(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
HOĆU DA IMA MOJE BOJE
Samoća....
Povukoše me reči pesme
Jer imala bih o tome dosta reći....
O samoćama raznim, mojim i tudjim,
O drumovima njihovim kojima putovah
Sama ili sa drugima
Samo je jedno istina
Sve naše samoće na nas liče.
Nikada… nikada nisam sama
Uvek sam u društvu svih samoća svojih
Neke dodjoše same, neke ja iskrojih
Davno već ne brojim
Povukoše me reči pesme
Al' ne dam seti a ni tuzi
Da napije mi ovo jutro
Pa da mi se dan tetura kao pijanac
Toplo je i svetlo i bistrinom hrani
To mi duša vidi
Tim se pogledom brani
Ne dam....jer hoću osmeh da imam
Sa njim da šetam kroz ovaj dan
I sutra....i svih narednih dana
Hoću da samoća moja
Ima mnogo….mnogo mojih boja
Da liči na mene dok je nežno grlim
Neću od nje da bežim...
Hoću u susret da joj hrlim.
Za nju i njene samoće..
..za sve moje samoće....za sve ljudske samoće
PS Dobar vam dan.....uživajmo u njemu....
jer,meščini,meni moja neće trebati neko vrijeme....jer mi se od jutros vec tri puta komp gasi sam....nesto se zaebalo,čini mi se....tak ak me slučajno ne bude....nije do mene
....čuvajte fige za moj komp
