Horor priča - ne znam šta me snašlo

[Pčela Zzz]

Prva godina nakon rođenja deteta je mnogima katastrofalna, statistika kaže česti su razvodi u tih prvih par godina. U principu sudare se različiti porodični modeli i viđenja oko negovanja deteta i svako vuče na svoju stranu. Odlično što ste krenuli na terapiju, malo parova je spremno na taj korak.

Ali ono što meni deluje alarmantno je da nigde ne vidiš svoju odgovornost i svoj udeo u krizi, ni najmanje. Svi su bez ikakvog razloga agresivni prema tebi, sve je crno - belo, oni su crni, ti si bela. Iako sam ja uvek na strani žena i taze majki jer znam sa kojim pritiskom se suočavaju, plus hormoni koji još divljaju... Ali i u tom pravcu ne bi bilo loše da razmisliš. Gde je zapelo u komunikaciji... Jer ako čekaš da se svi promene, a da ti zadržiš taj neprijateljski odnos prema svima, to se neće desiti.

Terapija je bila muževa ideja, verujem da je on tamo hteo da čuje kako je on u pravu, a ja u krivu. Odrastao je u okruženju koje s podsmehom gleda na poboljšanje kvaliteta života i njemu je psihoterapija nešto ispod njegovog nivoa i verovatno je hteo da se po narodski izvuče iz cele situacije upirući prstom u mene. Već nakon prvog puta je video da nije baš kako je on to zamislio i počeo da s prezirom komentariše sledeći susret.

Znam da sam sigurno i ja delimično pridonela ovakvom razvoju situacije, jer sam prosto izgubila strpljenje i ne mogu da titram koliko drugi hoće. Verujem da je to uzrok i posledica lošim međuljudskim odnosima. Kao dete koje je zlostavljano zasigurno zaslužujem određenu dozu terapije, jer šta dete može da bude krivo ikome! Nisam čak bila ni zločesta, nego mirna i poslušna i vjerujem da je tu negde stao zdrav razvoj mog samopoštovanja pa dopuštam da me ljudi gaze i u odrasloj dobi, ali kako sam već dugi niz godina posve samostalna i znam da se brinem za sebe kako niko nije, a osjećam i određenu dozu ponosa šta nisam dopustila da me život satre, nego našla lepotu u malim stvarima, želim da svoje dete pametno zbrinem.

Verovatno bi moj muž imao svašta da kaže na to kakva sam ja i da izvuče više mojih mana, ali mogla bih da se zakunem da sve šta on ne razume i napada kod mene jeste moja borba za opstanak sa što manje kolateralnih žrtava i bez da drugima zagorčavam život. Tu i njega razumem, jer niko se ne zamišlja u braku s takvom, nego s nekom koja će da bude više žena i supruga koja zna kako da udovolji i udobrovolji.

 

[kichbran]

Terapija je bila muževa ideja, verujem da je on tamo hteo da čuje kako je on u pravu, a ja u krivu. Odrastao je u okruženju koje s podsmehom gleda na poboljšanje kvaliteta života i njemu je psihoterapija nešto ispod njegovog nivoa i verovatno je hteo da se po narodski izvuče iz cele situacije upirući prstom u mene. Već nakon prvog puta je video da nije baš kako je on to zamislio i počeo da s prezirom komentariše sledeći susret.

Znam da sam sigurno i ja delimično pridonela ovakvom razvoju situacije, jer sam prosto izgubila strpljenje i ne mogu da titram koliko drugi hoće. Verujem da je to uzrok i posledica lošim međuljudskim odnosima. Kao dete koje je zlostavljano zasigurno zaslužujem određenu dozu terapije, jer šta dete može da bude krivo ikome! Nisam čak bila ni zločesta, nego mirna i poslušna i vjerujem da je tu negde stao zdrav razvoj mog samopoštovanja pa dopuštam da me ljudi gaze i u odrasloj dobi, ali kako sam već dugi niz godina posve samostalna i znam da se brinem za sebe kako niko nije, a osjećam i određenu dozu ponosa šta nisam dopustila da me život satre, nego našla lepotu u malim stvarima, želim da svoje dete pametno zbrinem.

