eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Хрватски продор на Исток
Пише: Трифун Ристићчетвртак, 19 јул 2012 18:06За ФБР припремио Д. Симовић
Економско уређење у Србији почива на догми о отвореном и слободном тржишту, али је после деценије такве политике сада очигледно да су поједине државе, посебно Словенија и Хрватска, искористиле заблуде српских либерала и циљно усмериле свој капитал на улагања и откуп компанија у стратешким гранама српске привреде.
У исто време, ове две државе су на све начине настојале да спрече реципрочна улагања, и компанијама из Србије омогуће равноправан третман на свом тржишту. Економска офанзива Хрватска је наишла у Србији на добар пријем и потпуно отворена врата, али су 13 година узајамних односа довеле до изразите несразмере у привредним односима. У периоду од1999. до краја 2010. хрватске инвестиције у Србији су према подацима Хрватске народне банке износиле 523,8 милиона евра. Хрватска је шести највећи улагач у Србији, која је прошле године била на трећем месту улагања хрватских компанија, после Холандије и БиХ. У Србији данас послује око 200 хрватских компанија, а најзначајније и највећесу Агрокор, Атлантик Група, Нексе група, Магма, Виндија, Подравка, ДИВ Самобор. Ове фирме су се у Србији усмериле ка куповини фабрика прехрамбене индустрије и природних ресурса, што се види и из структуре хрватских улагања. Највише средстава је уложено у пољопривреду, лов и услуге (47 одсто); производњу осталих неметалних и минералних сировина (19 одсто); производњу хране и пића (18 одсто). Далеко испод ових привредних грана су извршена улагања у производњу машина и уређаја (два одсто); производњу електричних машина и апарата (два одсто); осигурање и пензијске фондове (два одсто); трговину на велико и посредовање у трговини (два одсто).Међу првим хрватским инвеститорима у Србију био је „Агрокор“ Ивице Тодорића, који јефебруара 2003. године, за 10,25 милиона евра купио фабрику сладоледа и смрзнуте хране „Фриком“. „Агрокор“ је између осталог постао и власник и фабрике уља„Дијамант“, Кланице у Пландишту, „Кикиндског млина“, ланца хипермаркета „Идеа“ , али и воде “Мивела“, „Нове слоге“ из Трстеника и „Златног трага“ из Лесковца. Тодорић је купио и више од 25.000 квадрата фабрике „ИМТ“ одливака на новом Београду, где је уместо дистрибутивног центра за „Фриком“ отворио супермаркет „Идеа“.
Хрватска„Атлантик група“ је постала власник: „Соко штарка“, „Гранд прома“ и „Паланачког кисељака“, „Млекара Лаура“ је купила „Сомболед“ из Сомбора, док је „Виндија“ купила:„Млекару Лајковац“, фабрику сточне хране „УНИП“ из Ваљева и 8 фарми „Агрожива“ у Пландишту. Хрватске трговинске фирме “Биљемеркант”, “Певец”, КТЦ и “Босо” купиле су више од 70 продајних објеката у Војводини. Предузеће “ТНОР” купило је пакет 42 посто акција у фирми за гајење жита и других усева “Ердевик”, а инвеститорима из Хрватске продата су и предузећа „Радијатор Зрењанин“, „Потисје Кањижа“, „Интекс“ из Младеновца, „МИНхолдинг“ из Сврљига, „Фабрика хартије Београд“, циглана „Ударник“, „Миленијум осигурање“, „Џолy травел“. Компанија „Нашице цемент“ која послује уоквиру „Нексе групе“ је у Србији постала делимични власник пет предузећа која се баве производњом грађевинског материјала: каменолом “Јелен до”, “Стражилово”, „Опека“, “Полет” из Новог Бечеја и “Потисје” из Кањиже. Компаније из Хрватске су током протекле деценије стекле чврст положај и знатан утицају Србији, а говори се и о врло јаком хрватском лобију у Србији, који често појединим компанијама омогућава привилегован положај и даљи продор на тржишту Србије. Тако је “Агрокор“ Ивице Тодорића по укупном приходу на годишњем нивоу који остварује у Србији друга по величини приватна компанија одмах иза „Делта холдинга“ МирославаМишковића, а о утицају капитала из Хрватске свакако сведочи и то што Тодорићевим фирмама, „Идеа“ и „Дијамант“ маркетиншке услуге пружа компанија „Мултиком“ чији је сувласник Драган Ђилас, градоначелник Београда и високи функционер Демократскестранке. Такође, о озбиљности и организацији којом привредници из Хрватске приступају српском тржишту сведочи и то што је на пример Хрватска државна компанија Јанаф на положај директора подружнице у Београду поставила бившег директорахрватске тајне службе Јошка Подбевшека.
