Hrast i Zir

[dublin]

Da li ste se ikada zapitali zasto je hrast sveto drvo i zasto su se nekada u Srbskim zemljama hrastove sume gajile i zvale Zabran? Mozda zato sto je Hrast najkorisniji drvo na severnoj zemljinoj polulopti a takodje i najrasprostranjenije.

Na ovom postu mozete da procitate za sta se sve koristio i koristi hrast.

http://oldeuropeanculture.blogspot.ie/2014/10/oaks.html

Ono sto malo ljudi zna je da je jedan od glavnih razloga sto je hrast toliko postovan, to sto hrast radja zireve, verovatno najstariju ljudsku skrobnu hranu, koja se jela milenijumima pre nego sto je zito postalo "moderno". Prvi zrvnjevi su se koristili ne za mlevenje zita vec zira. Odavde i ime alatke za drobljenje zira: zrvanj. zir + valj + u + nj.

Hrastovi su jedno od prvih kultivisanih biljnih vrsta. Jedenje zira je nastavljeno i kad je "izmisljeno" zito, pa tako zireve nalazimo u ostatcima hrane u svim periodima od kasnog Paleolita do kasnog Gvozdenog doba.

Na ovom postu mozete procitati o arheoloskim nalazima zira i gde je sve nadjen zir medju ostatcima hrane.

http://oldeuropeanculture.blogspot.ie/2014/11/acorns-in-archaeology.html

Postovi su na Engleskom.

 

[Лекизан]

 

[Viden]

Zanimljivo ti je ovo:

Fig 4. Hoard of Bronze Age jewel, Koszider period, 14-12th BCE, Hungary, photo: courtesy of Intercisa Museum Dunaujvaros.

The highest frequency and quantity of acorn remains are from the Bronze Age, including a large deposit of 300 acorns recovered from a ceramic pot at Carei-Bobald (Romania). [75] This site belonged to the Koszider culture, an early Tumulus culture of the (Early) Bronze Age. The culture covered vast area in Rumania, Czech republic Slovakia, Poland, Germany during the second millennium BC 1800 BC - 1400 BC



Bronzkori medálok, Koszider

 

[sokolska]

zrvanj. zir + valj + u + nj.

jel to iz kefalice?

 

[krinka5]

žirant; žir + ant

 

[sokolska]

ima smisla, žirant mora da bude vredan ko mrav i da ima masna primanja da bi bio žirant. a da , zaboravih da napomenem, originalno znacenje žira je masnoca, mast, a žir je preneto znacenje zato sto su se njime žirile tj. gojile svinje. u svim ostalim slovenskim jezicima rec za žir je želudac ( naravno u pomalo izmenjenim oblicima ) E sad ce dablin reci da su srbi trpali zireve/zeluce u zeludac pa je zato zeludac dobio to ime

 

[dublin]

krinka i sokolska, u belorusiji valun, valjun je oblutak, kamen koji se valja, boulder. valjun je ono sto se valja, ali i ono sa cim u cemu se valja, melje. zir + valjun = z(i)rva(lu)nj. Umesto da laprdate mozda bi bilo bolje da procitate nesto negde da nesto naucite... ako vi imate bolju etimologimu za zrvanj izvolite...

 

[krinka5]

krinka i sokolska, u belorusiji valun, valjun je oblutak, kamen koji se valja, boulder. valjun je ono sto se valja, ali i ono sa cim u cemu se valja, melje. zir + valjun = z(i)rva(lu)nj. Umesto da laprdate mozda bi bilo bolje da procitate nesto negde da nesto naucite... ako vi imate bolju etimologimu za zrvanj izvolite...

Već ti je napisano da oblik žir izvorno nema značenje biljke ploda hrasta prema tome još jedno od tvojih bulažnjenja je palo u vodu. Tebi jedino ostaje da ponovo pokušaš sa nekom novom akrobacijom možda ćeš imati više sreće jer izgleda da ti samo sreća može pomoći.

Petar Skok , Etimoloki riječnik hrvatskoga ili srpskog ezika, JAZU Zagreb 1971.

 

[sokolska]

Umesto da laprdate mozda bi bilo bolje da procitate nesto negde da nesto naucite... ako vi imate bolju etimologimu za zrvanj izvolite...

uh oh, da procitam i naucim sa bloga gde zaludni ignoranti razmenjuju svoje zaludne ideje ma daj ne vredjaj me... shvati jednom da filologija nije kefalica i da reci ne nastaju tako kao sto misle sestogodisnja deca i oni a njihovom nivou.

 

[COBAK]

Da li ste se ikada zapitali zasto je hrast sveto drvo i zasto su se nekada u Srbskim zemljama hrastove sume gajile i zvale Zabran? Mozda zato sto je Hrast najkorisniji drvo na severnoj zemljinoj polulopti a takodje i najrasprostranjenije.

Na ovom postu mozete da procitate za sta se sve koristio i koristi hrast.

http://oldeuropeanculture.blogspot.ie/2014/10/oaks.html

Ono sto malo ljudi zna je da je jedan od glavnih razloga sto je hrast toliko postovan, to sto hrast radja zireve, verovatno najstariju ljudsku skrobnu hranu, koja se jela milenijumima pre nego sto je zito postalo "moderno". Prvi zrvnjevi su se koristili ne za mlevenje zita vec zira. Odavde i ime alatke za drobljenje zira: zrvanj. zir + valj + u + nj.

Pogledajte prilog 341488

Hrastovi su jedno od prvih kultivisanih biljnih vrsta. Jedenje zira je nastavljeno i kad je "izmisljeno" zito, pa tako zireve nalazimo u ostatcima hrane u svim periodima od kasnog Paleolita do kasnog Gvozdenog doba.

Na ovom postu mozete procitati o arheoloskim nalazima zira i gde je sve nadjen zir medju ostatcima hrane.

http://oldeuropeanculture.blogspot.ie/2014/11/acorns-in-archaeology.html

Postovi su na Engleskom.

 

[Игорь]

zrvanj. zir + valj + u + nj.

zir + valjun = z(i)rva(lu)nj. Umesto da laprdate mozda bi bilo bolje da procitate nesto negde da nesto naucite...

Послушај свој савет те купи граматику српскога језика, прочитај поглавље које говори о творби речи у српском и научи нешто о њеним основним начелима.

Посведочени старословенки облици гласе жръны и жръновъ, даље се упоређивањем наследних облика у словенским језицима, као и когнатā у балтијскима попут литванскога girna, могу реконструисати прасловенско *žьrny и балтословенско *girʔnuʔ, а успоредбом с другим ие. когнатима долази се до ие. етимологије.

Rick Derksen: Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon, 2008

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams: Encyclopedia of Indo-European Culture, 1997, 474

 

[Сребрена]

"Посведочени старословенки облици гласе жръны и жръновъ" и вероватно су блиско везани за зрно и зрнасте културе.

https://www.scribd.com/doc/24556880/Milenko-S-Filipovic-Žir-u-ishrani-balkanskih-naroda

Руси користе реч жир у смислу сала, масти, лоја. Разликују человеческий жир (продукт не очень приятный.))http://www.dietaego.ru/fat.html и напр.барсучий жир, јазавчеву маст http://www.inmoment.ru/beauty/health/fat-badger.html

 

[dublin]

Sokolska sa takvima kao ti ne pricam.

Ti Igore stvarno ne kapiras neke stvari. Pogledaj sta si postavio. Ti ostali oblici reci su jos blizi reci žir. Prvi žrvnjevi su korisceni ne za drobljenje žita vec za drobljenje žira.
Da te nije mrzelo da odes na drugi link iz originalnog posta video bi da najnoviji arheoloski podaci to nedvosmisleno potrvdjuju. Takodje žrvanj je stariji od 9. milenijuma pne i nalazi se u africi u 12. milenijumu pne kod kulture koje je samo jela zireve. Na balkanu su žrvnjevi nadjeni u najranijim slojevima Lepenskog Vira. Do skoro se mislilo da je pojava žrvnja u arheoloskim nalazima znak da je nastao neolit, ali je to sad pobijeno. U celoj severnoj hemisferi, u svim mezolitskim lokalitetima nadjeni su žrvnjevi u kojima su mleveni žirevi.

Jedini jezik u kome se žir kaze isto kao i naprava koja je izmisljena da bi se njome mleo žir je Slovenski jezik i Balticki ali su to Balti od Slovena pozajmili.

žir, žirnov, žrnov - žir nj valj
žrvanj - žir valj nj

i tako dalje. za žir postoje dve etimologije, od život i od ždrati. ždir --> žir. ova druga je verovatno tacnija jer nam daje crnogorsko ždrmanj. ždir valj nj. U hrvatskim dijalektima je sacuvano da je žir nekada bila rec koje je znacila hrana, bilo koja hrana, ždir.

Balti su od Slovena uzeli reci za žir i žrvanj ali su ih pogresno izgovorili. Ne zaboravi da su se hrastovi sa juga sirili na sever....

isto imas kod quercus (hrast) ---> quern (žrvanj ono cime se melje žir). etimologija reci quercus je nejasna....


Pa ti sad vidi...

 

[Игорь]

žir, žirnov, žrnov - žir nj valj
žrvanj - žir valj nj
ždir --> žir ždrmanj. ždir valj nj

Ово је жврљотина а не етимологија, нема ово везе с творбом речи у прасловенском, његовом историјском фонологијом или лингвистиком уопште.

Граматичка основа речи жрвањ је жрвњ-, настала је од старијега облика жрнв- (упоредити старословенско жръны, ген. жърнъве; словеначко žrnev, ген. žrnve).

Облик ждрвањ настао је штокавским уметањем гласа д у сугласничку скупину жр, та промена посведочена је у писаним споменицима 15. столећа.

Реч *žirъ изворно је значила 'маст, храна' (упоредити рус. жир 'маст', пољ. żyr 'храна'), није у сродству с речју *žьrny (ген. *žьrnъve).

Ranko Matasović: Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Matica hrvatska, Zagreb 2008, 162

 

[Ahil71]

"Od svih pomenutih samorodnih biljnih proizvoda koji dolaze u obzir u savremenoj balkanskoj narodnoj ishrani najveći značaj imaju hrastov i bukov žir. Jedenje žira u različnomobliku jest, može se reći, svuda u običaju. Što je najvažnije, tako reći i u naše dane ima toga da seod žira pravi i hleb, glavno jelo balkanskih seljaka. Toga je i kod nas u prošlosti bilo više, aupotreba žira za pravljenje hleba bila je nekada veoma rasprostranjena u zemljama gde ima hrasta.
,,,
Hrast je drvo koje uspeva poglavito u Sev. Americi, Evropi i Zapadnoj Aziji. Poznato je preko 200 njegovih vrsta. Glavne su vrste koje uspevaju u Evropi: Ouercus pedunculata (hrastlužnjak), Quercus robur i Qu. cerrus (cer). U Južnoj Evropi uspeva više zimzelenih vrsta. Po našimzemljama uspeva nekoliko vrsta hrasta. Vrlo je značajno da neke vrste hrasta nose imena koja sudobile baš po ukusu svog žira:
blagim ili blagunj u Srbiji i Makedoniji a sladunac u Hercegovini(Quercus conferta), zatim vrste gorun i ljutik (Ouercus sessiliflora). I kod Bugara su poznati ti istinazivi:
gorun, sladun ili blagun i ljutak.
Činjenica da neke vrste hrasta nose kod Južnih Slovenaimena po ukusu svog žira najbolji je dokaz kako o velikoj starini tako i o velikom rasprostranjenjuupotrebe žira u ljudskoj ishrani kod Južnih Slovena. Hrastov žir se upotrebljavao kod nas i kodnaših suseda; a delimično se i danas upotrebljava, da se melje u brašno i jede kao hleb, da se jede pečen, kuhan ili sirov, da se upotrebljava kao surogat za kafu i da se jede kao lek."
http://sr.scribd.com/doc/24556880/Milenko-S-Filipovic-Žir-u-ishrani-balkanskih-naroda

 

[dublin]

Ma jasno igore, samo ti imas "prave" etimologije koje citas iz recnika koji su pisani godinama pre nego sto su najnoviji podaci o vezi zira i zrvnja postali poznati...Samo se ti drzi toga ko pijan plota, to je tvoj izbor...A i usput tvoje pobijanje mojih teza opet samo potrvdjuje moje teze. Ako je stari oblik reci ždrati žrati onda ova rec ima definitivno isti koren kao i rec žir...

žir na ruskom znaci mast. mast na engleskom znaci bukov žir. na slovenskim jezicima se žir kaze želud a kod nas je želudac stomak u koji ide hrana. na ruskom je pak život stomak.

žirn - ono cime se drobi žir, po igoru sigurno nema veze sa recju žir. a sigurno ni žir (prva zrnasta hrana) nema veze sa recju zrno. Sta ti mislis igore?

za one koje interesuju hrastovi i njihova veza sa ljudima u praistoriji evo ovde tekst u kome pisem o tome da su hrastove verovatno ljudi rasirili po evropi posle zadnjeg ledenog doba. žir je bio prva skrobna ljudska hrana, pa su ga ljudi sa sobom nosili na svojim sezonskim migracijama na sever kao hranu a verovatno i su te žireve i sadili. kod nas se hrast takodje zove i grana, granica, ono drvo sto daje granu, hranu...odatle i rec grain ali i rec corn. koren je rec gra koja kod nas slovena jos znaci zrnasta hrana. O ovom cu tek da pisem u detalje, al ovde samo ukratko da objasnim zasto je razumevanje hrasta, žira i prvobitnih stanovnika evrope vazno za razumevanje kasnijih reci vezanih za žito...

http://oldeuropeanculture.blogspot.ie/2014/11/how-did-oaks-repopulate-europe.html