HRANITELJSTVO

  • Začetnik teme Začetnik teme -
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Gost
molim ovim putem za vise informacija o hraniteljstvu i o tudjim iskustvima na tom polju.suprug i ja nemamo dece on ima 45 godina a ja 41 nismo zainteresovani za usvajanje vec za hraniteljstvo da li neko zna vise o tome
 
Na zalost, ne mogu da vam pomognem, ali sam veoma srecna kada primetim da se neko interesuje za decu bez roditeljskog staranja. Suprug i ja imamo dvoje svoje dece i planiramo ih jos, medjutim ja jos od malena zelim da pomognem jos jedno dete (verovatno otuda jer su i moji roditelji to zeleli, ali im nije bilo omoguceno zbog skucenog stambenog prostora). Kada god razgovaram sa svojim suprugom pozelimo da kada nasa deca odrastu primimo nekog malisana. Ipak, otom-potom. Zelim vam svu srecu, divno je sto ste se odlucili na takav potez!
 
Mislim da na ovu temu bi trebalo da porazgovarate sa osobom kod koje je za godinu dana proslo 13 ili 14 dece,na hraniteljstvu.Nije to bas tako uvijeno lepo kao sto se cini.Ako zelite,javite mi se putem privatnih poruka.
 
Drago mi je sto se neko interesuje za hraniteljstvo.
Posetite na trecoj stranici temu: "Napustena deca i njihovi problemi"
Putem privatnih poruka, mozete mi postaviti bilo kakva pitanja, a ja cu se postarati da vam odgovorim ili pak da vas uputim na pravu adresu.
 
Mama73:
Mislim da na ovu temu bi trebalo da porazgovarate sa osobom kod koje je za godinu dana proslo 13 ili 14 dece,na hraniteljstvu.Nije to bas tako uvijeno lepo kao sto se cini.Ako zelite,javite mi se putem privatnih poruka.
Kliknite za proširenje...

a shto ne biste pisali malo i ovde, sigurno bi interesovalo jos nekoga!! tema je interesantna, a ti detalji se retko saznaju iz novina!
 
Mada sam naisao na slicne teme vezane za decu bez roditeljskog staranja,postavio sam ovu temu nebi li saznao koliko smo informisani o ovom vidu staranja o deci.Hraniteljskih porodica koje imaju na smestaju decu bez roditeljskog staranja koje su kod njih dosli ili iz doma za nezbrinutu decu ili direktno izmestene iz bioloskih porodica po nekom od razloga za izmestanje ima jako mnogo ali se o njima i jako malo zna,malo se pominju u medijima iako se tezi ka alternativnom smestaju ,odnosno da se deca vise smestaju u prirodno okruzenje nego u domove.STA VI MISLITE O TOME I KOLIKO ZNATE...
 
dobra tema..... ne znam mnogo.... ovo se verovatno odnosi na srbiju... onda ne znam nishta.....
al strashno je to..... da svaka trecja porodica postane deo tog programa ne bi bilo potrebe za sirotishtem.... no ljudi su tako sebichni nekad......
 
postojala je jedna baka koja je pored svoje 2 ćerke u dvoiposobnom stanu imala uvek jedno dete,
bila mu hranitelj.kasnije kada su se ove udale imala je čini mi se u jednom periodu i troje!
nisu bili nešto imućni, ali ta žena je imala veeeliko srce i pravila je božanstvene kolače:p
znam da su ta deca neka bila baš problematična, ali on je imala neku isceliteljsku;) moć da ih sve uputi na pravi način. znam, da su neki dolazili i kada su otišli, a bilo ih je koji se nikada više i telefonom nisu javili.
ja bi radije finansirala neko dete. meni i to izgleda ok. oblačiš, daješ dzeparac, ugostiš po nekad, platiš more, zimovanje... ma ponašaš se kao da je tvoje, i tvoja obaveza. ali živi u internatu npr. nisam sigurna da bih mogla da se borim sa naravima, a ta deca iz nekih loših porodica mi ne odaju poverenje da bi bila dobar materijal:? ne znam. nagađam. naravno ako dete ne opravdava poverenje..zatvori se slavina.(ja tako i mojoj deci) mada opet, verujem da su oni (koji su dobra deca, a znam da ih ima) zahvalni i samim tim ne bi dopustili sebi , iz poštovanja da zabrljaju!
 
