Балканска федерација уопште није нова идеја. Та идеја се јављала код готово свих народа на Балкану. По мени има својих великих предности али има и мана и има јаких противника тој идеји поготово код великих и регионалних сила и код неких унутрашњих фактора. Идеју је заговарао и кнез Михаило Обреновић.
Балканија
Иди на навигацијуИди на претрагу
Балканија је политички концепт о стварању велике
балканске савезне државе која би укључивала земље бивше
СФРЈ,
Бугарску и
Албанију. Овај концепт не треба мешати са концептом
Балканије Адема Демаћија из 90-их година
20. века.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Балканија
Балканија кнеза Михаила[уреди]
Кнез Михаило Обреновић
Први концепт Балканије настаје 60-их година
19. века. Он је обликован под утицајем више концепата и политичких реалитета који су постојали у том тренутку:
- Начертаније и идеја о стварању велике државе јужних Словена
- Идеја о обнови Српског царства
- Прихватање реалности о Бугарима као о политичком субјекту који се не може игнорисати.
Кнез
Михаило Обреновић је одмах при формирању
Бугарског одбора у Букурешту, ступио у контакт са бугарским револуционарима. Његова идеја је била стварање велике државе Срба и Бугара у средишњем делу Балкану која би се ослањала на државотворне традиције српске и бугарске државе из Средњег века. Ова идеја је обухватала и простор данашње Албаније, јер
Албанци у том периоду још увек нису били сматрани политичким субјектима. Овај концепт није остварен из неколико разлога:
- Убиство кнеза Михаила у Кошутњаку
- Интереси великих сила
- Руско продирање и ослобођање Бугарске.
Миловановићева Угодба
Милован Миловановић је представљао врло значајну политичку и интелектуалну фигуру у
Краљевини Србији. Школован у Београду и Паризу, врсни стручњак у области права, један од твораца
Радикалског устава 1888. године и вршилац многих министарских функција, међу којима и министра спољних послова и председника владе (1911-1912.).
Миловановићева спољна политика се базирала на два комплементарна концепта: ослонац Србије на француско-руској алијанси и балкански концепт сажет у геслу
Балкан Балканцима. У балканској политици, Миловановић се залагао за изградњу што ближих односа Србије са Бугарима и
Хрватима и у стварању што јаче коалиције која би се супротставила немачком и аустроугарском концепту „
Продора на исток“ (
нем. Drang nach Osten).
[1]У оквиру ове политике, за време радикалске владе
Ђорђа Симића, он ради на
Угодби која би решила српско-бугарски неспоразум око Македоније. Ова Угодба је потписана 13. марта 1912. и представља кичму будућег
Балканског савеза у
Првом балканском рату.
[2]
Миловановићева Угодба је успела, али само делимично. Први део споразума је реализован и
Турци су отерани са Балкана. Међутим, стварањем државе Албаније и закидањем територијалног проширења Србије на запад, створило је проблем око поделе Македоније. Ово је био окидач за отпочињање
Другог балканског рата. Такође, и прерана Миловановићева смрт у 49. години живота (1912.), лишила је Србију једног изузетног дипломате и стратега. Са друге стране, конзервативне и ретроградне снаге у Србији нису биле у стању да схвате далекосежност Миловановићеве политике и често су га оптуживали за издајништво.
Слободан Јовановић га је хвалио као једног од најбољих српских дипломата и пише: „Српске интересе имао је стално на уму, али није их сувише наглашавао, него их је везивао за неке више и општије интересе."
