Historia non magistra Serborum

Из сваке епизоде у историји, старијој и ближој, укључујући и 5.октобар љета хгосподње 2000., људи који имају важну улогу у народу, свакако политичка и интелектуална елита, требају извући поуке, научити лекцију.
Да ли је научена лекција, вријеме ће показати.
Аутор теме се поставио искључиво и тенденцозно, заступа једну политичку опцију, ону која је првидно изгубила 5.октобром (кажем привидно јер су пуно већи губитници тадашњи опоненти), а када се поставите тенденциозно и искључиво, можете само отићи на погрешан колосјек, и ништа нећете научити из те наше епизоде.

Како год, ти догађаји, "дешавање народа" праћено једним хаосом је осмишљени у кухињи дежурних увозника хаоса, након одрађеног посла, и сцена дивљаштва, вандализма, запаљене скупштине, задовољно су трљали руке и у себи рекли "јој, јесмо ово добро одрадили".
Помогле су им и продане душе међу Србљем,"оперативци" на терену, "сарадници" који су се инфилтрирали у све институције,.укључујући и војску (колико смо посрнули говори да је и дуго времена први човјек у војсци, Перишић,радио за непријатеље српства) и полицију и безбједносне службе, наравно и најгора медијска олош која је служила страним господараима уз неизбјежне невладиниће.

Тадашња политичка власт јесу губитници, и њиховим тадашњим бирачима остале су трауме, али они су такву судбину и заслужили, учинили су превише грешака у претходних 15ак година, превише су се огрешили и о неке ваљане људе и о мало западније сународнике, а и нису разумјели ту кварну игру. Када су разумјели, бјеше касно. Имали смо и срамну епизоду 28.јуна.2001,, но за Милошевића то бјеше трећи чин, и у свим тим годинама та хашка епизода бјеше једина без мрље, додуше тек тада је прогледао, да је прогледао прије, било би боље и за Србију и за српски народ.

Пуно већи су губитници они који су дошли на власт 5.октобром. Који бјеше и непотребан, Коштуница је остварио огромну предност у првом кругу, у другом кругу била би "болдована", помео би Слобу, али глобални газда није дозвилио мирни преврат и мирну смјену власти, требало је мало хаоса, који увијек прати зла крв, дозволили су да буду увучени у кварну игру (то је као да водите у кошарци +30 у 3/4 а онда на једну сумњиву одлуку судија почнете дивљати и прекинете утакмицу), у читавој тој игри бејаху само корисни идиоти.
Уз то морали су служити страним господарима који су "уложили" подоста у те процесе (Ђинђић је покушао направити отклон од послушника, направити заокрет од слуге Запада, а јесте био, ка родољубљу, то се плаћа, главом), нација је већ раније опасно посрнула, економски, културно, морално, духовно, 5.октобром то посртање је прерасло у један суноврат.
Они који мисле другачије, да је међу Србљем неко у тој игри добитник, или да тадашњи опозициони лидери који ће зајахати власт, нису били само корисни идиоти, безнадежно је наиван, а и реално, не можете будали забранити да упорно остаје будала.

Било, прошло, за проливеним млијеком не вриједи плакати, надати се да су они који треба да науче, научили ову лекцију.
 
Poslednja izmena:
Nikada previše mudri, ali uvek zlobni i kao zmije lukavi Rimljani su davno (iz)rekli ovu sintagmu:

"HISTORIA MAGISTRA ROMANORUM EST!" (Istorija je učiteljica života!)

Tu su Rimljani bili u pravu, jer onaj ko istoriju ne nauči uvek iste događaje ponovi i uvek se, kao po nekakvom nenapisanom pravilu, o istu vatru opeče ...

Šta smo mi naučili iz događaja od 5-og oktobra 2000-te godine ?
Da li se ponosimo tom našom sramotom ?
Da li je dr Vojislav Koštunica na demokratski način, legalno i legitimno, došao na čelo Srbije ?
Da li sme, protivpravno, podrazumeva se, uhapsili i haškom inkvizitorskom sudu predali našeg, tada, predsednika Slobodana Miloševića?
Da li je mafijaška rulja, nahuškana i bogato plaćena od Soroša, Amera, Engleza, NATO zločinaca i drugog belosvetskog šljama, imala pravo da izvrše klasični puč i nametne mafijašku diktaturu ?
Da li se ponosimo time što je ta mafijaška rulja, boreći se samo za vlast i lično bogaćenje, imala pravo da ubije "našeg" predsednika Vlade RS dr Zorana Đinđića ?
Da li se ponosimo time što je ta mafijaška hunta unazadila Srbiju za više decenija, mnogi ljudi su ostali bez posla, društvena imovina je bila među mafijašima podeljenja, prodana, ili uništena ?

Kad mi, uz saglasnost savesti, neko odgovori na ta pitanja koja se svakom normalnom čoveku sama od sebe svakodnevno nameću onda ću da zamolim da zajedno razmislimo o našoj bliskoj budućnosti ...

Sve što danas radi "nezadovoljna opozicija", isti pučisti koji su nekada nasilnim putem preuzeli vlast, po istom scenariju i podržana od istih neprijatelja Srba i Srbije na isti način žele da preuzme vlast u Srbiji...

Zašto nam se sve to opet događa ?

Odgovor je lagan - nije naučena ta istorijska lekcija iz 5-og oktobra 2000-te godine ...Pučisti nikada nisu odgovarali za svoj zločin … Mafijaši, još uvek, imaju prevelik uticaj na vlast u Srbiji, jer Srbiju svaka vlast doživljava kao svoj plen, a Srbe kao tupe i glupe ljude …

Dakle, mene lično sramota je, stidim se što ne mogu da učinim više i naučim moju braću i sestre da nauče istorijske lekcije, da li ćemo istoj mafiji dozvoliti da opet preuzme vlast nasilnim sredstvima ?

Da li je mafija i odmetnuta bagra jedini gospodar Srbije ?
Do kada ćemo da trpimo to i takvo poniženje
?

Krstan Đ. Kovjenić

P.S.

Više o svemu tome možete pročitati ovde:

https://forum.krstarica.com/threads/kako-sam-doziveo-5-oktobar-2000.118379/
Nešto više o samom remek delu, najvećem filozofskom sočinjenju u XX veku i posle Kantovih neprevaziđenih dela : »Kritika čistog uma« (Što mogu znati?), »Kritika praktičkog uma« (Što trebam činiti?) i »Kritika snage suda« (Čemu se mogu nadati?) »Što je čovek?«, onako sintomski, poput njegovog velikog učitelja i dugogodišnjeg prijatelja Žáka Lakána (Jacques-Marie-Émile Lacan, češće samo kao Jacques Lacan) razvezuje boromejski čvor i odgovora na pitanje: »Kakav sve može da bude čovek ?« – onaj Husserlovski »animal rationale«, svakako ga možemo smatrati monumentalnim iz tog razloga, ću napisati, uskoro – ne danas, jer danas se nešto slađe i rađe radi što bolje i milozvučnije blagougodi telu i duši, ću napisati i na svom FB profilu, no kakav je u mislima, srcu i duši moj poštvani učitelj i kolega dovoljno je reći:

eruditski, eklektičan, poetski nemiran, vragolasto-provokativan, odokativno-bizaran, za dame sve »opasan« i naravski, neizmerno zabavan …
O kakvom se misliocu, trenutno najvećem na svetu, posle mene, podrzumeva se, radi dovoljno je reći i to da Angela Merkel prvu jutarnju kaficu sa njim srkne, a onda, to je i za mene još uvek tajna, no, čini mi se, da rade ono što Angela čini sa svojim mužem kad se smrkne …

Još jedno se izvinjavam zbog grešek u prevodu, dešava se to, naravno, koja pravilno glasi:
"HISTORIA MAGISTRA ROMANORUM EST!" (Istorija je učiteljica Rimljana!)

Krstan Đ. Kovjenić
 

Back
Top