Mislim da je to divno za ljude koji imaju veliko srce i debele zivce. Ali ne rade to svi iz humanih pobuda.
Kod mene u komsiluku je bio jedan bracni par koji su uvek imali po 2-3 dece iz doma, koja su se stalno smenjivala, i nisu ih bas najbolje tretirali. Radili su to cisto radi para. Zena nije radila pa joj je to bio dobar izvor prihoda.
Pitanje je da li je toj deci onda ipak bilo bolje u domu, nego kod takvih ljudi.
 
Mogu da kazem da ima i losih primera ali retko.Ipak kakv takav smestaj je bolji od domskog okruzenje je drugacije i deca se brze razvijaju i uklapaju u sredinu,za razliku od dece koja odrastaju u domu.Treba puno ljubavi stprljenja pa i zivaca .Tacno je da neko to radi iz materijalnih pobuda al u zadnje vreme takvih je sve manje i manje.Ta nadoknada koja se dobija nije adekvatna onome sto se ulozi i radi,nebih sada o ciframa al ta cifra nemoze da bude motiv,danas ko uzima dete na hraniteljstvi ima motiv koji nije materijalne prirode.Cudi me da je neka porodica (hraniteljska) zanemarivala decu a da nije reagovao centar za socijalni rad i da im nije uskratio hraniteljstvo.Danas hranitelji ako nisu zaposleni ,ako su ostali bez posla ili nerade iz bilo kog razloga njima se racuna hraniteljstvo kao radni staz,primer kod mene je da sam ja zaposlen (imam solidna primanja) a supruga mi je penzioner.Imamo dvoje dece predskolskog uzrasta i mogu reci da su nam promenili zivot(u pozitivnom smislu).Ovaj topic sam postavio bas zato sto dosta preovladava pogresno misljenje o hraniteljstvu pa na ovaj nacin pokusavam da to ispravimo.Neznam dali cu prekriti pravilo foruma ali na internetu ima jedan sajt udruzenje hranitelja gde mozete malo vise saznati o hraniteljstvu pa onda ovde malo da da razmenimo misljenja(www.sirokosrce.org.yu),
 
Док нисам могла да имам деце најозбиљније сам размишљала о хранитељству, пошто знам да усвајање иде доста тешко код нас....
Међутим, сад сам сама са двоје деце и не бих имала могућности за још једно...

Знам да децу у хранитељску породицу најчешће узимају незапослене маме....и они са слабијим матријалним статусом, бар тако је било...Знам и за негативне примере, али и за врло позитивне...
 
To je stvarno divna stvar za nekoga ko ima novca i zivaca. Marconi upravu si za lovu. Te pare nisu dovoljne da samo hranis decu a kamo li da ih obuces i npr. posaljes na letovanje.
Kuma mojih roditelja je do sada imala 10ak klinaca pored svojih dvoje, koje je dobila u medjuvremenu. Pola njih je bilo smestano do usvajanja a ostale je odgajala do punoletstva. Oni ljudi zive na selu, imaju neke zivotinjice, veliku kucu, dvoriste, jednom recju dobre uslove.
Ja ako bih sad ostala trudna ne znam gde bih smestila jos jedno dete. Nas troje zivimo u 35 kvadrata. Ali mislim da je to super ako imas uslove.
 