Verovatno bi moj muž imao svašta da kaže na to kakva sam ja i da izvuče više mojih mana, ali mogla bih da se zakunem da sve šta on ne razume i napada kod mene jeste moja borba za opstanak sa što manje kolateralnih žrtava i bez da drugima zagorčavam život. Tu i njega razumem, jer niko se ne zamišlja u braku s takvom, nego s nekom koja će da bude više žena i supruga koja zna kako da udovolji i udobrovolji.

Tu se ne radi samo o tome da li tvoja borba za opstanak podrazumeva brigu o slučanim kolateralnim žrtvama, tu ima i toga što verovatno prebrzo odustaješ od ljudi i odnosa u strahu od veće štete, što te je opet verovatno iskustvo naučilo.
Trebalo bi da ste tim, da se više trudite da se međusobno razumete, a upali ste u neprestana međusobna optuživanja, bez želje da se druga strana razume.

Tu ima dosta toga, kod žena često problem da dozvole ocu da bude ravnopravan sa njima u vezi deteta. Hormoni, previše informacija, previše brige, često odraz neuroze majke, pre nego opravdano... Meni je trebalo prilično vremena da tu povučem ručnu. Onda žene se toliko fokusiraju na dete da im otac deteta više nije ni potreban, postaje bezmalo smetnja i opterećenje koje je najlakše ostaviti za sobom. Još mešanja sa strane, pritisci... Ni očevima nije nimalo lako, oni još u slučaju razvoda više gube, sud redovno decu majkama dodeljuje. O emotivnim lomovima tek... Svi budu ludi... Još sudar patrijarhalnog koncepa iz primarne porodice gde se očekuje da snaja zna gde joj je mesto i savremenih žena, emancipovanih ili ne, koje nemaju kapacitete da trpe ni kad treba. Opšta zbrka. Ovo nije ništa lično, ovo je ono što sam primetila kao opšti problem, pa i svoj lični.

Mnogi i prevaziđu krizu... Ako im je dovoljno stalo i ako imaju dovoljno želje ali i kapaciteta da održe zajednicu. Smire se strasti, spuste rogovi, nešto se nauči iz krize. Ali i o sebi kao i o drugome.

 

[Pčela Zzz]

Lepo si ovo opisala i verovatno tačno. Hvala ti na ovakvom zapažanju, mnogo mi znači. Nadam se najboljem mogućem ishodu za sve.

Meni je trebalo prilično vremena da tu povučem ručnu.

Vidim da pišeš iz sopstvenog iskustva, ako bi mogla u kratkim crtama da opišeš šta kod tebe beše okidač? Odnosno kako si prevazišla strah koji očigledno nije bio posve opravdan? Gde si postavila granice? Izvini ako se previše mešam.

 

[gost 393525]

sud uvek dodeljuje majki dete nikad ocu

to je zbog onog zakona o ravnopravnosti polova

 

[kichbran]

Lepo si ovo opisala i verovatno tačno. Hvala ti na ovakvom zapažanju, mnogo mi znači. Nadam se najboljem mogućem ishodu za sve.



Vidim da pišeš iz sopstvenog iskustva, ako bi mogla u kratkim crtama da opišeš šta kod tebe beše okidač? Odnosno kako si prevazišla strah koji očigledno nije bio posve opravdan? Gde si postavila granice? Izvini ako se previše mešam.

Mi smo dugo zajedno, super se slažemo, nikad ni pre ni posle većih problema, ali u to vreme... katastrofa je blaga reč.
Sad sa ove distance ne mogu da objasnim šta se tačno dešavalo. Znam da sam jako burno reagovala na beznačajne povode, ne znam da li je to do hormona. Sve mi je bilo mnooogo bitno. Krene od čitanja knjiga, pa imaš kolekciju knjiga o ishrani, pratiš razvojne mape, brdo informacija u glavi koje ne služe ničemu osim da te zaplaše i drže u napetosti. Imaš sliku kako sve mora da bude i izgleda, od zadovoljne i site bebe do skladnog braka pa ako tako ne bude slom živaca. Na drugoj strani beba koja te ne odmara, možda bih bila mnogo opuštenija da je nešto kod nje glatko išlo. Mi smo još živeli odvojeno zbog njegovog posla, svako sa svojim usađenim predstavama... Razvodili smo se bar jednom nedeljno.

