Humani gest ili...?

Meni deluje vrlo licemerno.

Interesantno bi bilo videti zvanično obrazloženje zašto daju dete na usvajanje (sumnjam da može da bude "bilo nam je žao što oni nemaju ni jedno").
Nije li jedan od glavnih argumenata protiv usvajanja dece od strane gay parova bilo zbunjivanje dečje glavice dvema mamama ili dvojicom tata?
Ovo je, verovatno, nešto drugo?
 
Meni je ovo nekako...neobjašnjivo...:roll:
Kako neko može da ima četvero svoje djece,a da peto da nekome drugom,makar to bio i neko iz porodice...Nekako mi onda to dovodi u pitanje i ljubav prema ovo četvero koje nisu dali? Zar i oni ne mogu pomisliti...mama i tata su dali moju sestru ili brata,a to sam mogao biti i ja? Na stranu što mislim i da će ovo "poklonjeno"dijete uvijek imati znak pitanja "kako su mama i tata mogli da me daju"...Uh...meni je ovo ipak strašno...pošto mogu gledati samo iz ugla djeteta...

A druga stvar koja mi nije jasna,zašto nisu usvojili neko dijete,jer svejedno ni ovo nije njihovo biološko,a samo su mu zakomplikovali život...
 
Ova prica mi nije strana. Nesto slicno je bilo i u mojoj siroj familiji,ali ta prica datira sa pocetka XX veka. I to mi je bilo i shvatljivo i prihvatyljivo kad sam cuo celu pricu.
Danas posle sto godina ne mogu bas biti decidan i sa sigurnoscu okvalifikovati ovaj cin. Ima tu i humanost i velike zrtve,mogu se predvidjati i komplikacije kroz periode odrastanja te devojcice,moze se i diskutovati o uticaju same vere prilikom donosenja ovakve odluke roditelja i jos mnogo toga,ali sta je u sustini sam ovaj cin tesko je odluciti.Bar za mene.
 
Poznajem coveka koji je sad vec blizu penzije, a dat je na ovaj nacin strini i stricu. Vrlo je tuzno slusati njegovu pricu: sve je imao duplo, a nista nije imao u zivotu - tako on vidi svoj zivot. :(

Mozda bih mogla da uzmem ovako dete, ali nikada ne bih mogla da dam svoje dete.
 
Evo jedne istinite price:kada sam živela u Nemačkoj,upoznala sam i družila se sa jednom devojkom koja je tako bila poklonjena po rođenju...elem,posto brat njene bioloske majke nije mogao da ima dece,sestra je resila da mu rodi dete,i tako je svoju cerku poklonila bratu i snaji....sve je bilo papiroloski sređeno i mala je odrastala u jednom vlaskom selu sa bakom do 12-godine...leti su dolazili pravi otac i majka i predstavljali se kao tetka i teča,a dolazili su i ovi drugi,kao majka i otac...viđala ih je samo za letnji odmor,a u stvari gajila je i vaspitavala je stara baka...i tako je vreme prolazilo i odvedose oni nju za Nemacku...u međuvremenu umre joj pravi otac,a ne zadugo u pozaru nastrada i posvojitelj...za sve to vreme bioloska majka joj nista ne govori a majka tj.maćeha se pretvori u najvece zlo koje postoji na ovom svetu...nije isla u skolu,bila je na crno, terala je da cisti po tudjim kucama a sve pare su isle na konto macehe...ta devojka nije maltene imala sta da jede,kao pepeljuga...dok nije upoznala jednu Nemicu kod koje je cistila,pa se ova sazali nad njom i objasni da po zakonu moze da sredi papire,zadnji voz je uhvatila( do 14g.),pa je nauci da sama napravi konto u banci i da sve zarađene pare ne daje macehi nego da cuva za sebe...i upisala je skolu,zavrsila za zubnog tehnicara...sve to vreme prava majka ko ***** ćuti,nijedan savet niti da joj pomogne da pobegne od tlačiteljke....ova moja drugarica se posvađala sa macehom i otisla da zivi sama,i dalje misleci da joj je to majka..spavala je na podu,isla u skolu,cistila po kucama..poneko od Nemaca se sazalio pa joj poklanjao namestaj da ima na cemu da spava...staroj baki nije nista pricala jer joj je bilo zao da ne presvisne...i u medjuvremenu polozi za auto,kupi auto,zaposli se u struci a honorarno i dalje je cistila biroe,stanove....sa macehom nije imala kontakt...i kad je trebala da se uda,dođe "tetka" koja se razbolela i ostala bez para,sa bednom penzijom i isprica joj pravu istinu...zamislite taj sok!!!Oterala je u p...mater....i saznala za rođenog brata koji je u Svajcarskoj ziveo kao bubreg u loju....eto,sta se desi kada poklonite živo biće....
 
limunada:
Meni je ovo nekako...neobjašnjivo...:roll:
Kako neko može da ima četvero svoje djece,a da peto da nekome drugom,makar to bio i neko iz porodice...Nekako mi onda to dovodi u pitanje i ljubav prema ovo četvero koje nisu dali? Zar i oni ne mogu pomisliti...mama i tata su dali moju sestru ili brata,a to sam mogao biti i ja? Na stranu što mislim i da će ovo "poklonjeno"dijete uvijek imati znak pitanja "kako su mama i tata mogli da me daju"...Uh...meni je ovo ipak strašno...pošto mogu gledati samo iz ugla djeteta...

A druga stvar koja mi nije jasna,zašto nisu usvojili neko dijete,jer svejedno ni ovo nije njihovo biološko,a samo su mu zakomplikovali život...
Kliknite za proširenje...
Piše da je komplikovana procedura u pitanju, moguće da nisu bili pogodni zbog godina ili ko zna šta sve može biti jer postoja stroga pravila za usvajanje... a oni su vjerovatno i željeli da dijete bude iz porodice... samo ne znam kako bi im sada bilo dozvoljeno usvajanje, ako ranije nije bilo, da li tu može biti neki problem.

Mene tu zbunjuje roditeljska ljubav prema djetetu. Kakva je i od čega potiče. Majci se materinski instinkt javlja nakon rođenja bebe, ocu ubrzo posle toga (ako neka od mama kaže da se javlja i ranije, moguće, ja sam o ovome samo čitala, nisam iskusila), ali, roditelji vole i usvojeno dijete, neki koji imaju svoje kažu da ih vole kao da su im rođena, ima i slučajeva da bebe budu zamijenjene nakon rođenja i da se to sazna tek godinama kasnije ali roditelji je vole kao da je njihova, pa onda i slučajevi očeva koji podižu dijete za koje ne znaju da nije njihovo a vole ga... i tu mene zanima koliko ta roditeljska ljubav ima veze sa krvnim srodstvom, a koliko sa samom činjenicom da si roditelj i da treba da ga voliš uz to što znaš da je to dijete samo tvoje pa se javlja sebična ljubav, jer moje je, ja sam ga napravio i rodio. I da li čovjek može da se oslobodi tog sebičnog dijela ljubavi.
Ovi su se odrekli djeteta, ali ono ostaje tu u blizini, pa će gledati malu i tako mogu da nastave da je vole, ali kako bi bilo u slučaju da novi roditelji budu loši, mogu li se biološki tada distancirati, jer to dijete više nije njihovo.

Takođe me malo čudi potreba čovjeka da ima svoje, iako ga ne može dobiti. Kao da paru treba igračka. Jer oni su mogli posvetiti se i bratovljevoj djeci, pomagati roditeljima u njihovom odgoju, dati im svoju ljubav... ali ne, oni hoće svije, iako nije njihovo. Opet taj sebični aspekt ljubavi. Kao ne možeš da voliš ako ne znaš da je na tvoje ime.

Ako žena nije mogla da ima dijete, a ovo dvoje su se ponudili, ne znam da li je razmatrana opcija da žena začne sa mužem ovog para koji želi dijete... nešto kao surogat majka, tako bi par podizao diejte koje ima direktne gene oca.
Ova situacija je meni jako čudna, i negativna i pozitivna. Pozitivna strana u odnosu na usvajanje je što roditelji imaju predstavu o tome ko su biološki roditelji djeteta, i ne podižu dijete čiji je otac možda silovatelj, majka mentalni bolesnik ili slično. Možda ovo nije najdivniji stav, ali postoji i taj problem usvajanja.
 
djed je vec bio ozenjen i imao dvije cerke kada je njegova sestra ostala trudna
mlada/neudata/skandal etc.
to djete, djecak, je odrastao uz moju babu i djeda umjesto sa njom kao samohranom majkom

cini mi se da je to nekada bila jednostavno standardna procedura unutar porodice,
umjesto davanja na usvajanje, prilikom cega bi djete zavrsilo kod ko zna koga, ko zna gdje
davalo se paru unutar porodice,
koji ili nije imao djece/nije mogao/mogli su da prime jos jedno
 
Kakva ce biti sudbina ovog deteta to se ne zna. Mozemo samo da nagadjamo. Ima losih i dobrih primera. Ono sto je bitno za razvijanje deteta jeste da ono ne sazna da je dato. Da ima bioloske roditelje u svojoj blizini, ali u ovom slucaju mislim da ce to biti tesko sakriti.

Osecaj odbacenosti imaju sva deca koja su usvojena, a saznaju to, i ako imaju svu pruzenu ljubav od strane usvojitelja. Koji je motiv ovde u pitanju? Mozda iskreno saosecanje, a mozda materijalni. Mi to ne znamo.

Detetu neka je sa srecom.
 
Nisu mi jasni motivi iz kojih bi neko "poklonio" sopstveno dete makar to bio i rođeni brat
Koliko sam shavtila oni su odlučili da naprave i rode dete jer im je bilo žao agonije kroz koju prolaze ovi što ne mogu da imaju dete...
...pa se tako pitam....za koje novce su se oni odlučili na takav korak?
za usvajanje deteta iz doma im treba mnogo više novca, mnogo strožiji uslovi....a ovako...

ili je možda snajka bez obzira na njihov trud zatrudnela peti put, pa kao ajde evo vam ga, vi ionako nemate svoje, a hteli biste, a nama je dosta i ovo četvoro...
msm malo mi je čudno da se na ovaj korak odluče polse 24 godine uzaludnog pokušavanja
što onda nisu uradili ranije....i 10 god čekanja na dete je mnogo

dete ne mora automatski da ima loše detinjstvo i da bude nesrećno
može mu se odmah reći ko je šta , kako, zašto---:per:...mada...:think:
ali potez nikako ne odobravam....

ovaj bračni par bez dece mogao je komotno sa bratovljevom decom da se igra, kupuje poklončiće, vodiu šetnje i na bilokoji drugi način da im se posveti, a ne ovako
ovo je za mene, usudiću se reći,nerazuman potez....
 
Pa to je čest slučaj.
Moja baba je bila data bratu svog oca jer ovaj nije imao dece a ona je bila deveta svojim biološkim roditeljima.
Svi su znali i niko od nikog nije ništa skrivao.

Takvih je slučajeva bilo kolko hoćeš.
 
Ved:
ovaj bračni par bez dece mogao je komotno sa bratovljevom decom da se igra, kupuje poklončiće, vodiu šetnje i na bilokoji drugi način da im se posveti, a ne ovako
ovo je za mene, usudiću se reći,nerazuman potez....
Kliknite za proširenje...

Nije to isto....razumem da neko hoce da ima SVOJU decu....mada u ovom slucaju i ovo "dato" dete nije njihovo, iako oni tripuju da valjda jeste. Moze samo da vodi do njesra posle, ne valja nikako.
 
Podrzala bih odluku da dete koje ne moze da se izdrzava iz nekog razloga bilo neimastina i bolest da na staranje pa i usvajanje nekome ko ti je drag i za koga je sigurno da to dete zeli. Mnogo postenije i humanije nego
da se pati ostajuci sa bioloskim roditeljima a o nekim drugim metodama kojima se resava "visak" dece a manjak para ili volje da ne govorim.
Svesno roditi dete da bi ga poklonili nekome...Ne znam, sigurno da nije poslednja stvar koju bih uradila u zivotu, ima ih koje su me zgrazavale i jace i duze.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zašto neke mame rađaju samo dečake ili samo devojčice?
Odgovora
7
Pregleda
270
Black_star
Black_star
Атомик™
Da li tate treba da vode ćerke u ženski ili muški toalet na javnim mestima?
Odgovora
2
Pregleda
199
C0NSIGLIERI
C0NSIGLIERI
Nina
Adrijana Ilijesku koja je u 67.godini rodila dete
Odgovora
9
Pregleda
540
Bodulica
Bodulica

Back
Top