Pa moram reci da se slika hraniteljstva promenila u odnosu na ranije godine.A iuslovi su se poostrili.Tu vise nema materijalno finansiske motivacije.Rekoh ranije ne bih o ciframa al to mozete proveriti na net-u.Tu se angazujete svaki dan 24 sata u nedelji.Tezak odgovoran posao da bi toj deci pomogli i izveli na put.Zato i "setam" po forumima i "propagiram" hraniteljstvo nebili se slika o nama promenila.Inace svako ko ima volje i ljubavi moze da se bavi ovome.
 
vveliki pozdrav za marconija ,divno sto je opet otvorena ova tema ja sam ranije kucala na ovu temu ,tema bese deca iz zvecanske.neko vreme se bavim hraniteljstvom i imam malo ali dragoceno iskustvo.mlada sam ,zaposlena imam rodjenu decu,skromno zivimo ali veliko zivotno iskustvo skoro smo iz naseg doma ispratili jednu malu slatku devojcicu koja je usvojena i koliko god to bilo kao najtezi deo hraniteljstva mi smo srecni jer znamo koliko smo joj znacili sto smo pruzili porodicni zivot a nije cekala usvajanje u domu.a sad vec u nasoj porodici imamo novog clana isto jednu slatku malu plavusicu kojoj zelimo da pruzimo toplinu ,ljubav....i sve ono sto moze porodica.
treba ziveti otvorenog srca i rasirenih ruku....moj je stav kvalitetnog zivota!
 
Marconi,
svaka vam cast! Zaista vam se divim. Bez obzira sto imam punu kucu svoje dece, znam koliko je tesko odluciti se na jedan takav korak, i pretpostavljam jos teze - paziti ih. Cesto sam u decjim domovima u Beogradu, iz razno-raznih razloga, uglavnom zbog pruzanja pomoci. Sto privatno, sto u razno-raznim akcijama preko skole i vrtica u koje moja deca idu. Cesto pokrecemo akcije prikupljanja stvari, slatkisa, skolskog pribora, igracaka, a nedavno smo pravili i novogodisnje paketice i odneli ih u domove. No, nije to ono sto toj deci treba. Njima treba neciji nezan pogled, dodir, miran savet, poverenje, i nadasve - sigurnost. Vecina te dece je mesigurna i duboko u sebi - nesrecna.
No, najtmurniji utisak na mene je ostavila poseta domu u Ustanickoj ulici, u kome su smestena deca starija od sedam godina. Oni imaju vaspitace koji se staraju i brinu o njima, ali to je zivot kao u npr. studentskom domu ili necemu slicnom...tuzno, tuzno. a ima toliko parova bez dece koji se ne odlucuju cak ni na hraniteljstvo.
Volela bih da saznam jos nesto vise o tome, i obavezno cu posetiti ovaj sajt odozgore.I - apelujem na sve one koji su u mogucnosti da razmisle o hraniteljstvu, ali samo ako su sigurni u sebe i veruju u sebe. Covek i kada dobije svoje dete nije siguran kavo ce biti. jeste da ga vaspitava od pocetka, u okviru svoje porodice, ali i nasa deca krenu u vrtice i skole pa menjaju osobine, navike, karakter...Kako lepe i slatke dece ima...ljudi - iz doma u Bozidara Adzije za decu od 3-7 godina sam svaki put izasla placuci.
 
Na pocetku SRETNA NOVA GODINA,puno zdravlja i sretne dane Vama i vasoj porodici.Hvala na podrsci.Hranitelja u srbiji ima prilican broj i dosta dece se nalaze u tim porodicama,ali o hraniteljima se malo zna.Doduse i ono malo sto se zna vecina su zablude.Mozda je to ranijih godina (pre dvadesetak godina) i bio " unosan"posao(kako su neki mislili) danas jje to jedan stvarno humani poziv i volja ljudi da pomognu deci da odrastaju u koliko toliko normalnim uslovima i sto prirodnijem okruzenju.Mnogi se dvoume ili se plase ove danasnje "bezparice" i kako u ovim uslovima podizati "tudju" decu.Nazalost,cinjenica je da dosta parova danas zive bez dece iz ovoga ili onoga razloga,al vecini njih im ne pada na pamet da tu prazninu koju imaju u sebi bez dece popune tako sto ce pomoci deci koje nemaju roditeljsko staranje i tako pomoci i sebi i njima.Mi smo ostali sami nas dvoje i doneli smo odluku koju smo doneli i zivot nam se promenio na bolje.Toliko za ovo javljanje(kucanje) i jos jednom puno srece i uspeha u ovoj novoj godini....
 
odlicna tema, jako mi se dopada.
Iako sam maloletna (jos malo ;) ), rekla sam sebi da bih ako budem imala dece ili ne da cu sigurno usvojiti jedno i imati jedno da budem hranitelj. Po meni to je jedno veliko delo za bilo koga.
Moji roditelji imaju nas tri cerke ( 23, 17 i 10 godina ) i hteli su da pre no sto se rodila ova najmladja da usvoje jedno dete, ali se rodila ova mala i losiji uslovi... pa nisu.