Рампе за капитал из Србије————————————————-
Хрватски продор на Исток-2
Пише: Трифун Ристићчетвртак, 19 јул 2012 18:06
С друге стране, ситуација је потпуно другачија. Словенија и Хрватска су у последњихнеколико година пласирали стотине милиона евра у Србију, док српских фирми скоро да нема у те две земље. У Хрватској сада послује десетак представништава српских компанија, док улагања из Србије у хрватску привреду износе око 40 милиона евра. Досада су остварене само три значајније инвестиције из Србије – средином 2008. године „Свислајон Таково“ је купио фабрику “Еурофуд маркет” из Сиска, једног од водећихкондитора на подручју Хрватске, у вредности од око 20 милиона евра. „НЦА Инвестментгруп“ из Београда је крајем 2010. године постала већински власник хрватске трговачке компаније „Магма“ за око 25 милиона евра, али, према подацима Привредне коморе Србије, обе компаније су у проблемима на тржишту Хрватске, док „НЦА Инвестмент груп“ разматра могућност повлачења. Трећа српска инвестиција у Хрватској је “Тесла штедна банка“ са оснивачким капиталом од око 3 милиона евра. Власници и оснивачи банке су Фонд за развој Војводине и Фонд за развој Србије, а она има за циљ подстицање предузетништва и малих породичних имања, посебно за српске повратнике. Србија је са Хрватском у последњих неколико година закључила око двадесетс поразума и протокола у најважнијим областима сарадње, почевши од нормализације односа до слободне трговине, али они нису отворили врата компанијама из Србије. Собзиром на бројна негативна искуства, многи привредници из Србије сматрају да у Хрватској постоји одбојност према српским производима и улагањима, а да се предузећима из Србије се спречава долазак бројним нецаринским баријерама, нелојалном конкуренцијом домаћих фирми и дискриминацијом српских предузећа уприватизацији хрватских фирми. Тако је например Денјуб фуд групи је ускраћена куповина Карловачке млекаре иако је дала једину валидну понуду, Комтрејд је на једном тендеру у Хрватској имао најнижу цену, али је посао добила другопласирана фирма, а ни компаније „Галеб група“ и „Делта“ упркос најбољим понудама на тендеру нису успеле да реализују своје инвестиције. Познат је и пример спора Слободана Вучићевића и његовог партнера из Хрватске око власништва над брендом Турбо лимач, када је српском бизнисмену забрањено да у Хрватској користи бренд за који је платио 18 милиона евра. Српске компаније наилазе на бројне препреке.
./.
Пише: Трифун Ристићчетвртак, 19 јул 2012 18:06За ФБР припремио Д. Симовић
Економско уређење у Србији почива на догми о отвореном и слободном тржишту, али је после деценије такве политике сада очигледно да су поједине државе, посебно Словенија и Хрватска, искористиле заблуде српских либерала и циљно усмериле свој капитал на улагања и откуп компанија у стратешким гранама српске привреде.
У исто време, ове две државе су на све начине настојале да спрече реципрочна улагања, и компанијама из Србије омогуће равноправан третман на свом тржишту. Економска офанзива Хрватска је наишла у Србији на добар пријем и потпуно отворена врата, али су 13 година узајамних односа довеле до изразите несразмере у привредним односима. У периоду од1999. до краја 2010. хрватске инвестиције у Србији су према подацима Хрватске народне банке износиле 523,8 милиона евра. Хрватска је шести највећи улагач у Србији, која је прошле године била на трећем месту улагања хрватских компанија, после Холандије и БиХ. У Србији данас послује око 200 хрватских компанија, а најзначајније и највећесу Агрокор, Атлантик Група, Нексе група, Магма, Виндија, Подравка, ДИВ Самобор. Ове фирме су се у Србији усмериле ка куповини фабрика прехрамбене индустрије и природних ресурса, што се види и из структуре хрватских улагања. Највише средстава је уложено у пољопривреду, лов и услуге (47 одсто); производњу осталих неметалних и минералних сировина (19 одсто); производњу хране и пића (18 одсто). Далеко испод ових привредних грана су извршена улагања у производњу машина и уређаја (два одсто); производњу електричних машина и апарата (два одсто); осигурање и пензијске фондове (два одсто); трговину на велико и посредовање у трговини (два одсто).Међу првим хрватским инвеститорима у Србију био је „Агрокор“ Ивице Тодорића, који јефебруара 2003. године, за 10,25 милиона евра купио фабрику сладоледа и смрзнуте хране „Фриком“. „Агрокор“ је између осталог постао и власник и фабрике уља„Дијамант“, Кланице у Пландишту, „Кикиндског млина“, ланца хипермаркета „Идеа“ , али и воде “Мивела“, „Нове слоге“ из Трстеника и „Златног трага“ из Лесковца. Тодорић је купио и више од 25.000 квадрата фабрике „ИМТ“ одливака на новом Београду, где је уместо дистрибутивног центра за „Фриком“ отворио супермаркет „Идеа“.