Kako je došlo, tako je i prošlo. Ne znam kako. Promenili smo način komunikacije, od optužujućih tonova do konkretnih stvari kome šta smeta i šta tu može da se menja i nekako počeli da verujemo jedno drugom.
Mogu sad da pričam filozofije kao shvatiš da si ti jednako težak drugima kao što su drugi tebi, da su sve te stvari oko kojih se boriš oko deteta, te program zdrave ishrane, te vežbe motorike, te sijaset sitnica, nebitne spram sigurnog i zdravog okruženja u kojem se svi vole i slažu... Ali ne, jednostavno je prošlo. Posle ti se pale lampice i vidiš kako ste svi bili ludi i prenapeti i ne možeš da se setiš zbog čega.

 

[Pčela Zzz]

Prelepo, mnogo mi je drago zbog tebe (i zbog vas)! Hvala ti šta si se dotakla konkretnih stvari i hvala ti na iskrenosti!

Ovo je najnormalnije ispričana priča koju sam do sad čula o tom postporođajnom razdoblju, bez drame, a sažeto sve u njoj.

 

[AAnakonda]

Majka sam bebe od par meseci. Suprug nas je nedavno napustio i vratio se svojim roditeljima. Ja sam nastavila da živim u svom stanu s bebom.
Isprva, kad smo još bili u vezi je njegova obitelj bila puna obzira, zafrkancije. Predstavljali su se kao familija koja je imala težak život, ali su svi međusobno prisni. Bilo mi je malo čudno kako se rasplaču na svaki "Sretan rođendan" u čestitci i kako i dalje imaju odnos kao da su djeca mala, a njihovi mama i tata ih uče životu. Imala sam osećaj da je to sve predstava za mene. I sad se naježim kad se setim. Uvijek je tu bilo ljubakanja i grljenja mene na dolasku i odlasku... Bilo mi je malo neobično kako tako privržena i skromna obitelj renovira kuću, vozi skupe aute, a za senilnu baku ni ne pita, nego produži godišnji odmor kad je ona u bolnici. Ajde, mislila sam si, imaju svoje razloge.
Problemi počinju mojom trudnoćom, a zatim i venčanjem. Njegovi se menjaju za 180 stupnjeva, a time i on. Majka postaje verbalno agresivna i nasrtljiva. Otac provocira i nameće se. Sestre me odjednom više ne podnose, moje dete nazivaju svojim, a ja sam niko i ništa. On je živčan i od slobodoumnog tipa kakvog sam zavoljela postaje zatucani primitivac. U trudnoći na jedan dobar dan gde on priča s trbuhom, mazi me, dolazi brdo loših dana gde govori da sam glupa, lena krava, ne priča i ne spava samnom, a kako trudnoća odmiče sve je gori. Tu je i to venčanje koje je izazvalo brdo stresa i kojeg, sad tek vidim, nije ni trebalo biti. Rodila sam prijevremeno uz komplikacije nakon čega je on u početku bio savršen, ali čim je uvjerio moju obitelj da nam ne treba pomoć, vraća se stari on i nastupa njegova familija. Nasrću kod nas, uzurpiraju nam godišnji odmor, ponižavaju mi dijete... On ih celo vreme brani, jer sam ja samo mater koja je rodila, a oni njegova rodbina. Muka mi je od svih. Govori mi da mene nitko ne želi da vidi, samo nek im dam bebu i ne pojavljujem se.
I tako tri meseca njihovog tlačenja gde on malo živi s njima malo samnom i s detetom. Čak sam jedno vrijeme provela sama s detetom u drugom gradu da pobegnem i odmorim se od svih njih. Naravno, s mužem sam ostala u kontaktu. Ali i tamo su oni zvali, mešali se, u bilo koje doba dana i noći. Zovu njega, jer im se ja više ne javljam, a on prenosi meni.
Kad pogledam muža u oči, ne vidim više ni malo ljubavi. Ne mogu reći ni da je ja imam nakon svega.
Jako mi je žao mog deteta. Muž prijeti da će ga uzeti, cijela njegova obitelj je na njegovoj strani, majka ga huška protiv mene, otac i sestre traže razne usluge od njega, jer su kao oni važniji od mene i bebe, oni su familija. On otvoreno govori da je na njihovoj strani, jer su oni u pravu, a ne ja.
Oni nijednom nisu pokazali želju da se poigraju s detetom, njegova mama je kad sam joj ponudila igračke pitala "Zar baš moram", dođu da vide dijete, a onda pale cigaretu za cigaretom... Nijednom me nisu nazvali u trudnoći da pitaju kako sam, a kad bi se našli samo su jadikovali o svojim problemima. I sad bi takvi ljudi mene odvojili od mog deteta. U familiji je još jedno malo dete kojeg oni odgajaju, stalno je po bolnicama i izmišljaju probleme s njim.

