Hristove parabole Sejač reč seje

[hm337]

Inspirisan sam da otvorim temu čitanjem uvodnog dela knjige Elene Vajt koja se zove Očigledne Hristove poruke. Po meni ona mnogo filozofira i morališe i razglaba o trenutnom stanju u društvu i razvodnjava i time promašuje srž simbolike, dok je moje tumačenje vrlo jednostavno.

Gle, iziđe sejač da seje. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih; A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše. A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset. Ko ima uši da čuje neka čuje.— Evanđelje po Mateju, 13:3-9

Marko navodi sledeće Isusovo tumačenje priče o sejaču:

Sejač seje reč. Ovi su kraj puta posejani, gde se seje reč, i kada je čuju, odmah dolazi satana i uzima reč posejanu u njima. I ovi su slično posejani na kamenitom tlu, koji kada čuju reč, odmah je s radošću primaju, i nemaju korena u sebi, nego su nestalni, pa kad dođe do nevolje ili gonjenja zbog reči, odmah se sablazne. A drugi su, što su posejani u trnju; to su oni koji reč čuše, i svetske brige, te prevara bogatstva i žudnje za drugim stvarima uvlače se i guše reč, te neplodna biva. A oni što su posejani na dobroj zemlji, slušaju i primaju reč, pa donose rod tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko.— Evanđelje po Marku, 4:15-20

Moje tumačenje
Sejač je Isus koji seje reč Božiju u srca ljudi koji slušaju. Plod posejanog semena je ljubav. prema Bogu i bližnjima
Zemljište u koje se seje je ljudsko srce. Zemljište koje je utabana staza je tvrdo jer je to srce koje su mnogi pregazili i povredili. Zemljište koje je kamen je tvrdo srce koje nikad nije bilo naučeno ljubavi. Zemljište u kome ima puno trnja i korova je srce u kome caruje sujeta. Dobro zemljište koje će roditi plod mnogostruki je čisto i dobro srce.

 

[Glasnik.]

Inspirisan sam da otvorim temu čitanjem uvodnog dela knjige Elene Vajt koja se zove Očigledne Hristove poruke. Po meni ona mnogo filozofira i morališe i razglaba o trenutnom stanju u društvu i razvodnjava i time promašuje srž simbolike, dok je moje tumačenje vrlo jednostavno.


Marko navodi sledeće Isusovo tumačenje priče o sejaču:


Moje tumačenje
Sejač je Isus koji seje reč Božiju u srca ljudi koji slušaju. Plod posejanog semena je ljubav.
Zemljište u koje se seje je ljudsko srce. Zemljište koje je utabana staza je tvrdo jer je to srce koje su mnogi pregazili i povredili. Zemljište koje je kamen je tvrdo srce koje nikad nije bilo naučeno ljubavi. Zemljište u kome ima puno trnja i korova je srce u kome caruje sujeta. Dobro zemljište koje će roditi plod mnogostruki je čisto i dobro srce.

Sejac nije samo Isus.
Sejaci su svi hriscani.
Prica nije samo za vreme Hrista.

 

[hm337]

Postavlja se pitanje kako promenit svoje srce da bude plodno tlo u kome će seme koje je Božija reč dati plod ljubavi prema bližnjima i Bogu.

Ako nam je srce tvrdo kao utabana staza jer su ga mnogi pregazili onda svima koji su nas povredili trebamo oprostiti i ne suditi im. Treba shvatiti da su oni takvi kakvi su i da su prema nama postupili tako kako jesu zato što im je kroz njihovu predistoriju otvrdnulo srce pa nisu imali dovoljno ljubavi za nas. Treba se setiti kako je Isus vapio sa krsta "Oče oprosti im jer ne znaju šta rade". Oni nisu imali ljubavi prema nama ali mi možemo imati ljubavi prema njima. Ako smo uporni u iskazivanju ljubavi prema njima i njihov odnos prema nama će se promeniti, neće nas više videti kao neprijatelje i neće više želeti da nas povrede. Ovo je okretanje drugog obraza onome ko nas šamara.

Ako nam je srce kao kamen jer nikada nije naučilo da voli bilo šta onda treba krenuti od toga da razvijamo ljubav prema sebi. Oni koji nemaju ljubav čak ni prema sebi su oni koji nikada nisu imali ili nisu uspeli da u drugima naročito roditeljima prepoznaju ljubav prema njima. Treba se setitti svih prilika u kojima su roditelji i drugi učinili nešto da nam pomognu i prepoznati u tome ljubav. Treba misliti o svemu dobrom što nam se desilo u životu i prepoznati u tome ljubav Boga prema nama.Razvijanjem ljubavi prema sebi i uviđanjem da ima ljudi u kojima smo prepoznali ljubav mi polako sitnimo kamen prirodno tvrdog srca. Od ljubavi prema sebi treba krenuti ka ljubavi prema ovom ili onom (to mogu biti i kućni ljubimci i razne veštine i znanja) polako prelazimo na ljubav prema članovima porodice i prijateljima. Tako srce postaje mekše i plodno tlo za seme ljubavi prema bližnjima i Bogu.

