- Poruka
- 20.788
Trebalo bi se hraniti zdravo i trebalo bi vežbati – da bismo umrli zdravi.
Trebalo bi završiti školu i valjalo bi sa dobrim rezultatom – da ne bismo našli posao u struci.
Trebalo bi naći posao – koji nije u našoj struci.
Trebalo bi se venčati.
Trebalo bi ostati u braku – po svaku cenu.
Trebalo bi imati dete. Trebalo bi imati dva deteta. Trebalo bi imati tri deteta.
Trebalo bi se smeškati – jer niko ne voli tužne ljude.
Trebalo bi biti srećan.
I tu stižemo do večitog i neoborivog paradoksa:
Kako biti srećan ako bi trebalo sve gore navedeno? A?
U predstavi "64" Ateljea 212, a u režiji Alise Stojanović, gledamo ovaj svet u kome živimo, ali i ovo doba koje je tradicionalne stereotipe i paradokse zavrtelo brzinom koju je nemoguće postići.
Tekst predstave je pisala Tena Štivičić.
Ona ne preispituje, niti nama postavlja pitanja.
Ona transparentno, kratko i jasno, pogađa tačno u centar kojim uspeva da obuhvati, rečju – sve.
I svet, i život, i vreme, slobodu, snove, nade i veru, a sve to kroz stereotipe o braku, ljubavi, društvenom i socijalnom statusu, karijeri, prijateljstvu, slobodi, emancipaciji, odnosu roditelja i dece, sukobu generacija…
Tena ne vrišti, ne plače, ne kuka, ne grdi – ona nam samo direktno u lice, odvažno i hrabro, sasipa našu sopstvenu istinu. Srž ovog teksta je zapravo moderna filozofija.
I to najzad prava.
Ne nekakva poštapalica o samopomoći ili pozitivnim afirmacijama.
Nego istina.
U predstavi pratimo priču bračnog para koji se lomi pod teretom očekivanja.
Sa svojih trideset i nešto godina oni bi trebalo da su situirani, stabilni, i ostvareni roditelji.
Ali poslednji deo im ne ide lako.
I sa centralnim težištem u obaveznom roditeljstvu, predstava otvara niz važnijih pitanja, od kojih je jedno i strogost forme, stereotipa, konvencija i pravila, u kojem je pojedinac, sada već svejedno da li je u braku ili singl, zapravo izgubljen u sopstvenoj usamljenosti.
Od tolikih zadatosti koje se od nas očekuju da ispunimo – mi više ni sami nismo sigurni šta je to što lično želimo nasuprot želja porodice, komšiluka, društva.
Uzevši u obzir i emotivno stanje svih nas prezentovanih u likovima predstave, sigurno je da ne hodamo više po ravnom tlu, već upravo po kosini, na ivici nervnog sloma.
Najvažniji segment predstave čini pristup ovakvoj temi.
Predstava "64" tretira jednu tešku temu, ali sa puno ironije, cinizma i jedinim mogućim životnim rešenjem u teškim situacijama – humorom i smehom.
Situacije u koje smo dovedeni su i smešne i bolne i dirljive i ponižavajuće, apsurdne i inspirativne, ali sa jedinim pravim odgovorom – smehom kao lekom.
U petak, 16. juna o.g. je na repertoaru Ateljea 212 ova predstava, poslednji put u sezoni 2022. - 2023.
Od srca preporucujem da je pogledate... da uzivate... i da razmislite da li i vi zivite stereotipe, ili ste ih prevladali
i kako...
Poslednja izmena:
