Hitlerova najveća opsesija bio je Drugi svetski rat

[Nina]

Drugi svetski rat u Evropi počeo je napadom Nemačke na Poljsku 1.09.1939. i završio se 8. 05. 1945. kapitulacijom Vermahta. u Aziji je rat započeo Japan protiv Kine (1937) i SSSR-a (1938) i kapitulirao 2.09.1945.U njemu je učestvovala većina tadašnjih država sveta, uključujući i sve velike sile, koje su osnovale dva suprotstavljena vojna saveza: sile Osovine, na čelu sa Nemačkom i Saveznici, na čelu sa SSSR, Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD.

Pošto je Poljska napadnuta, Britanija i Francuska stupile su 3. septembra u rat protiv Nemačke, u skladu s garancijama prethodno datim Poljskoj. Ovoga puta zapadne demokratije bile su odlučne da ne popuste pred agresivnim ponašanjem Nemačke, kako se dogodilo u slučaju Čehoslovačke. Napadu na Poljsku i njenoj podeli prethodio je sporazum Nemačke sa Sovjetskim Savezom.

U Moskvi je 23. avgusta, nedelju dana pre agresije na Poljsku, potpisan sporazum ministara spoljnih poslova dve zemlje Joahima Ribentropa i Vjačeslava Molotova. Sporazumu Berlina i Moskve, koji je izazvao zaprepašćenje na Zapadu pošto se Staljin odlučio na sporazum sa Hitlerom, prethodilo je višemesečno pregovaranje predstavnika Britanije i Francuske u Moskvi, uzalud. Osim uništenja Poljske, pakt Ribentrop Molotov predvideo je i niz drugih mera. Tajne odredbe podrazumevale su saglasnost na temu osvajanja zemalja pribaltika, Litvanije, Letonije, Estonije, pri čemu je otvoreno i pitanje Finske. Sve te teritorije bile su sastavni deo predrevolucionarne Rusije. Sovjetski Savez je isto tako insistirao na preuzimanju Besarabije, u međuratnom periodu rumunske teritorije. Usledila je korekcija, naknadno usaglašavanje Berlina i Moskve, što je podrazumevalo izmenu linije razgraničenja na prostoru okupirane Poljske u korist Nemačke, a u zamenu je Litvanija, prvobitno namenjena Nemačkoj, prepuštena Sovjetima. Minhenskim sporazumom septembra 1938.

Čehoslovačka, zemlja koja je u međuratnom periodu bila oličenje dosledne demokratije podrazumevajući i uspešan ekonomski model, prepuštena je agresiji nacističke Nemačke. U Londonu i Parizu je postojala nada da će popuštanjem rat biti izbegnut. Nemačka međutim ni tako sramno popustljivo ponašanje zapadnih demokratija nije poštovala. Tragediji Čehoslovačke prethodili su drugi agresivni potezi Berlina, poput aneksije Austrije marta 1938. Slična je bila situacija s agresijom Musolinijeve italije na Etiopiju oktobra 1935. i aneksijom te zemlje po okončanju brutalnog rata, odnosno njenim pripajanjem Italijanskoj istočnoj Africi. Šta više, Britanija i Francuska su ustupile izvesne teritorije u Africi fasističkoj Italiji, u nadi da će se Rim okrenuti zapadnim saveznicima, na prostoru današnje Libije, kao i jugu Somalije.

 

[Nina]

 

[Nina]

Drugi svetski rat započeo je napadom na Dancig, odnosno Vesterplate, 1. septembra u 4.45 sati ujutro, koji je izvela nemačka krstarica "Šlezvig Holštajn". Paralelno, nemačko ratno vazduhoplovsto započelo je bombardovanje pogranicne varošice Veilun. U međuratnom periodu Dancig, na poljskom Gdanjsk, bio je slobodni grad kao kompromis između interesa Nemačke i Poljske. Ogromnu većinu populacije sačinjavali su Nemci, ostatak slovenska populacija čiji je procenat lagano rastao, Poljaci i Kašubi. Kada je Sovjetski Savez 17. septembra uputio trupe na tlo Poljske, s ciljem prethodno dogovorene podele, Poljska je realno vojno već bila poražena. Iz okvira evropskog kontinenta rat je izašao pošto je Kanada 10. septembra 1939. godine objavila rat Nemačkoj. Drugi svetski rat, koji je tada započeo, bio je posledica opredeljenja nacističke Nemačke da izvrši reviziju rezultata Prvog svetskog rata. Ne samo Nemačka i Italija i Japan bili su odlučni da se izbore za novu podelu sveta. U tom smislu najviše je u međuratnom periodu pominjana nova podela kolonija. Ambicije nacističkog vođstva bile su međutim mnogo veće.