Ako nam je srce kao zemljište na kome je korov i trnje sujete onda trebamo raditi na suzbijanju svoje sujete to jest gordosti. Gordost je uvek tu kada sebe poredimo sa drugima i dajemo sebi ili drugima višu vrednost u totalitetu to jest kao bićima. Viša i manja vrednost postoje samo u kontekstu. Neko je bolji u jednoj oblasti života neko u drugoj, ali kao bića svi smo mi Božija deca jednake vrednosti sa potencijalima da se razvijamo u raznim oblastima života.Svi smo samo sitne kapljice u beskonačnom okeanu Božije tvorevine..

Osim toga tu sva tri slučaja reba se setiti i prilika u kojima smo se ogrešili o druge i iskreno se pokajati zato što nismo imali dovoljno ljubavi prema njima..

 

[Glasnik.]

Sta god da radimo necemo se promeniti.
Secali se do mile volje.
Ako u tom trenutku kada se setimo budemo bolji.
Posle kraceg vremena nastavicemo isto.
I nikada se necemo promeniti jer je nasa priroda pala i ona je gresna.
A ponavljati stalno iste greske i secati se uvek iznova nece doneti trajnp poboljsanje.
Do sledeceg coska.
Pavle je opisao to stanje recima: ono sto zelim da cinim ne cinim.
A ono sto ne zelim, to cinim.
To je nase stanje.
I samo oko toga bi se vrteli
A resenje je u obracenju.
A sta je to?

Isus kaze bez mene ne mozete ciniti nista.
Tu promenu u coveku moze u nama da uradi samo D sveti.
On nas vodi Hristu.

Mozda pisem o tome neki put.

Medjutim knjiga Put Hristu, vodi coveka na osnovu biblije korak po korak ka obracenju.

Kada sam dosao do dela pokajanje i molitva.
Dozivio sam cak natprirodno iskustvo na molitvi.

Bio sam tako pokrenut da predam sebe u molitvi Bogu.
Doziveo sam totalno pokajanje i obracenje od Duha svetoga pred Krstom Golgote.

Nema promene dok natprirodno ne budemo pokrenuti na pokajanje od D svetoga.

Kako je lakse pokazati ljubav kada istinski razumemo da je Isus umro za svakog coveka.
Sasvim drugacije cemo jedni drugima onda pristupati.

 

[Glasnik.]

Koraci ka obracenju i totalnoj promeni kroz Duha Svetoga.

 

[Glasnik.]

Kada stvarno razumemo Bozju ljuvav.
Bicemo pokrenuti da trazimo i istrazujemo Hrista.
Jer u njemu se ona otkrila.
Razumevanje Hristovig dela ce nas pokrenuti na pokajanje.
A onda na iskreno ptiznanje greha.
Posle toga smo spremni na posvecenje..
Da zivimo po Bozjoj volji.
To delo ce obaviti DS u nama.
To je proces .
A delo DS ce ucvrstiti nasu veru kao na cvrstom kamenu .
Bicemo spremni da promenimo u zivoit sve sto nam DS otkrije.
Necemo se vise braniti od promena.
Tada pocinjemo da budemo pravi Hristovi sledbenici u praksi.
Novorodjeni
I rastemo u Hristu bivajuci sve slicniji njemu.
Nas zivot i rad svi primecuju.
A praksa nas vodi sve vecem poznanju Boga.
Prava i ziva molitva postaje direktna veza sa Bogom ne samo forma.
Sumnja vise ne postoji jer imamo zivo iskustvo.
Osecamo drugaciju radost koju do sada nismo poznavali.
Osecamo silu D Svetoga koja nas pokrece da zivimo po Bozjem zakonu.
U svojoj sili to ne mozemo.

 

[Glasnik.]

Radost spasenja poznaju samo obraceni.

Matej 13,44

Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovjek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono

Matej 25,21

A gospodar njegov reče mu: dobro, slugo dobri i vjerni! U malom bio si mi vjeran, nad mnogijem ću te postaviti; uđi u radost gospodara svojega.

Jovan 3,29

Ko ima nevjestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću raduje se glasu ženikovu. Ova dakle radost moja ispuni se

 

[Glasnik.]

A kako se ostaje pravi hriscanin?

Mislim na praksu, da cinimo Bozju volju a ne stalno da padamo.

Tajna je u odrzavanju stalne veze sa Duhom svetim.
On nas povezuje i sa Ocem i sa Sinom.
On je tu na zemlji nama poslat.
Bez njega cemo ponovo pasti.
Potrebna nam je neprekidno njegova sila.
Ona cini u nama da HOCEMO a i da cinimo volju Bozju.
Jer volja Bozja postaje nasa.
Jer kada razzmemo istinu.
Znamo da je to jedini put zivota.
Sve drugo vodi u propast.

Mnogi ocekuju da ce njihov zivot biti ciribu ciriba.
Bog ce to uciniti.

To bi tako moglo.
Ali bi Bog onda morao da zaposedne nas um 100% a time i nasu slobodnu volju.

Ali problem je sto Bog postuje nasu slobodnu volju pa to nece biti tako.

Duh sveti nece zauzeti nas um i nasu volju.
Duh sveti je u nama ali nas on nadahnjuje.
I njegovo nadahnuce nas pokrece da prihvstimo silu koju nam on daje.
Koju tada uzivo osecamo.
A ta sila cini da imamo pokretac da zivimo verno Bogu.
Da citamo religioznu literaturu da se molimo i da drugima govorimo o tome.

I zato moramo stalno, to jest cesto da budemo izlozeni nadahnucu Duha svetoga.
Jer on nece zaposefnuti nas um i volju.
On ce nas samo nadahnjivati i animirati.

A kako da budemo izlozeni nadahnucu Duha svetoga i stalno od njega primamo sili?

Apostoli opisuju to metaforicki kao dva coveka.
Nas telesni i duhovni covek.

Koji bude jaci taj ce vladati nama.
Sto znaci da covek nije samo materijalno bice, vec i duhovno.
I akp je telesni jaci on nas nadvladjuje i mi gresimo.

Rimljanima 8,13

Jer ako živite po tijelu, umrijet ćete; ako li Duhom djela tjelesna umrtvite, živjet ćete.

Zatio neki ne veruju.
Jer je njihov duhovni covek mrtav.
U Stand by.
Vecina i nezna da ga ima.

Kao sto se brinemo za naseg telesnog coveka.
3 ili 4 puta ga hranimo, dajemo mu 2 litra vode dnevno.
Najmanje.
Spavanje, odmor, rekreaciju.
Utopljujemo ga, rashladjujemo.
Druzimo se, smehemo se.
Lecimo ga, treniramo ga itd itd.

Pa sta ako to sve ne radimo?
Pa umrli bi.

A mislite li da nas duhovni covek da bi oziveo i da bi ziveo, ne treba isto tako?

E u tome je tajna hriscanskog zivota.

A kako se hrani, odrzava i neguje duhovni nas covek?

O tome drugi put.

 

[Glasnik.]

1. Korincanima 2,14	A tjelesni čovjek ne razumije što je od Duha Božijega; jer mu se čini ludost i ne može da razumije, jer treba duhovno da se razgleda.
1. Korincanima 2,15	Duhovni pak sve razgleda, a njega sama niko ne razgleda.

1. Korincanima 3,1	I ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima nego kao s tjelesnima, kao s malom djecom u Hristu.
1. Korincanima 3,2	Mlijekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogaste, i ni sad još ne možete,
1. Korincanima 3,3	Jer ste još tjelesni. Jer gdje su među vama zavisti i svađe i nesloge, nijeste li tjelesni, i ne živite li po čovjeku?

2. Korincanima 4,16

Zato nam se ne dosađuje; no ako se naš spoljašnji čovjek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja svaki dan.

 

[coco bill]

Moje tumačenje

Pokušaj to ovako sagledati...sejač je Reč, odnosno učenje koje treba da se primi u čoveku. Različite vrste tla su različite vrste ljudi koji trebaju da prime tu Reč.
Prva parabola: „Gle, iziđe sejač da seje. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;“

Nakon što Hrist odgovori na pitanje svojih učenika zašto govori u parabolama i da je njima dato da razumeju tajne Kraljevstva nebeskog, ali ne mnogima, on kaže:

„Vi, dakle, čujte priču o sejaču. Svakome koji sluša reč o carstvu - a ne razume - dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani.“ (Matej, XIII.18-19).

Hrist je već rekao da mnogi ne mogu da razumeju misterije Kraljevstva nebeskog, ali da njegovi učenici mogu, jer im on kasnije kaže: „A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.“ (stih 16). I to se, naravno, ne odnosi doslovno na oči i uši, na prave čulne organe. Oči znače unutrašnji vid uma a uši osluškivanje emocija - to jest, emocionalno razumevanje - jer samo um može da vidi istinu neke stvari a samo emocionalni centar njenu vrednost i dobrotu. Međutim, u svojoj interpretaciji parabola Hrist proširuje tu ideju rekavši da samo neki od mnogih mogu da razumeju i slede njegovo učenje i definiše šest klasa ili kategorija ljudi.
Prva kategorija su oni koji čuju Reč i ne razumeju ništa. Njihove oči i uši su otvorene za život, za svet, za stvari čula - to jest, intelektualno i emocionalno oni poznaju samo svet. I to nije njihova greška, jer je rečeno da je takav čovek ’onaj koji je posejan kraj puta’. Takav čovek je potpuno u životu. On je ’zalepljen za svoja čula’, kako je to izraženo u grčkom učenju Sokrata, i ideje koje izlaze iz okvira čula za njega su nedostupne, jer on može da razmišlja samo prirodno, doslovno u terminima objekata. Ta tačka je kasnije naglašena u jeziku parabola koji proučavamo, u verziji koju daje Luka (VIII.5): „Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga.“
To su ljudi koji sve shvataju bukvalno i ne razumeju dublju misao koju nosi parabola.

Sada dolazimo do druge kategorije. Prva kategorija, dakle, predstavlja čoveka, koji je u najvećoj meri utemeljen spolja - čovek čula. Druga kategorija je u većoj meri pomerena ka unutra. Svaka kategorija leži sve dublje i dublje unutra, to jest, sve više i više vertikalno. Druga kategorija je na sledeći način opisana u Jevanđelju po Mateju:
„A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.“

Pogledajmo prvo kako je Hrist interpretirao ovaj deo parabole:
“A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je, ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.“
Kamen u Bibliji simboliše onu baznu istinu. Hrist je Simeunu dao ime Petar (na grčkom kamen) rekavši da će on biti temelj njegove crkve. Međutim ta istina dolazi iz intelekta, ona sledi samo znanje, nije kompletna, nedostaju emocije. Reč mora da se primi u srcu da bi bila postojana.

Treća kategorija ljudi su ljudi sa emocijama, ali su im te emocije pogrešne. To je seme koje pade u trnje. Trnje (negde i čičak) u Bibliji simbolišu pogrešne emocije. Hristu su stavili krunu od trnja ljudi sa pogrešnim emocijama. Treća kategorija - posejani među trnjem - vidi suviše dobra u drugim stvarima - brigama i preokupacijama života.

Poslednja kategorija vidi dobro u različitim stepenima, ali svakako u dovoljnoj meri da proizvede plod. Plod znači dovesti učenje o unutrašnjoj evoluciji do sazrevanja u samome sebi. Oni tako sami postaju plod putem sopstvene evolucije.
U svojoj interpretaciji parabole Hrist o njima kaže: „A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji, dakle, i rod rađa i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.“ (Matej, XIII.23).

Učenje o unutrašnjoj evoluciji neizbežno govori o čoveku samom. Sam čovek jeste predmet eksperimenta. On je taj koji mora da evoluira znanjem i primenom istine o unutrašnjoj evoluciji. Samo na taj način on može doneti plod. Seme Reči raste u njemu. Istovremeno, on sam je seme koje može da raste pomoću semena Reči posejanom u njemu i seme Reči ne može da raste dok on sam ne poraste i ne evoluira. To jest, kako on raste u sebi, tako seme Reči raste. To isprva može biti teško za razumevanje, jer ljudi znanje ili istinu posmatraju kao nešto odvojeno od sebe - to jest, odvojeno od vrste ljudi kakvi jesu. Ideja da postoji nivo znanja ili istine, koje ne može biti ispravno shvaćeno osim putem ličnog razvitka pomoću njega izgleda neobična. Ipak, ukoliko razmislite o tome, očigledno je da, ukoliko postoji učenje o ličnoj evoluciji, ono mora uključiti sopstvenu evoluciju.

 

[hm337]

Pokušaj to ovako sagledati...sejač je Reč, odnosno učenje koje treba da se primi u čoveku. Različite vrste tla su različite vrste ljudi koji trebaju da prime tu Reč.
Prva parabola: „Gle, iziđe sejač da seje. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;“

Nakon što Hrist odgovori na pitanje svojih učenika zašto govori u parabolama i da je njima dato da razumeju tajne Kraljevstva nebeskog, ali ne mnogima, on kaže:

„Vi, dakle, čujte priču o sejaču. Svakome koji sluša reč o carstvu - a ne razume - dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani.“ (Matej, XIII.18-19).

Hrist je već rekao da mnogi ne mogu da razumeju misterije Kraljevstva nebeskog, ali da njegovi učenici mogu, jer im on kasnije kaže: „A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.“ (stih 16). I to se, naravno, ne odnosi doslovno na oči i uši, na prave čulne organe. Oči znače unutrašnji vid uma a uši osluškivanje emocija - to jest, emocionalno razumevanje - jer samo um može da vidi istinu neke stvari a samo emocionalni centar njenu vrednost i dobrotu. Međutim, u svojoj interpretaciji parabola Hrist proširuje tu ideju rekavši da samo neki od mnogih mogu da razumeju i slede njegovo učenje i definiše šest klasa ili kategorija ljudi.
Prva kategorija su oni koji čuju Reč i ne razumeju ništa. Njihove oči i uši su otvorene za život, za svet, za stvari čula - to jest, intelektualno i emocionalno oni poznaju samo svet. I to nije njihova greška, jer je rečeno da je takav čovek ’onaj koji je posejan kraj puta’. Takav čovek je potpuno u životu. On je ’zalepljen za svoja čula’, kako je to izraženo u grčkom učenju Sokrata, i ideje koje izlaze iz okvira čula za njega su nedostupne, jer on može da razmišlja samo prirodno, doslovno u terminima objekata. Ta tačka je kasnije naglašena u jeziku parabola koji proučavamo, u verziji koju daje Luka (VIII.5): „Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga.“
To su ljudi koji sve shvataju bukvalno i ne razumeju dublju misao koju nosi parabola.

Sada dolazimo do druge kategorije. Prva kategorija, dakle, predstavlja čoveka, koji je u najvećoj meri utemeljen spolja - čovek čula. Druga kategorija je u većoj meri pomerena ka unutra. Svaka kategorija leži sve dublje i dublje unutra, to jest, sve više i više vertikalno. Druga kategorija je na sledeći način opisana u Jevanđelju po Mateju:
„A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.“

Pogledajmo prvo kako je Hrist interpretirao ovaj deo parabole:
“A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je, ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.“
Kamen u Bibliji simboliše onu baznu istinu. Hrist je Simeunu dao ime Petar (na grčkom kamen) rekavši da će on biti temelj njegove crkve. Međutim ta istina dolazi iz intelekta, ona sledi samo znanje, nije kompletna, nedostaju emocije. Reč mora da se primi u srcu da bi bila postojana.

Treća kategorija ljudi su ljudi sa emocijama, ali su im te emocije pogrešne. To je seme koje pade u trnje. Trnje (negde i čičak) u Bibliji simbolišu pogrešne emocije. Hristu su stavili krunu od trnja ljudi sa pogrešnim emocijama. Treća kategorija - posejani među trnjem - vidi suviše dobra u drugim stvarima - brigama i preokupacijama života.

Poslednja kategorija vidi dobro u različitim stepenima, ali svakako u dovoljnoj meri da proizvede plod. Plod znači dovesti učenje o unutrašnjoj evoluciji do sazrevanja u samome sebi. Oni tako sami postaju plod putem sopstvene evolucije.
U svojoj interpretaciji parabole Hrist o njima kaže: „A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji, dakle, i rod rađa i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.“ (Matej, XIII.23).

Učenje o unutrašnjoj evoluciji neizbežno govori o čoveku samom. Sam čovek jeste predmet eksperimenta. On je taj koji mora da evoluira znanjem i primenom istine o unutrašnjoj evoluciji. Samo na taj način on može doneti plod. Seme Reči raste u njemu. Istovremeno, on sam je seme koje može da raste pomoću semena Reči posejanom u njemu i seme Reči ne može da raste dok on sam ne poraste i ne evoluira. To jest, kako on raste u sebi, tako seme Reči raste. To isprva može biti teško za razumevanje, jer ljudi znanje ili istinu posmatraju kao nešto odvojeno od sebe - to jest, odvojeno od vrste ljudi kakvi jesu. Ideja da postoji nivo znanja ili istine, koje ne može biti ispravno shvaćeno osim putem ličnog razvitka pomoću njega izgleda neobična. Ipak, ukoliko razmislite o tome, očigledno je da, ukoliko postoji učenje o ličnoj evoluciji, ono mora uključiti sopstvenu evoluciju.

ovo ima nekih dodirnih tačaka sa mojim tumačenjem (kameno tlo se vidi kao nedostatak emocija a to je tvrdo srce bez ljubavi o kome ja pišem, trnje se vidi kao pogrešne emocije a sujeta o kojoj ja pišem je uzrok pogrešnih emocija) ali je dosta iskomplikovano a ja verujem da je simbolika koju Hrist koristi jednostavna i kristalno jasna (kao što sam je ja protumačio)..Uzgred voleo bih da čujem tvoje mišljenje a ne mišljenje preuzeto u delovima sa nečijeg bloga (http://izagranice.blogspot.com/2015/ i http://izagranice.blogspot.com/2016/01/ i http://izagranice.blogspot.com/2016/12/parabola-o-sejacu-vii-deo.html ).

 

[aeternum]

Sejac nije samo Isus.
Sejaci su svi hriscani.
Prica nije samo za vreme Hrista.

Da Hrist i hriscani su sejaci
a seje se Bozja rec.

 

[Glasnik.]

ovo ima nekih dodirnih tačaka sa mojim tumačenjem (kameno tlo se vidi kao nedostatak emocija a to je tvrdo srce bez ljubavi o kome ja pišem, trnje se vidi kao pogrešne emocije a sujeta o kojoj ja pišem je uzrok pogrešnih emocija) ali je dosta iskomplikovano a ja verujem da je simbolika koju Hrist koristi jednostavna i kristalno jasna (kao što sam je ja protumačio)..Uzgred voleo bih da čujem tvoje mišljenje a ne mišljenje preuzeto u delovima sa nečijeg bloga (http://izagranice.blogspot.com/2015/ i http://izagranice.blogspot.com/2016/01/ i http://izagranice.blogspot.com/2016/12/parabola-o-sejacu-vii-deo.html ).

Bez natprirodnog delovanja D svetoga nema istinske ljubavi.

Bez tog obracenja to jest nanovorodjenja o kojem sam pisao gore nema ljubavi.

1. Jovanova 4,7	Ljubazni! da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav od Boga, i svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga.
1. Jovanova 4,8	A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav.

Bog nas preporadja i tada nam daje tu pravu nesebicnu Ljubav prema ljudima i braci.
To je njegivo delo u nana kroz DS

Titu 1,16

Govore da poznaju Boga, a djelima ga se odriču; jer su mrski i neposlušni, i ni za kakvo dobro djelo valjani.

Ako ne tvorimo Bozju ollju bemamo ljubav.
To je pokazatelj.
A to zbaci nismo u zajednici sa DS.
Ljubav o kojoj govoris je natprirodna.
Nije u nama.
Ona se dpobija.
Mozes da dubis na glavi, ali nrces je dobiti bez obracenka i stalne veze sa DS.
Opisao sam u uadnjem postu kako.
Jos cu opiati kako odrzati vezu sa DS i biti duhovan.
Kako hraniti, negovati naseg duhovnog coveka.

 

[hm337]

Bez natprirodnog delovanja D svetoga nema istinske ljubavi.

.

Ako ne tvorimo Bozju ollju bemamo ljubav.
To je pokazatelj.
A to zbaci nismo u zajednici sa DS.
Ljubav o kojoj govoris je natprirodna.
Nije u nama.
Ona se dpobija.
Mozes da dubis na glavi, ali nrces je dobiti bez obracenka i stalne veze sa DS.

obrnuto je. gde je čista ljubav tu je automaski i Sveti Duh.
gde se upućuju misaoni vapaji Svetom Duhu tu se Sveti Duh i ljubav ne odazivaju...
mnogi vernici padaju u zamku da njihova religija postane ideologija a ljubav u njima nestane ako je ikad i postojala, a hrišćanstvo bez ljubavi je kao okean bez vode. ne služi ničemu i nije na korist duši.
pročitaj ponovo stihove koje si citirao

1. Jovanova 4,7	Ljubazni! da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav od Boga, i svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga.
1. Jovanova 4,8	A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav.

 

[Glasnik.]

.


obrnuto je. gde je čista ljubav tu je automaski i Sveti Duh.
gde se upućuju misaoni vapaji Svetom Duhu tu se Sveti Duh i ljubav ne odazivaju...
mnogi vernici padaju u zamku da njihova religija postane ideologija a ljubav u njima nestane ako je ikad i postojala, a hrišćanstvo bez ljubavi je kao okean bez vode. ne služi ničemu i nije na korist duši.
pročitaj ponovo stihove koje si citirao

1. Jovanova 4,7	Ljubazni! da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav od Boga, i svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga.
1. Jovanova 4,8	A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav.

Zajednica nas ne preporadja vec Bog.
Mozemo bez prestanka da ljubimo vrata crkve i ruku svestenika ili propovednika nece se desiti nista u nama.
Cak i da donesemo krevet da spavamo u zajednici, crkvi.


Nena a ciste jjubavi u nama.
Nase ni i ha treva da se stopi sa Hristom.
Nase ja nema nista da pondi.
Dao si stih ljubav je od Boga.
Bog nas prima takve kakvi jesmo.
Prljavi, telesni.
Onda nas preporadja i daje nam nobo srce i um i pravu ljubav.
Ali öjudi se brane toga.
Jer to zahteva unutrasnju promenu.
A vecina hriscana to be zeli.
Oni misle da mogu svojom ljibavlju da privucu boga.
Ne..
Bog je nas ljubio pre nego je i svet stvorio.
Moramo da dodjeno Hristu takvi kakvi smo.
A onda ce se desiti proces novorodjenha i obracenja.
To je duhovna OP

Ljudi nece to.

Jovan 3,7

Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.

Vecina hriscana i ne zna sta je to nanovo rodjenje.
Nizi ih zaninma
A bez toga nema zivota vernosti Bogu.
A to zajefäddnicq ne moze da ucini..Samo DS
Ona samo treba da uputi, ti kaze.
A beke to ne rade.
Vec im nude dela i formu kako bi ljufi to postigli..ä
A od toga nema nista.
Ni pomaka.

 

[Glasnik.]

Ako se ovo gore u nama ne desi.
Novorodjenje.
Sto je d3lo DS u nama.
Onda dobijamo masu sledecih vernika a to je sada:

2. Timotiju 3,5

Koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli. I ovijeh se kloni.

Potrebno je pokajanje svakome od nas.
Gde ce se nase ja i mi utopiti u Hristu.
I onda je u nasem zivotu ON a ne ja.
Njegova ljubav a ne moja.
Mi nenano nista..
Gresni i telesni.

Rimljanima 7,23	Ali vidim drugi zakon u udima svojima, koji se suproti zakonu uma mojega, i zarobljava me zakonom grjehovnijem koji je u udima mojima.
Rimljanima 7,24	Ja nesrećni čovjek! Ko će me izbaviti od tijela smrti ove

Rimljanima 8,4	Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po tijelu nego po duhu;
Rimljanima 8,5	Jer koji su po tijelu tjelesno misle, a koji su po duhu duhovno misle.
Rimljanima 8,6	Jer tjelesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir.
Rimljanima 8,7	Jer tjelesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijemu niti može.
Rimljanima 8,8	A koji su u tijelu ne mogu Bogu ugoditi.
Rimljanima 8,9	A vi nijeste u tijelu nego u duhu; jer Duh Božij u vama živi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije njegov.
Rimljanima 8,10	A ako je Hristos u vama, onda je tijelo mrtvo grijeha radi a Duh živ pravde radi.
Rimljanima 8,11	A ako li živi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvijeh, onaj koji je podigao Hrista iz mrtvijeh oživljeće i vaša smrtna tjelesa Duhom svojijem koji živi u vama.
Rimljanima 8,12	Tako dakle, braćo, nijesmo dužni tijelu da po tijelu živimo.
Rimljanima 8,13	Jer ako živite po tijelu, pomrijećete; ako li duhom poslove tjelesne morite, življećete.
Rimljanima 8,14	Jer koji se vladaju po duhu Božijemu oni su sinovi Božiji.

 

[Glasnik.]

Mozemo da filozofiramo koliko hocemo ali istina je ta.

Jovan 3,3

Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega.

A Delo novorodjenja nije nas, vec Duha svetoga.
ADelo pokajanja ne mozemo mi da izazovemo vec DS u nama.
A kada se sve to desi, daje nam se i Bozja ljubav.
A to je natprirodni cin u nama koji osecamo.
Ali vecina nece promene.
Ono bi pristali i da ih obese za nozni palac da vise svaki dan par minuta samo da im se oproste gresi.
Ali iznutra da se menjaju nikako.
Naci ce 1001 izgovor.

 

[Glasnik.]

Jovan 3,5

Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.

Jovan 3,7

Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.

Jovan 3,9	Odgovori Nikodim i reče mu: kako može to biti?
Jovan 3,10	Isus odgovori i reče mu: ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?

A koliko ih danas zna ili bolje reci hoce da zna?
Sta ce reci okolina ako se promenimo?
Pa naravno, sektas.
Skrenuo. Itd.
Mnogi ne mogu to da prezive.
I radije ce se zadrzavati na nivou:

1. Korincanima 13,1

Ako jezike čovječije i anđelske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.

Onda sam samo vernik koji prica o Bogu i to je sve.
Navijac...
Ollle oleeee zvezdaaa,, partiiizaaan...

Adventistiiiii ole oleeee napreed...
Pravoslavciiii napreeed...
Sveeedooociii naaapreed...
Juuurissss...
Oleee oleee... napred nasiii...

 

[aeternum]

Inspirisan sam da otvorim temu čitanjem uvodnog dela knjige Elene Vajt koja se zove Očigledne Hristove poruke. Po meni ona mnogo filozofira i morališe i razglaba o trenutnom stanju u društvu i razvodnjava i time promašuje srž simbolike, dok je moje tumačenje vrlo jednostavno.


Marko navodi sledeće Isusovo tumačenje priče o sejaču:


Moje tumačenje
Sejač je Isus koji seje reč Božiju u srca ljudi koji slušaju. Plod posejanog semena je ljubav. prema Bogu i bližnjima
Zemljište u koje se seje je ljudsko srce. Zemljište koje je utabana staza je tvrdo jer je to srce koje su mnogi pregazili i povredili. Zemljište koje je kamen je tvrdo srce koje nikad nije bilo naučeno ljubavi. Zemljište u kome ima puno trnja i korova je srce u kome caruje sujeta. Dobro zemljište koje će roditi plod mnogostruki je čisto i dobro srce.

Jeste od Zemlje - srca - stanja srca zavisi da li ce neko da prihvati Bozju rec ili ne
i da li ce to seme _ Bozja rec da uzraste.

Kome je tvrdo srce ne moze prihvatiti istinu iz Bozje reci.
Samo oni kojima je dobro srce mogu prihvatiti Bozju rec i postati pravi vernici...

 

[Glasnik.]

Jeste od Zemlje - srca - stanja srca zavisi da li ce neko da prihvati Bozju rec ili ne
i da li ce to seme _ Bozja rec da uzraste.

Kome je tvrdo srce ne moze prihvatiti istinu iz Bozje reci.
Samo oni kojima je dobro srce mogu prihvatiti Bozju rec i postati pravi vernici...

Da.
Ali to meko srve opet daje Bog.
Bibl8ja ne kaze meko cävec mesnato.
Mozemo da radimo sta hocemo, bez D Svetoga ono ce ostati tvrdo, biblija kaze kameno.
Samo nanovo rofheno srce je meko, mesnato.

Jezekilj 11,19	I daću im jedno srce i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tijela njihova kameno srce i daću im srce mesno,
Jezekilj 36,26	I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću vam srce mesno

 

[aeternum]

Da.
Ali to meko srve opet daje Bog.
Bibl8ja ne kaze meko cävec mesnato.
Mozemo da radimo sta hocemo, bez D Svetoga ono ce ostati tvrdo, biblija kaze kameno.
Samo nanovo rofheno srce je meko, mesnato.

Jezekilj 11,19	I daću im jedno srce i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tijela njihova kameno srce i daću im srce mesno,
Jezekilj 36,26	I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću vam srce mesno

Da ko dozvoli Bogu da ga oblikuje ima meko srce.
A takodje i ako osoba gaji ljubav u srcu a ne mrznju imace dobro srece.