U meni je veliki strah za moje dete, velika tuga zbog mene i muža, nesigurnost po pitanju njegovog odnosa s detetom (jedan tren ga obožava, drugi kao da ne postoji), bijes prema njegovoj familiji...

Još da spomenem da sam tokom cele veze mužu i njegovima novčano pomagala, jer su imali kredite za te aute, vjerovala sam da su dobri ljudi koji će to znati da cene, a sad mi ovako vraćaju. Sad kad mužu spomenem štednju za dete, on gubi živce, jer što će tako malom detetu novac.

Očajna sam i ne znam kako da postupim. Ne znam što se to prelomilo s mojom trudnoćom, znam samo da dete i ja nismo ništa krivi. Kako da se zaštitim od tih ljudi, jer ovo nikako nije normalna situacija. Strah me navečer ući u kuću, eto do toga je došlo. Ništa od ovog mi ne deluje normalno, šta je s tim ljudima?!

shta je sa tobom?
ako je ovo shto si navela zaista istina, ne vidim da postoji razlog da ne prekinesh vezu/brak
pogotovo dok je dete josh malo
ili uzivaj u strahu i kukaj ovde

 

[Pčela Zzz]

shta je sa tobom?
ako je ovo shto si navela zaista istina, ne vidim da postoji razlog da ne prekinesh vezu/brak
pogotovo dok je dete josh malo
ili uzivaj u strahu i kukaj ovde

Slušaj, ja s bebom od par meseci obilazim ustanove da se raspitam za prava i mogućnosti za vreme dok muž više ne živi s nama. Svi su razneženi nad bebom i kažu pomirite se. Muž ne želi razvod i želi da svaki dan viđa dete. Naposletku se pomirimo i zajedno obilazimo ustanove i idemo psihologu. Tamo rešavamo konflikte u prisustvu bebe i treće osobe.

Mnogo se divim osobama koje brzo i bezbolno izvedu stvar na čistac.

 

[kichbran]

Slušaj, ja s bebom od par meseci obilazim ustanove da se raspitam za prava i mogućnosti za vreme dok muž više ne živi s nama. Svi su razneženi nad bebom i kažu pomirite se. Muž ne želi razvod i želi da svaki dan viđa dete. Naposletku se pomirimo i zajedno obilazimo ustanove i idemo psihologu. Tamo rešavamo konflikte u prisustvu bebe i treće osobe.

Mnogo se divim osobama koje brzo i bezbolno izvedu stvar na čistac.

Meni lično osim vrlo jakog emotivnog naboja ovde ništa ne deluje toliko strašno. Dobro, ružne reči u žaru svađe, pa i to razumljivo kad se toliko toga može izgubiti.
Ne vidim nigde dobar razlog za takvo stanje osim pokušaja, i to preteranih, da se negativni naboj obrazloži. Sa svih strana. Previše sve impulsivno i emotivno... A to je klizav teren, jer to kako nešto doživljavaš, naročito u afektivnim stanjima, redovno nije ono što jeste. Niti su njegovi toliko strašni, niti on, niti ti...
Još samo pametno da iskoristite te terapije, kad ste među retkim pametnima koji pristaju na to, da se ne ide dalje u međusobna natezanja i dokazivanja.
Mada znam da ne bi trebalo da komentarišem tuđe bračne krize, ali #ače je od mene. Čim ste tu stalo vam je obojima... To je lep početak.

 

[Pčela Zzz]

kichbran, ti ni ne znaš koliko si mi svojim rečima pomogla. Hvala ti na optimizmu i pravednosti.

 

[gost 388198]

rešen problem...tema lock

 

[Pčela Zzz]

Nažalost, ova tema nema srećan kraj. Može lock.

 

[Martial]

Pa bolje da nisi nista ni napisao...



Normalan muskarac kad osnuje svoju porodicu,ne zivi vise sa mamom i ostalima,nego su oni GOSTI u novoj porodici.
To je kod nas normalno ponasanje a u stvari oslikava da su vecina slabici i p///ce koje ne smeju da se suprotstave roditeljima i familiji...



Ti po zakonu imas obavezu ako to sud odredi da SAMO OCU dozvoljavas da vidi dete,i to do jednog odredjenog uzrasta samo uz tvoje prisustvo,ostali samo uz tvoju dozvolu.
Vas dvoje ste mu roditelji uvek,a da nastavis da zivis sa takvim covekom je mazohizam,i veoma lose za dete.
Uvek je za decu bio bolji dobar razvod nego los brak....

Seres ko grlica

 

[Padre]

Slušaj, ja s bebom od par meseci obilazim ustanove da se raspitam za prava i mogućnosti za vreme dok muž više ne živi s nama. Svi su razneženi nad bebom i kažu pomirite se. Muž ne želi razvod i želi da svaki dan viđa dete. Naposletku se pomirimo i zajedno obilazimo ustanove i idemo psihologu. Tamo rešavamo konflikte u prisustvu bebe i treće osobe.

Mnogo se divim osobama koje brzo i bezbolno izvedu stvar na čistac.

Dakle ti moras da si nacisto sta ti zelis. Da li zelis da ostanes u braku ili ne? Koliko sam shvatio tovj muz nije presekao izmedju svoje (nove) porodice i njegove stare porodice. Sto se tice ustanova... Moras biti svesna da je najveci broj nasih scijalnih radnika, pedagoga, psihologa po CSR i sl. takodje razveden. Ako nisu bili u stanju da sacuvaju svoje brakove kako ce pomoci tebi? To sto tvoj muz zeli svakoga dana da vidja dete... Da li je preuzeo odgovornost za to dete? Odgovornost je i finansijska i posveceno vreme (ne samo za igru vec i za menjanje pelena) i sl.

 

[Pčela Zzz]

Dakle ti moras da si nacisto sta ti zelis. Da li zelis da ostanes u braku ili ne? Koliko sam shvatio tovj muz nije presekao izmedju svoje (nove) porodice i njegove stare porodice. Sto se tice ustanova... Moras biti svesna da je najveci broj nasih scijalnih radnika, pedagoga, psihologa po CSR i sl. takodje razveden. Ako nisu bili u stanju da sacuvaju svoje brakove kako ce pomoci tebi? To sto tvoj muz zeli svakoga dana da vidja dete... Da li je preuzeo odgovornost za to dete? Odgovornost je i finansijska i posveceno vreme (ne samo za igru vec i za menjanje pelena) i sl.

Svaka ti je na mestu. Ne znam, volela bih da me neko konkretno posavetuje šta u slučaju kad se suprug za vreme svađe izderava na mene i vređa, beba je sada još mala i možda ne razume, ali na nju to isto ima utecaja, bude nervozna i plačljiva. Ne mogu uvek ja biti ta koja nas miri. Nije brak med i mleko i shvatam da niko, nijedna ustanova, neće da pokaže prstom i kaže "Ti trebaš da rešiš to ovako ili onako". Sa mužem imam i svetlih trenutaka, on zaista ume da bude jedna divna osoba, ali sve dok je po njegovom. Ako ja slučajno imam drugačije mišljenje ili smatram da na braku trebamo oboje da radimo, nastane problem svetskih razmera.