 

[Nina]

Opsesija Adolfa Hitlera bilo je osvajanje prostranstava Sovjetskog Saveza, što je vidno već iz njegove programske knjige "Moja borba" čiji se prvi deo pojavio još 1925.

Po svemu sudeći, bio je opsednut samoobmanom da je ta ogromna resursima prebogata zemlja razorena boljševizmom, da je nesposobna da se brani, te da će biti relativno lak plen. Deo te besmislene predstave bila su njegova rasistička uverenja, koja su uostalom bila sveprisutna među Nemcima i decenijama pre pojave nacizma. Paralelno, što je doprinosilo njegovim sasvim nerelanim planovima, Hitler je bio uveren da su zapadna demokratska društva nepovratno degenerisana, te da ne mogu biti ozbiljan protivnik.

Zvanični Rim, sa druge strane, bio je opsednut preraspodelom kolonija, najviše u Africi, ali i ovladavanjem čitavim pojasom Sredozemlja, sa potpuno nerealnim ciljem stvaranja velike imperije koja je za uzor imala antičko Rimsko carstvo. Japan je takođe težio preraspodeli kolonija, u Istočnoj i Jugoištočnoj Aziji, kao i na Pacifiku. S tom razlikom, što je Tokio zvanično proklamovao oslobađanje azijskih naroda od evropskog kolonijalizma. Praktično, to je podrazumevalo uspostavu mreže satelitskih država u Aziji i na Pacifiku, formalno suverenih, što je delom ostvareno još u međuratnom periodu, poput Mandžurije.

U prvoj fazi rata Nemačka je posle zapadne polovine Poljske okupirala niz evropskih zemalja, Dansku, Norvešku, Belgiju, Holandiju, Luksemburg. Sredinom leta 1940. godine poražena je i delom okupirana i Francuska, što je kod njenih tradicionalnih saveznka, kao u Beogradu, izazvalo tešku konsternaciju. Po porazu Francuske u direktnom ratnom sukobu sa Nemačkom nalazila se samo Britanija. Istina, SAD su, iako još uvek zvanično neutralne, postupno pomagale ratne napore Britanaca. Zvanično Sjedinjene Države su neutralnost proklamovale 5. septembra 1939. Kraljevina Jugoslavija i Grčka napadnute su, poražene i okupirane, aprila odnosno maja 1941. godine. Prelomni dogajaj Drugog svetskog rata bio je napad Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. Prvih meseci prodor nemačkih trupa unutar sovjetske teritorije bio je iznenađujuće brz.

 

[Nina]

 

[Nina]

Metodom klinova oklopnih jedinica kojima su zaokruživane velike zone, osvojene su ogromne teritorije, zarobljene stotine hiljada pripadnika Crvene armije. Krajem te 1941. situacija je međutim počela da se menja. SAD su direkto stupile u rat posle napada Japanaca na Perl Harbur, vodeću pomorsku bazu Sjedinjenih Država na Pacifiku, 7. decembra 1941. Paralelno, Sovjeti su zaustavili Nemce pod Moskvom, na samim prilazima gradu. Bitka za Moskvu (oktobar 1941/januar 1942) bila je prva sovjetska pobeda u tom ratu. Slom Nemačke nagovešten je teškim porazom Nemaca kod Staljingrada početkom februara 1943. Posebno, nakon grandiozne tenkovske Kurske bitke, tokom jula i avgusta te godine poraz Nemačke bio je pitanje vremena. Otvaranjem drugog fronta, prvo u Italiji 1943, a potom i u Normandiji, odnosno Francuskoj, zapadni saveznici izvršili su dodatni pritisak na Nemačku. Italija je kapitulirala 8. septembra 1943, odnosno kapitulacija je tada objavljena. Pre iskrcavanja na Siciliji Nemačka je već bila poražena u Africi, gde su nemačke trupe pomagale Italijanima, u početku sa izvesnim uspehom. Osnovni cilj bio im je zaposedanje Sueca, kako bi Britanska imperija bila presečena. Britanci su ih međutim potukli kod El Alamejna, na severozapadu Egipta, septembra/oktobra 1942. godine. Naredni krah Nemaca u Africi usledio je pošto su Amerikanci ovladali francuskim posedima u Magrebu, Marokom, Alžirom, Tunisom, da bi potom usledilo iskrcavanje na Siciliji, zajedno sa Britancima. Na Pacifiku, Japanu je uspelo da ovlada ogromnim prostranstvima, od priobalja Kine, sve do Burme, danas Mjanmar, uključujući francusku Indokinu (Vijetnam, Kambodža, Laos), Maleziju, Singapur, Filipine, gotovo celokupnu Indoneziju, tada holandsku, ostrva Pacifika. U Evropi, rat je okončan porazom Nemačke, pošto je Berlin pao. Bezuslovna kapitulacija Nemačke potpisana je 8. odnosno 9. maja 1945. Bilo je istina mestimično još izvesnog otpora, kao u Jugoslaviji, do 15. maja. Na drugim kraju sveta, sa Japanom, rat je nastavljen. Kapitulacija Japana potpisana je tek 2. septembra 1945. godine, nakon američkih napada atomskih oružjem na Hirošimu i Nagasaki, 6. odnosno 8. avgusta 1945. Kapitulacijom Japana Drugi svetski rat je okončan. Rat u kom je učestvovala ukupno 61 država, najrazorniji u istoriji čovečanstva, doneo je neizmerna razaranja, stradanja, zločine do tada nepojmljivih razmera. Stradale su desetina milona ljudi, više od 70 miliona. Većina žrtva bili su civili, najviše Rusi, odnosno građani Sovjetskog Saveza, Kinezi, Poljaci, Jevreji, do šest miliona, Indonežani, Indusi, Srbi.

