Шта је храброст? Шта је то што неки човек уради а онда људи тај његов чин назову храбрим?
И зашто се храброст узима као врлина а кукавичлук као мана? Ако питамо разум прогласити храброст врлином нема никаквог основа. Зашто би неко занемарио интересе свог самоодржања зарад нечег? Ма који рационални разлог да наведете, материјална корист, част, награда итд. једноставно не стоји. Тако да они који зарад идеологије, славе, задовољства било које врсте, савлађују страх и јуришају у животно опасне ситуације или играју руски рулет другачије речено, никако се не могу назвати храбрим, већ или глупим, или лудим.
Има још једно. Посматрано на тај рационални начин храброст испада нешто врло блиско са стрпљењем. Ако неко пркоси садашњој опасности то је зато јер антиципира будуће опасности које могу бити веће, и онда суздржава свој страх пред садашњом садашњом опасношћу да би избегао будућу.
Храбар човек у ствари је стрпљив човек. А стрпљивост може бити врлина али не врлина која заслужује ореол славе и стављање ловоровог венца на главу.
Па шта је онда то што је храброст уздигло на пиједестал врлине?
Јасно је да рационални разлози нису ти који ту одлучују, већ да питање храбрости залази у област трансценденте суштине свега или у област трансцендентне воље где престаје разликовање индивидуе и осталих. На тај начин храбар човек бар на кратко раскида ланце принципа индивидуације. На тај начин он престаје бити човек и пред људима се открива надчовек. Врста у врсти, на трен ослобођени елан витал. Појављивање надчовека међу људима објективише трансцендентно сопство, и самом својом појавом доводи до осећања узвишености код свих.
Ето, то је извор који чини да храброст буде врлина. Нема везе што можда чин коме се дивимо заправо потиче из лудости, глупости или из обичног стрпљења, сам чин постаје симбол овога што сам описао.
Храброст је врлина веома блиска са темељом морала, сажаљењем, као и са стањем естетске контемплације уметности.
Можда то објашњава улогу песника у револуцијама и херојским делима. Ко може боље описати херојско дело од песника. Зато што су њихови покретачи веома блиски, потичу из истог осећања узвишености.
И зашто се храброст узима као врлина а кукавичлук као мана? Ако питамо разум прогласити храброст врлином нема никаквог основа. Зашто би неко занемарио интересе свог самоодржања зарад нечег? Ма који рационални разлог да наведете, материјална корист, част, награда итд. једноставно не стоји. Тако да они који зарад идеологије, славе, задовољства било које врсте, савлађују страх и јуришају у животно опасне ситуације или играју руски рулет другачије речено, никако се не могу назвати храбрим, већ или глупим, или лудим.
Има још једно. Посматрано на тај рационални начин храброст испада нешто врло блиско са стрпљењем. Ако неко пркоси садашњој опасности то је зато јер антиципира будуће опасности које могу бити веће, и онда суздржава свој страх пред садашњом садашњом опасношћу да би избегао будућу.
Храбар човек у ствари је стрпљив човек. А стрпљивост може бити врлина али не врлина која заслужује ореол славе и стављање ловоровог венца на главу.
Па шта је онда то што је храброст уздигло на пиједестал врлине?
Јасно је да рационални разлози нису ти који ту одлучују, већ да питање храбрости залази у област трансценденте суштине свега или у област трансцендентне воље где престаје разликовање индивидуе и осталих. На тај начин храбар човек бар на кратко раскида ланце принципа индивидуације. На тај начин он престаје бити човек и пред људима се открива надчовек. Врста у врсти, на трен ослобођени елан витал. Појављивање надчовека међу људима објективише трансцендентно сопство, и самом својом појавом доводи до осећања узвишености код свих.
Ето, то је извор који чини да храброст буде врлина. Нема везе што можда чин коме се дивимо заправо потиче из лудости, глупости или из обичног стрпљења, сам чин постаје симбол овога што сам описао.
Храброст је врлина веома блиска са темељом морала, сажаљењем, као и са стањем естетске контемплације уметности.
Можда то објашњава улогу песника у револуцијама и херојским делима. Ко може боље описати херојско дело од песника. Зато што су њихови покретачи веома блиски, потичу из истог осећања узвишености.
Poslednja izmena:
