….ali opet….kao susret….mada, kad razmislim malo bolje I jeste….evo kad pišem o nečem prošlom prosto odem tamo…ista scena, iste slike, glasovi, mirisi, dodiri….isti osećaj…kao da sve ponovo doživljavam I tada to zapišem…kao da gledam film u kome učestvujem i istovremeno pišem…..hm…..to mora da je tako nekako.
Davati sebe …celog…i da ne boli ako primalac ne da sebe….da, to možeš samo ako znaš da sanjaš. U reali boli ego…u sanjanju on valjda ne postoji….ili spava…Da li umem da sanjam?
Zadati mali bol da ublažiš veliki….to umem…izvežbala sam na sebi pa na drugima hahah najiskrenije prema samoj sebi....pa....ne uspeva mi uvek...ali uspeva. procenat će se povećati vremenom i bolom...
Voleti sve ….ne umem još…voleti umem mnoge ali ne i sve….za to valjda treba umeti oprostiti a ja, iskreno, ne umem…još…mada mnogo sam bolja nego pre…vežbam na malim oprostima….mislim za malene stvari koje takodje umeju da bole...
Vratih se sa mog puta za “nigde” sa više snage, opuštenih ramena i mirna…nekako …skoro kao nova hahahah baš je prijalo....i sva ova pitanja na koja tek trebam da nadjem odgovore u nekim mojim budućim vremenima. Ipak, utešno je to što je moje vreme svako moje vreme koje mi u susret hodi.
Meš ustaje zajedno sa mnom istežući se lenjo…otvaram vrata da izadju I ove dve krznene dame. Moj vozić zajedno sa mnom ide u letnju kuhinju da sprema večeru…..pa peglanje….tuširanje….vino sa Macom I priča….pa malo pisanja i čitanja…nešto samo za moju dušu u noćnim tihim satima dok san ne dodje da odvede me u utorak….kao sad….
Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni.
Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.
Milorad Pavić
Hvala Arhi
PS Laku noć
da te darivam Z vako na sabajle ....u utorak....bogme, energija je tu 
Godinu dana da budem kuša?......a reuma? 
i cigaru zapali slobodno....na ladan beton nemoj da sedaš...
...Moreeee, čim budem dobro otpustiću ga.....
...malo me ovaj utorak zadržao....