Svet koji je prethodno postojao, uključujući i kvalitet života onih koji su imali sreću da prežive, trajno je razoren.link

 

[skura58]

Hiterovi najsmeli planovi i EU sada
Svaka sločnost je namerna

 

[Beli Gibson]

Drugi svetski rat započeo je napadom na Dancig, odnosno Vesterplate, 1. septembra u 4.45 sati ujutro, koji je izvela nemačka krstarica "Šlezvig Holštajn". Paralelno, nemačko ratno vazduhoplovsto započelo je bombardovanje pogranicne varošice Veilun. U međuratnom periodu Dancig, na poljskom Gdanjsk, bio je slobodni grad kao kompromis između interesa Nemačke i Poljske. Ogromnu većinu populacije sačinjavali su Nemci, ostatak slovenska populacija čiji je procenat lagano rastao, Poljaci i Kašubi. Kada je Sovjetski Savez 17. septembra uputio trupe na tlo Poljske, s ciljem prethodno dogovorene podele, Poljska je realno vojno već bila poražena. Iz okvira evropskog kontinenta rat je izašao pošto je Kanada 10. septembra 1939. godine objavila rat Nemačkoj. Drugi svetski rat, koji je tada započeo, bio je posledica opredeljenja nacističke Nemačke da izvrši reviziju rezultata Prvog svetskog rata. Ne samo Nemačka i Italija i Japan bili su odlučni da se izbore za novu podelu sveta. U tom smislu najviše je u međuratnom periodu pominjana nova podela kolonija. Ambicije nacističkog vođstva bile su međutim mnogo veće.

Kakav je to napad gde narod otvoreno traži da se priključi zemlji jer mrzi Poljake.

 

[Perperius]

Pogledajte prilog 1779152

Hiterovi najsmeli planovi i EU sada
Svaka sločnost je namerna

Kakvo glupo poređenje...

 

[Kataphraktoi]

