Heroji

[BLAJBI]

Којим суђењима несрећниче?Ти стварно мислиш да су они некоме ''судили''?

И шта ти је то ''независни извор'' кад и ти добро знаш да се о партизанским ''суђењима'' односно њиховим злочинима није смело зуцнути толико година....баш то и баца страшну љагу на њих које су нам деценијама приказивали као неке ''позитивце''.

И које су ти ''позитивне тековине НОБ-а''?

Itekako se sudilo....

Niko nije bio osudjen bez krivice.

Izgradjena evropska Srbija od 1945. godine do 1990. od zaostale feudalne tvorevine, najzaostalije u Evropi...

To je TEKOVINA NOBA.

 

[snouden]

Којим суђењима несрећниче?Ти стварно мислиш да су они некоме ''судили''?

И шта ти је то ''независни извор'' кад и ти добро знаш да се о партизанским ''суђењима'' односно њиховим злочинима није смело зуцнути толико година....баш то и баца страшну љагу на њих које су нам деценијама приказивали као неке ''позитивце''.

dabime da su sudili. partizani su bili izuzetno organizovana vojska. nemoj sve gledati prema svom loparu.

osim toga rečeno ti je da ovo nije topik o zločinima već o herojstvu. bio bi red da moderator počne brisati tvoje netamatske upadice. i da malo oladiš s rečnikom baksuzu loše vaspitani.

И које су ти ''позитивне тековине НОБ-а''?

idiot borbu za slobodu ne smatra pozitivnom tekovinom. čak i najaveća kukavica teško da voli ropstvo.

 

[cronnin]

Ako ćemo iskreno nije se baš sudilo, a i masovno se streljalo. Na knjigama streljanih se radi:
http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs/#00


Često su streljani i bez suđenja:

Popisano je oko 35.000 ljudi ubijenih bez suđenja, još 2.000-3.000 ubijeno ih je po sudskim presudama, što dokumentuju upisnici vojnih sudova, i oko 24.000 ljudi likvidirano je ili je umrlo u logorima.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...JANIH-Ozna-planski-ubila-35000-ljudi-u-Srbiji

No, ako ćete o ovome detaljno da raspravljate, pređite u odgovarajuću temu

osim toga rečeno ti je da ovo nije topik o zločinima već o herojstvu. bio bi red da moderator počne brisati tvoje netamatske upadice.

Ako je pitanje teme bilo - zašto se stidimo heroja, čini mi se da je on precizno odgovarao na temu. Svi razumemo da nn te ljude ne smatra herojima i obrazložio je zašto. Druga je stvar što se neko ne slaže sa njim.

 

[Sanovnik]

prvi izvor koji si mi ponudio je s učešćem čede jovanovića. ispada da je izdajstvo genetske prirode. plus si dao primere koje ne mogu iz vlastitog znanja utvrditi verodostojnost. stoga, da bi tako što rasčistili, priča o partizanskim zločinima je vredna čitave teme.

partizani su na oslobodjenim teritorijama organiizovali vlast. pa ako je neki civil ubijen, naprimer zbog kolaboracije, onda mu je sudjeno. pa je streljan. čemu klanje i malj? to vež ulazi u patologiju i imalo bi negativne posledice na vojsku. a partizani su bili disciplinovana vojska,

pravi izvor o nedelima bi bili svedoci iz lokala koji su upoznati s detaljima. pa više njih s različitih strana isti dgogadjaj interpretiraju. onda se izdvoji ono što je nesporno i konstatuje.

glupo je da ne veruješ nekome ko je komunista, ustaša ili četnik. posebno s ove vremenske distance. a veruješ vuku draškovću koji propagira ulazak srbije u nato.

Вука драшковића презирем, а усташе и комунисте исто само још више и на други начин. Временска дистанца не умањује злочин за онолику побијену српску децу.

 

[snouden]

Ako je pitanje teme bilo - zašto se stidimo heroja, čini mi se da je on precizno odgovarao na temu. Svi razumemo da nn te ljude ne smatra herojima i obrazložio je zašto. Druga je stvar što se neko ne slaže sa njim.

šta vredi što smatraju kad nisu u pravu. njihove vrednosti su poremećene pa je samim tim njihov stav bezvredan.

da stvar bude gora takvi su u većini. u hrvatskoj ludari zasigur.

 

[proka]

jok, gubitnici iz ww2, četnici, ljotičevci, nedićevci su po tebi prave vrednosti?