I da, najviše me smeta to šta nije presekao sa svojom starom porodicom, nego želi da svi budemo u jednom srećnom braku gde dete kilave bake, deke i tetke, po meni to nije dobro, naposletku - ja sam mu majka i sa svojim detetom sam 23 časa dnevno, brinem oko njega, muž promeni pelene, pomazi dete, slomilo bi mi srce kad bi znala da to radi samo zato da ga u slučaju rastave može voditi bakama da zadovolji njihove potrebe za čuvanjem dece (šta nisu radile kad su one bile mlađe, nego su ih ostavljale kako kome i sad bi da to nadoknađuju na mome detetu, a vreme ih je pregazilo i ne poštuju ni mene kao majku ni detetove potrebe tako da sve to skupa meni liči na iživljavanje i lečenje kompleksa, a ne na ljubav). Muž će recimo pre da da pare svojoj majci ili nezaposlenoj sestri, nego našem detetu, jer zna da ću ja da se pobrinem za dete, može on pričati šta hoće i bilo ko, da sam ovakva ili onakva, ali zna da bih za dete dala zadnji atom sebe i to obilato svi koriste. On se i dalje više angažuje oko svoje stare porodice, a na meni je sve po pitanju onog šta bismo mi trebali da budemo kao porodica. Mi nemamo sopstveni život kao porodica, nego se sve vrti oko života članova te njegove porodice, samo o njima priča. Beba i ja vodimo jedan život, a suprug nekakav dvostruki. Oko mene sve nekakvi tipični brakovi gde se zna koje mesto zauzima žena, a koje muškarac, decu kilavi kako se ko gde nađe, svako gleda samo sebe i da ne izađe iz svoje zone komfora bez obzira na kolateralne žrtve.

Zaista sam bila srećna, ali sve me ovo lagano baca u depru, nisam sklona kuknjavi, smatram da život treba živeti, ali ovo mi je novo. Svesno sam odlučila na brak i dete s tim čovekom, iz ljubavi, zbog želje da s njim provedem život, a sad se čak nisam ni sigurna želi li on meni uopšte dobro i šta će da bude sa detetom ako se rastanemo ili se ne rastanemo. Znam da nijedna ustanova neće to da reši umesto mene. Niti želim zlo mužu. Ali ne želim ni muke svome detetu za šta je opet sva odgovornost na meni.

 

[Padre]

Svaka ti je na mestu. Ne znam, volela bih da me neko konkretno posavetuje šta u slučaju kad se suprug za vreme svađe izderava na mene i vređa, beba je sada još mala i možda ne razume, ali na nju to isto ima utecaja, bude nervozna i plačljiva. Ne mogu uvek ja biti ta koja nas miri. Nije brak med i mleko i shvatam da niko, nijedna ustanova, neće da pokaže prstom i kaže "Ti trebaš da rešiš to ovako ili onako". Sa mužem imam i svetlih trenutaka, on zaista ume da bude jedna divna osoba, ali sve dok je po njegovom. Ako ja slučajno imam drugačije mišljenje ili smatram da na braku trebamo oboje da radimo, nastane problem svetskih razmera.

I da, najviše me smeta to šta nije presekao sa svojom starom porodicom, nego želi da svi budemo u jednom srećnom braku gde dete kilave bake, deke i tetke, po meni to nije dobro, naposletku - ja sam mu majka i sa svojim detetom sam 23 časa dnevno, brinem oko njega, muž promeni pelene, pomazi dete, slomilo bi mi srce kad bi znala da to radi samo zato da ga u slučaju rastave može voditi bakama da zadovolji njihove potrebe za čuvanjem dece (šta nisu radile kad su one bile mlađe, nego su ih ostavljale kako kome i sad bi da to nadoknađuju na mome detetu, a vreme ih je pregazilo i ne poštuju ni mene kao majku ni detetove potrebe tako da sve to skupa meni liči na iživljavanje i lečenje kompleksa, a ne na ljubav). Muž će recimo pre da da pare svojoj majci ili nezaposlenoj sestri, nego našem detetu, jer zna da ću ja da se pobrinem za dete, može on pričati šta hoće i bilo ko, da sam ovakva ili onakva, ali zna da bih za dete dala zadnji atom sebe i to obilato svi koriste. On se i dalje više angažuje oko svoje stare porodice, a na meni je sve po pitanju onog šta bismo mi trebali da budemo kao porodica. Mi nemamo sopstveni život kao porodica, nego se sve vrti oko života članova te njegove porodice, samo o njima priča. Beba i ja vodimo jedan život, a suprug nekakav dvostruki. Oko mene sve nekakvi tipični brakovi gde se zna koje mesto zauzima žena, a koje muškarac, decu kilavi kako se ko gde nađe, svako gleda samo sebe i da ne izađe iz svoje zone komfora bez obzira na kolateralne žrtve.

Zaista sam bila srećna, ali sve me ovo lagano baca u depru, nisam sklona kuknjavi, smatram da život treba živeti, ali ovo mi je novo. Svesno sam odlučila na brak i dete s tim čovekom, iz ljubavi, zbog želje da s njim provedem život, a sad se čak nisam ni sigurna želi li on meni uopšte dobro i šta će da bude sa detetom ako se rastanemo ili se ne rastanemo. Znam da nijedna ustanova neće to da reši umesto mene. Niti želim zlo mužu. Ali ne želim ni muke svome detetu za šta je opet sva odgovornost na meni.

Pazi jako je nezahvalno bilo šta nekome govoriti o braku. Ja kao neko ko bi po prirodi zanimanja trebalo uvek da zagvaram da ljudi ostanu u braku i ne razvode se kažem - službeno vam kažem ne razvodite se ali privatno razmislite ima li smisla da se i dalje nategnete ili skupite petlju i uradite sada ono što ćete inače raditi za 10, 15, 20 godina samo što ćete onda propustiti toliko godina života koje ćete možda moži da provedete ili sami sa svojim detetom ili s nekim drugim partnerom.
Za uspešan brak je neophodno da se preseku određeni konci sa starom porodicom. Sveto pismo uči - i napustiće čovek oca svoga majku svoju i biće dvoje jedno telo. Ne mogu roditeji, ni muževljevi a ni ženini da budu treća osoba u braku. Osobe koje ne shvate da su porodica sada muž+žena+eventualna deca (jer postoje i brakovi bez dece) su često nezrele osobe. Tu se sada postavlja pitanje koliko je onaj drugi spreman da supružnika vuče na grbači i da tipa pored dece ima još jednog tinejdžera/tinejdžerku koja/koju nosi na plećima.
Dakle ne postoji institucija ili osoba koja tebi i njemu može i treba da kaže šta da radite. Jednostavno odluka je na vama. Drugi mogu samo da kažu svoje mišljenje i ništa više.
Ti jedini možeš da pred njegovim roditeljima i sestrom kažeš da je vreme da on odluči ko je njegova porodica - ti i dete ili mama i sestra. Ako su mu one porodica da možda nije loše da se vrati mami pod skute i da mama dobije svoje dete nazad.
Pazi, razvod ne znači da želiš mužu nešto loše već da možda jednostavno niste osobe za zajednički život. S drige strane to ne znači da će on da bude loš otac ako nije dobar muž. Možda je on očekivao drugačiju ženu... Pitanje je kakav je model imao u svojoj porodici. Možda su se njegovim roditeljima njegove bake i deke mešale u život...
Znači sve odluke su na vama dvoma.

 

[AAnakonda]

Slušaj, ja s bebom od par meseci obilazim ustanove da se raspitam za prava i mogućnosti za vreme dok muž više ne živi s nama. Svi su razneženi nad bebom i kažu pomirite se. Muž ne želi razvod i želi da svaki dan viđa dete. Naposletku se pomirimo i zajedno obilazimo ustanove i idemo psihologu. Tamo rešavamo konflikte u prisustvu bebe i treće osobe.

Mnogo se divim osobama koje brzo i bezbolno izvedu stvar na čistac.

niko nishta nema od raznezenosti nad bebom, pogotovo beba
umesto da je vodish , nosish , na vazduh , shetate se po ustanovama gde ce neko neshto ;ljubazno da kaze, naravavno i napishe, i?
ljubi to dete i nemoj mi davati repke, ti imash problem sa sobom, reshi to i bice bolje.

nema " brzih i bezbolnih izvodjenja stvari na chistac"
ja se ne divim takvim osobama jer su lishene dubokih emocija ili im razum i emocije nisu u skladu, u svakom sluchaju , nije za divljenje...svaka odluka mora da sazri, a na osnovu onoga shto si ti napisala , ponavljam, problem je u tebi.

 

[Pčela Zzz]

Hvala vam svima!