Pre neki dan sam na B92 gledala na jutarnjem programu nesto o napustenoj deci (ne znam da li je Zvecanska ili neka druga ) i pitali su klince sta zele da im deda mraz donese. Oni su nabrajali i kada su pitali nekog preslatkog klinca, on je rekao "zelim bidamona, bicikli i Marini naocare!" . Zamislite?! Ja se rasplakala u trenutku!

Mislim da sva deca imaju prava na roditelje i jako mi je sebicno to napustanje te dece!
Takodje, mislim da je najveci problem u Srbiji to sto dosta ljudi smatra to kao tabu zato sto misle da su ta deca sigurno bolesna kada su napustena. Zao mi je zbog toga:(
 
Srecice u pravu si al u domovima nisu samo deca koja su napustena,tu su deca ciji roditelji iz bilo kojeg razloga nisu sposobni da brinu o deci dali je bolest razlog ili neki drugi al mnogo razlicitih sudbina ima od zlostavljanja do nebrige dece pa smrt roditelja ili jednostavno deca koje rode vanbracno a neznaju se roditelji itd...Ima dece koja su kako mi obicno kazemo"ometena" u razvoju tojest deca sa posebnim potrebama i jako mnogo zdrave pametne i inteligentne lepe dece.Ima zabluda i predrasuda zato i "setam " pšo forumima na net-u i kucam o hraniteljstvu da ne dabih samo propagirao hraniteljstvo vec da bih skinuo zablude i predrasude.Trenitno u srbiji ima 12.000dece po domovima i na hranitelstvu zdrave dece i dece sa posebnim potrebama o kojima brine drzava,tojest resorno ministarstvo.Verujem da svako od nas ako ima volje i bar malo bar minimalne mogucnosti moze da pomogne ovoj deci koji se nalaze u situaciji kojoj jesu bez svoje krivice .Ovu decu se sete samo za novu godinu i uskrs a oni su tu oko nas svaki dan svih 365 dana u godini,oni su zeljni oaznje ljubavi topline porodicnog doma.Mozemo da im pomognemo samo ako to stvarno zelimo,jedan nacin je i ovaj koji radimo supruga i ja a drugi nacin je druziti se sa tom decom obilaziti ih tamo gde ih ima i da im omogucimo da se osecaju da pripadaju ovome drustvu a ne da ih "zigosemo" uprtim prstom u njih.Jednostavno da se osecaju kao i sva deca koja imaju svoj dom i porodicno okruzenje........
 
Da bas bi bilo zanimljivo pitati po kojim kriterijumima se ti ljudi biraju za hranitelje....bez uvrede naravno.....mislim nadam se da ne daju decu svakome??? MAda ko zna....odvedes ga od jednog ludaka drugom.....
I stvarno ne mogu da verujem da se ovi sebicni ljudi koji zive u ovoj zemlji nikada ne sete ni jednom da spomenu to na tv-u jedino se cuje ono kad je naki budza nesto donirao kao da se svi sad fasciniramo i da se on/ona izreklamira. Secam se samo jedne reportaze u kojoj su prikazali dom sa decom koja su i ometena u razvoju to je strasno kako je to tada izgledalo....Pa su valjda nesto obnovili taj dom....
Zao mi je jako....ali mislim da time ipak treba da se bave strucna lica. Ja bih volela i ako budem ikada u zivotu u mogucnosti prvo cu da dovatim neko dete tako i da mu pomognem. Prvo se nadam da cu i sama biti dobar roditelj i da moje dete zbog mene nikada nece zaplakati (mislim u onom bolnom smislu)....S'ranje u svakom slucaju....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top