- Poruka
- 7.335
Ne opiri se.
Ne pričaj mi kako ne možeš biti opuštena i ne misli na sve lance što te sputavaju i što mnogo glasnije, gotovo nepodnošljivo zveče kad pokušaš da ih zbaciš. Ne podsećaj me time na tamnicu bez prozora čije rešetke na vratima moje srce trese do poslednjeg atoma snage, ni na tamničarku što je ključeve bacila pred vrata, tek malo van domašaja mojih ruku.Ne pričaj mi o postelji od trnja u kojoj spavaš, ne pričaj mi o ogrtaču od kopriva koji ogrneš kad ustaneš, ni o putevima kojima ne možeš da kreneš, ne pričaj mi, jer to suviše dobro znam.
Ne pričaj mi zašto se budiš u cik zore, ni koji nemir te tera da hodaš kad svi ljudi blaženo spavaju.
Pobegnimo zajedno, ti od tamničara tvog tela, ja od tamničarke mog srca.
Zbog našeg bekstva oni neće organizovati poteru.
Ne moraš biti krštena da bi bila moj anđeo.Kletva za tebe, blagoslov meni tvoja je lepota. Daj mi da se radujem bojama proleća u tvojim očima, da pokradem iskre u njima, pusti me da se igram tvojim usnama i hranim njihovim uzdasima, da ruke pomilujem svilenim vlasima.
Zagrli me.
Budi ispod mene i zgrli me, skopčaj ruke oko mog vrata, gladno i snažno, snažno kao da smo u korpi vazdušnog balona koji je zahvatila turbulencija, i prepusti se, bez straha, neka nas nose tople struje,neka tvoje meke ruke miluju moj vrat dok tvoji prsti prolaze kroz moju kosu, neka zagrljaj bude kao da nam je to sve što želimo i sve što nam je preostalo.
Ljubi me.
Ljubi me kao da se otimaš za moje usne, žedno i željno, sočno i slatko, snažno i nežno... i opet, i opet, i opet, ispočetka.
Probaj me.
Migolji se ispod mene, oslobađaj se odeće, lutaj rukama po mom telu, kroz odeću traži moju kožu, pomiluj dokaz moje želje...
Blago raširi noge kada drsko, bezobrazno samouverno, pokretom koji ne ostavlja mesta ni vremena za protivljenje, posegnem za tvojom intimom...
Hoćeš li?
Ne pričaj mi kako ne možeš biti opuštena i ne misli na sve lance što te sputavaju i što mnogo glasnije, gotovo nepodnošljivo zveče kad pokušaš da ih zbaciš. Ne podsećaj me time na tamnicu bez prozora čije rešetke na vratima moje srce trese do poslednjeg atoma snage, ni na tamničarku što je ključeve bacila pred vrata, tek malo van domašaja mojih ruku.Ne pričaj mi o postelji od trnja u kojoj spavaš, ne pričaj mi o ogrtaču od kopriva koji ogrneš kad ustaneš, ni o putevima kojima ne možeš da kreneš, ne pričaj mi, jer to suviše dobro znam.
Ne pričaj mi zašto se budiš u cik zore, ni koji nemir te tera da hodaš kad svi ljudi blaženo spavaju.
Pobegnimo zajedno, ti od tamničara tvog tela, ja od tamničarke mog srca.
Zbog našeg bekstva oni neće organizovati poteru.
Ne moraš biti krštena da bi bila moj anđeo.Kletva za tebe, blagoslov meni tvoja je lepota. Daj mi da se radujem bojama proleća u tvojim očima, da pokradem iskre u njima, pusti me da se igram tvojim usnama i hranim njihovim uzdasima, da ruke pomilujem svilenim vlasima.
Zagrli me.
Budi ispod mene i zgrli me, skopčaj ruke oko mog vrata, gladno i snažno, snažno kao da smo u korpi vazdušnog balona koji je zahvatila turbulencija, i prepusti se, bez straha, neka nas nose tople struje,neka tvoje meke ruke miluju moj vrat dok tvoji prsti prolaze kroz moju kosu, neka zagrljaj bude kao da nam je to sve što želimo i sve što nam je preostalo.
Ljubi me.
Ljubi me kao da se otimaš za moje usne, žedno i željno, sočno i slatko, snažno i nežno... i opet, i opet, i opet, ispočetka.
Probaj me.
Migolji se ispod mene, oslobađaj se odeće, lutaj rukama po mom telu, kroz odeću traži moju kožu, pomiluj dokaz moje želje...
Blago raširi noge kada drsko, bezobrazno samouverno, pokretom koji ne ostavlja mesta ni vremena za protivljenje, posegnem za tvojom intimom...
Hoćeš li?
Poslednja izmena:
