Имајући у виду да је и пре почетка окупације у Србији владала проституција, не чуди што је присуство немачких војника у њеним градовима повећало потражњу за услугама кафана и других локала у којима су и пре рата држане проститутке, и утицало на пораст сексуалног насиља међу војницима вермахта.
Увидевши, пораст насилног понашање својих војника, немачка војна команда покушавала да ограничи сексуално насиље војника, и сачува углед и тадашњем миту о „културним Немцима”, нарочито током првих дана окупације, пропагирала је и охрабривала војнике да контакте остварују првенствено само са проституткама, над којима је одмах успоставили здравствени надзор.
Све вежа потражња за проституткама у већим центрима Србије убрзо је резултовала оснивањем посебних јавних кућа, намењених искључиво немачким војницима. Тако се сазнаје, према извештају др Милоша Секулића емигрантској влади
...да је у Косовској улици у Београду отворена јавна кућа са 300 жена и девојака, намењена искључиво немачким војницима и под сталном лекарском контролом.
Насупрот овој претераној процени, постоје и ови подаци:
- У улици Мајке Јевросиме — према попису из децембру 1941. функционисала је јавна кућа за немачке војнике у којој се у том периоду налазило 15 проститутки. У једном каснијем попису забележено је 40 жена које су радиле у овој јавној кући.
- У Босанској улици у Београду — евидентирано је 13 углавном јако младих девојака које су радиле у овој јавној кући за немачке официре
- Бордел Вермахта — отворен је и у Пожаревцу, где је у једном локалу било одвојено седам проститутки само за немачке војнике.
- Бордел Вермахта — постојала су и у Ваљеву и Смедеревској Паланци. Ове јавна кућа за немачке војнике имале су мали броје проститутки које су се често смењивале.
Проститутке су по градовима у унутрашњости Србије углавном радиле у кафанама и често су уживале заштиту немачких војника којима су пружале услуге. Услед тога биле су у значајној предности када су долазиле у сукоб са околином због њиховог неморала и колаборационизма
.............................
Репресалије у првим месецима слободе
Већина проститутки је по ослобођењу Србије интернирана је и тако изолована, по затворима и касарнама Народноослободилачке војске Југославије. Тако је у затвору у Ђушиној улици у Београду било смештено према сведочењу лекарке Јулке Мештеровић, начелнице санитета Команде града Београда,
500—600 проститутки.
Оне су биле одвојене у посебна одељења овог затвора одређена на захтев Команде града Београда и совјетска команда у страху од ширења полних болести међу војницима.
Хапшење проститутки имало је два циља: њеихово кажњавање збок сарадње са окупатором и изолацију, јер су према сведочењу које је за магазин „Круг“ пролећа 1999. године дао Милан Трешњић, некадашњи официр ОЗНА-е, после 20. октобра 1944. године, наводно у затеченим јавним кућама у Београд „локалне проституке опслуживале уместо дојучерашњих клијената, немачких војника, нове власти, партизанске и совјетске официре.
Љубинка С. Шкодрић,
Положај жена у окупираној Србији 1941–1944., докторска дисертација Београд, 2015. стр. 84-85
Владимир Јовановић,
Проституција у Београду током 19. века, Годишњак за друштвену историју 1/1997, 7-24, стр. 15.
, da ti docaram ....RAVNA GORA je bila neprijateljska , zagreb i cela ustaska ndh su bili saveznici , prijatelji, braca sa svabama,