Хрватска„Атлантик група“ је постала власник: „Соко штарка“, „Гранд прома“ и „Паланачког кисељака“, „Млекара Лаура“ је купила „Сомболед“ из Сомбора, док је „Виндија“ купила:„Млекару Лајковац“, фабрику сточне хране „УНИП“ из Ваљева и 8 фарми „Агрожива“ у Пландишту. Хрватске трговинске фирме “Биљемеркант”, “Певец”, КТЦ и “Босо” купиле су више од 70 продајних објеката у Војводини. Предузеће “ТНОР” купило је пакет 42 посто акција у фирми за гајење жита и других усева “Ердевик”, а инвеститорима из Хрватске продата су и предузећа „Радијатор Зрењанин“, „Потисје Кањижа“, „Интекс“ из Младеновца, „МИНхолдинг“ из Сврљига, „Фабрика хартије Београд“, циглана „Ударник“, „Миленијум осигурање“, „Џолy травел“. Компанија „Нашице цемент“ која послује уоквиру „Нексе групе“ је у Србији постала делимични власник пет предузећа која се баве производњом грађевинског материјала: каменолом “Јелен до”, “Стражилово”, „Опека“, “Полет” из Новог Бечеја и “Потисје” из Кањиже. Компаније из Хрватске су током протекле деценије стекле чврст положај и знатан утицају Србији, а говори се и о врло јаком хрватском лобију у Србији, који често појединим компанијама омогућава привилегован положај и даљи продор на тржишту Србије. Тако је “Агрокор“ Ивице Тодорића по укупном приходу на годишњем нивоу који остварује у Србији друга по величини приватна компанија одмах иза „Делта холдинга“ МирославаМишковића, а о утицају капитала из Хрватске свакако сведочи и то што Тодорићевим фирмама, „Идеа“ и „Дијамант“ маркетиншке услуге пружа компанија „Мултиком“ чији је сувласник Драган Ђилас, градоначелник Београда и високи функционер Демократскестранке. Такође, о озбиљности и организацији којом привредници из Хрватске приступају српском тржишту сведочи и то што је на пример Хрватска државна компанија Јанаф на положај директора подружнице у Београду поставила бившег директорахрватске тајне службе Јошка Подбевшека.
Рампе за капитал из Србије————————————————-
Хрватски продор на Исток-2
Пише: Трифун Ристићчетвртак, 19 јул 2012 18:06
С друге стране, ситуација је потпуно другачија. Словенија и Хрватска су у последњихнеколико година пласирали стотине милиона евра у Србију, док српских фирми скоро да нема у те две земље. У Хрватској сада послује десетак представништава српских компанија, док улагања из Србије у хрватску привреду износе око 40 милиона евра. Досада су остварене само три значајније инвестиције из Србије – средином 2008. године „Свислајон Таково“ је купио фабрику “Еурофуд маркет” из Сиска, једног од водећихкондитора на подручју Хрватске, у вредности од око 20 милиона евра. „НЦА Инвестментгруп“ из Београда је крајем 2010. године постала већински власник хрватске трговачке компаније „Магма“ за око 25 милиона евра, али, према подацима Привредне коморе Србије, обе компаније су у проблемима на тржишту Хрватске, док „НЦА Инвестмент груп“ разматра могућност повлачења. Трећа српска инвестиција у Хрватској је “Тесла штедна банка“ са оснивачким капиталом од око 3 милиона евра. Власници и оснивачи банке су Фонд за развој Војводине и Фонд за развој Србије, а она има за циљ подстицање предузетништва и малих породичних имања, посебно за српске повратнике. Србија је са Хрватском у последњих неколико година закључила око двадесетс поразума и протокола у најважнијим областима сарадње, почевши од нормализације односа до слободне трговине, али они нису отворили врата компанијама из Србије. Собзиром на бројна негативна искуства, многи привредници из Србије сматрају да у Хрватској постоји одбојност према српским производима и улагањима, а да се предузећима из Србије се спречава долазак бројним нецаринским баријерама, нелојалном конкуренцијом домаћих фирми и дискриминацијом српских предузећа уприватизацији хрватских фирми. Тако је например Денјуб фуд групи је ускраћена куповина Карловачке млекаре иако је дала једину валидну понуду, Комтрејд је на једном тендеру у Хрватској имао најнижу цену, али је посао добила другопласирана фирма, а ни компаније „Галеб група“ и „Делта“ упркос најбољим понудама на тендеру нису успеле да реализују своје инвестиције. Познат је и пример спора Слободана Вучићевића и његовог партнера из Хрватске око власништва над брендом Турбо лимач, када је српском бизнисмену забрањено да у Хрватској користи бренд за који је платио 18 милиона евра. Српске компаније наилазе на бројне препреке.
./.