Mojem interesuje vetam parad. Vrlo često nailazim na objašnjenje kako je jedan od uzroka nacističkog poraza u WWII, njihov pogrešan koncept razvoja i proizvodnje tenkova. Naime, priča ima sledeći narativ: Švabe su do 1941. godine imali loše, lake tenkove, Panzer II i III, nešto Mark IV, koji su kao takvi savršeno odrađivali dodeljeni posao u sklopu nemačke taktike blickriga. Bolje im nije ni trebalo. Onda su se susreli sa sovjetskom T-34 i KV-1, prenerazili se, pa u potpunosti napustili do tada prihvaćen koncept u proizvodnji i upotrebi tenkova, i odlučili da po svaku cenu moraju imat svoj odgovor na takve tenkove.
Ne samo odgovor, nego moraju imati neuoporedivo bolje tenkove od sovjetskih.
I sad tu ide zaključak, kako su se tu rosno zajebali.
Tigrovi i Panteri jesu bili bez premca na bojištu i njima T-34 i Šermani nisu bili ravnopravni takmac, međutim ključ nemačkog poraza i pogrešno donetih odluka leži u činjenici da ta praktično savršenstva inženjerske tehnike, nisu mogli proizvoditi u velikim brojevima, pa su ih pre svega Sovjeti, potom i Amerikanci, preplavili prostim brojevima kanti koje su masovno proizvodili.
Glupi nacisti i te fore.
Kako sam nešto ukačio da zapadna istoriografija, ciljano pokušava predstaviti nacistički vrh na budale, čak i kada o tome nema govora i kada se vidi da su vukli vro promišljene i racionalne poteze i da su bez daljnjeg jedan izuzetno opasan skup ludaka, nekako mi nešto u navedenom obrazloženju nemačkog tenkovskog poraza, ne štima i ne funkcioniše.
Sasvim je jasno da su nacistima resursi bili najveći problem, gde je nafta bila najveći, ali ne i jedini problem. Dobro podmazana mašinerija Vermahta je odlično šljakala, dok se hranila osvajanjima brojnih evropskih država i njihovom prostom pljačkom. Za Barbarosu i nanošenje poraza Sovjetskom Savezu, negde sam naleteo, što se tiče zaliha nafte, imali su prozor da ga ostvare negde do kraja septembra. U smislu da blickrig u potpunosti šljaka, da raširi krila i nemilosrdno troši naftu.
Do septembra Crvena armija nije bila poražena. Nije čak ni do kraja godine. Naprotiv, krajem godine je nanela Vermahtu i prvi veliki poraz.

Iz ove perspektive, postaje jasno, da je nacističkom vrhu bilo jasno da od brzog poraza Sovjetskog Saveza nema ništa i da će biti prinuđeni voditi dugotrajan rat, sa ono malo resursa na raspolaganju. Probali su sledeći godine zauzeti naftna polja na Kavkazu, ali se to završilo kako se završilo, gde je logistika opet jedan od glavnih faktora koji je doveo do poraza.
Recimo, često se ističe da je Nemcima pred Staljingradom nedostajalo ljudstva, što opet nije istina. Svi gubici u toku 1942. godine na Istočnom frontu su bili nadomešćeni i Vermaht je krajem godine čak bio brojniji nego li na početku godine. Muka je što popunu nije dobila Armijska grupa Jug koja je imala najviše gubitaka, već Armijske grupe Centar i Sever. A nije je dobila upravo zbog logistike.
Veći broj snaga na tom pravcu i u izvođenju borbenih operacija, nacisti nisu sebi mogli priuštiti zvog logističkih problema.

I ovde imamo budalaštine potekle od sujetnih pruskih generala, kako im je Hitler oduzeo pobedu u ratu, tako što je 1941. godine skrenuo Guderijana na jug i Kijev i na taj način izgubio dragoceno vreme za Moskvu. Potom i one da je od pola godine opsedao Staljingrad, samo zato što se grad zvao Staljingrad. Sve i jedna odluka je vrlo racionalna odluka Hitlera, koji je za razliku od nemačkih generala, imao širu sliku i shvatao da Vermaht bez pristupa resursima ne može dobiti rat.

Ovo nameće vrlo izvestan zaključak, kako je nemačko opredeljenje ka proizvodnji i razvoju malog broja savršenih tenkova, prosto jedna nužnost, a ne bilo kakva pogrešna procena.
Šta će nacistima hiljade i hiljade tenkova, kada za njih nemaju naftu da bi ih mogli koristiti u tolikom broju?
Logično je da se između kvantiteta i kvaliteta opredele za kvalitet. Kako se rat bližio kraju i pristup resursima bio sve više ograničen, tako su i modeli nemačkih tenkova, dolazili par decenija ispred svog vremena. Isto si čini mi se radili i sa avionima. Ameri i Rusi su sebi mogli priuštiti lukzus masovne serijske proizvodnje jednostavnih i praktičnih tenkova. Nemci ne.
Da su recimo nacisti 1941. godine zauzeli netaknuta naftna polja na Kavkazu, verovatno nikada ne bi čuli za Tigra i Pantera i svet bi sa punim pravom znao za najvažnijeg radnog konja nemačke vojske Panzer IV, koji bi se proizvodio u broju od 50.000 komada. Ovako je ostao na skromnih 8.000.

 

[pertowic]

luftvafe si morao pakovati za put fabrike pa tamo da ga poprave i vrate nazad.
dok ove druge je mogao pilot da osbosobi na nekoj farmi za par sati

na duge staze matematika kaze da mora da prevagne