 

[hm337]

Da.
Ali to meko srve opet daje Bog.
Bibl8ja ne kaze meko cävec mesnato.
Mozemo da radimo sta hocemo, bez D Svetoga ono ce ostati tvrdo, biblija kaze kameno.
Samo nanovo rofheno srce je meko, mesnato.

njih, i izvadiću iz tijela njihova kameno srce i daću im srce mesno,
Jezekilj 36,26	I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću

Bog daje sve pa i meko srce. Ali ne daje samo vernicima i onima koji mu se obrate za pomoć. Svakom on daje događaje u životu koji mogu da mu omekšaju srce, a na čoveku je da to prepozna i primi taj dar. Nije svakome jednako lako da stekne meko srce. Neki nisu imali roditeljsku ljubav u svojoj predistoriji ili su im i roditelji imali tvrdo srce pa nisu prirodno stekli meko srce. Tada je najlakši put do mekog srca molba Bogu da interveniše i promeni čoveka.
Uglavnom moja poenta je da je ljubav u srcu ono što čoveka čini bliskim Bogu, a ne da umno prihvatanje hrišćanstva rezultuje u tome da Bog u čoveku podigne ljubav. Mnogo je vernika koji su fanatični u izvršavanju crkvenih rituala i običaja a imaju tvrdo srce. Mnogo je onih koji se hvale svojim poznavanjem Biblije a ljubavi u sebi nemaju. Takve Bog ne poznaje, a poznaje one koji su puni ljubavi čak i kad nisu vernici. Isus je došao ne da nam da život večni nego da nas nauči kako da ispravno živimo, a večni život je prirodna posledica ispravnog načina života.

 

[Glasnik.]

Da ko dozvoli Bogu da ga oblikuje ima meko srce.
A takodje i ako osoba gaji ljubav u srcu a ne mrznju imace dobro srece.

Neka gaji sta hoce.
Bez novoroduenja nece nista da se izvede.
Samo Bog daje mesnato srce u kome je i ljubav.
Dotle neko moze samo da glumi ljubav.
Ali brzo se to vidi da nije.

 

[hm337]

Neka gaji sta hoce.
Bez novoroduenja nece nista da se izvede.
Samo Bog daje mesnato srce u kome je i ljubav.
Dotle neko moze samo da glumi ljubav.
Ali brzo se to vidi da nije.

problem je upravo obrnut. mnogi takozvani vernici glume ljubav da bi dobili život večni. Ko hoće svoju dušu da spasi prvi će je izgubiti. To je tako kad želja za spasenjem duše dolazi iz sujete i lične koristi a ne iz ljubavi prema sebi. Uvek je bitan motiv. Čovek sve što radi treba da radi iz ljubavi iz srca. Na kraju krajeva ne treba nam biti presudno važno da li ćemo zadobiti život večni. Bitno je da verujemo da će nam Bog pravedno suditi i svrstati nas tamo gde spadamo. A naše je da se kroz život učimo ljubavi prema Bogu i bližnjima i da se oslobodimo svakog oblika gordosti tj. sujete. Kao što u školi trebamo da učimo iz ljubavi za znanjem a ne zbog ocena, tako se i u životu treba učiti ljubavi i eliminisanju sujete zbog ljubavi prema sebi, životu i Bogu a ne zbog obezbeđivanja večnog života.

 

[Glasnik.]

Bog daje sve pa i meko srce. Ali ne daje samo vernicima i onima koji mu se obrate za pomoć. Svakom on daje događaje u životu koji mogu da mu omekšaju srce, a na čoveku je da to prepozna i primi taj dar. Nije svakome jednako lako da stekne meko srce. Neki nisu imali roditeljsku ljubav u svojoj predistoriji ili su im i roditelji imali tvrdo srce pa nisu prirodno stekli meko srce. Tada je najlakši put do mekog srca molba Bogu da interveniše i promeni čoveka.
Uglavnom moja poenta je da je ljubav u srcu ono što čoveka čini bliskim Bogu, a ne da umno prihvatanje hrišćanstva rezultuje u tome da Bog u čoveku podigne ljubav. Mnogo je vernika koji su fanatični u izvršavanju crkvenih rituala i običaja a imaju tvrdo srce. Mnogo je onih koji se hvale svojim poznavanjem Biblije a ljubavi u sebi nemaju. Takve Bog ne poznaje, a poznaje one koji su puni ljubavi čak i kad nisu vernici. Isus je došao ne da nam da život večni nego da nas nauči kako da ispravno živimo, a večni život je prirodna posledica ispravnog načina života.

Niti ce Bog intervenisati i promeniti nam srce.
Jer bi onda bilo na svakom koraku takvih.
A nenma ih za lek.
Zasto nece i kako to funkcionuse, opisao sam unazad.
Ko hoce molim, ko nece kako hoce.
Niti nas ljubav cini Bogu bliskima.
Nasa srca su tvrda i gresna bez ljubavi, arogantna.
Zato im je potrrbno prvl pokajanje a njega opet daje Bog.
Kako sta, objasnio sam unazad.
Samo Bog moze da ucini srce mekim i ispuni ljuvavlju.
Kako?
Opisao sam u prvom postu.

Ko ne pise iz uskustva, nema nista od toga.
Na netu neces naci nista prakticno o tome sto funkcionise.
Samo teoroije.

1. Ivanova 4,10

U tom je ljubav, ne da smo mi ljubili Boga, nego da je on ljubio nas i poslao Sina svojega kao pomirnu žrtvu za grijehe naše.

Efežanima 5,2

I živite u ljubavi kao što je i Krist ljubio nas i predao sebe za nas kao prinos i žrtvu Bogu na ugodni miris!

Gde je tu nasa ljuvav?
Nije je ni bilo jos.

Jovan 3,16

Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.