- - - - - - - - - -

beganova majka nikad nije zakukala, to je vrlina?

sagnuti glavu i ljubiti čizme okupatorima?

kako su četnici ratovali, ljubili skute okupatoru tako su i prošli

neki stigli samo do zelengore a neke su saveznici vezane u stočnim vagonima vratili iz autrije u jugoslaviju na pogubljenje

tek nekolicina se spasla begstvom u italiju gde su kao "zarobljeni neprijateljski vojnici" proveli 3 godine u logoru eboli pa posle su ih zatvorili po logorima u nemačkoj dok ih nakon 5-6 godina nisu oslobodili pa su sve do jednog ostali u emigraciji da do kraja života ni nos nisu promolili u jugoslaviji

- - - - - - - - - -

a prvi medju njima, srebroljubac, potpisnik ugovra u služenju ndh, raspop djujić, je prvi pobegao sa sve divizijskom kasom iz logora direktno za ameriku

- - - - - - - - - -

dok mu je jadna vojska u zarobljeničkom logoru sanjala povratak pod borbom, oružjem u jugoslaviju on ih je još prvih dana zarobljeništva napustio???

to je heroj?

to je lopov i kukavica

- - - - - - - - - -

detalje o lopovu i takozvanom vojvodi djujiću i šta o njemu misle školovani oficiri JVuO pročitajte na sajtu četničke emigracije u nemačkoj

 

[psmaniac]

Ево мало о херојима из пера партизанског пуковника.
Саво Скоко 'Крваво коло Херцеговачко'.

Po zlu najčuveniji zločin u Crnoj Gori komunisti su počinili na Badnji dan 1942. godine (a i inače su voleli da ubijaju na velike srpske i pravoslavne praznike). U kolašinskom Lugu, na desnoj obali Tare, nad telima 240 unakaženih građana razapeli su lešinu psa na daskama u obliku krsta. Zatim su na jednoj dasci napisali: „Ovo je pasje groblje". Svedok, koji je posle nekoliko meseci posmatrao otkopavanje žrtava „pasjeg groblja", piše:

„Pred jezivim prizorom nemo stojimo svi, naročito rodbina. Ona ne može da prepozna leševe svojih milih i dragih, jer su strašno unakaženi i bez pojedinih delova tela. Ruke i noge su im polomljene; zubi povađeni grubim kleštima još dok su bili živi; lobanje su im razmrskane drvenim maljevima, čije su udarce čuli stanovnici najbližih kuća one svete noći uoči Božića..."

Najobimniji rad o komunističkim zločinima u Hercegovini, dvotomnu knjigu „Krvavo kolo hercegovačko 1941-1942", objavio je bivši hercegovački partizan i visoki oficir Titove armije, dr Savo Skoko. Mnogobrojna dokumenta Skoko je upotpunio svedočenjima partizana očevidaca događaja. On piše da su J. B. Tita i njegov Centralni komitet na novi talas zločina naročito inspirisali uspesi Crvene armije pod Moskvom i Staljinov govor na proslavi godišnjice Oktobarske revolucije. U prvoj polovini decembra 1941. godine oni su procenili da je došlo vreme za uspostavljanje ''diktature proletarijata'', kao ''zakonom neograničene i na nasilju osnovane vladavine proletarijata nad buržoazijom''.

U prve velike zločine komunista u Hercegovini spada ubistvo trojice kaluđera u manastiru Duži, 23. decembra 1941. Bili su to stari ruski kaluđeri, izbegli posle 1917. godine od boljševičkog terora. Zločini se umnožavaju posle 4. januara 1942, kada je u Hercegovinu upućen Savo Kovačević sa delom Nikšićkog partizanskog odreda. Bilo je pritužbi da su hercegovački komunisti „meki" u obračunu sa klasnim neprijateljem, pa je vrh partije smatrao da će im koristiti osoba koja je upravo osudila na smrt petoro svojih rođaka. Kovačevićeva desna ruka bio je još jedan „narodni heroj" Petar Drapšin.

U zločinima je prednjačio 1. udarni bataljon, specijalno osnovan za ovu namenu. Za komandanta je postavljen Vlado Šegrt, a u štabu su bili Savo Kovačević, Ljubo Kovačević i Milija Stanišić. Dan po osnivanju ove jedinice, sekretar Okružnog komiteta KPJ za severnu Hercegovinu, Miro Popara, donosi zaključke sa savetovanja Vrhovnog štaba i Centralnog komiteta u Ivančićima, o ''beskompromisnoj borbi protiv 'petokolonaša' srpske nacionalnosti''.

Već 30/31. januara Preki vojni sud 1. bataljona osuđuje na smrt 16 „najistaknutijih razbijača narodnooslobodilačke borbe" u Dabarskoj vili. Četvorica su streljana, a ostalima je kazna izrečena uslovno na godinu dana. Pod neposrednom komandom Save Kovačevića i Petra Drapšina, partizani su 27. februara pod uobičajenim lažnim optužbama na Radačkom brijegu streljali 21 seljaka. Posle „užasno surovog" nastupa i streljanja pred velikim narodnim zborom, partizani su, piše Skoko, oko ubijenih zaigrali kolo.

Jedan od najmonstruoznijih zločina odigrao se tokom 3. i 4. marta u Golobrđu, na Divljakuši i u Mekoj Grudi, kada partizani streljaju 41 osobu. U Lastvi su streljali braću Petra i Ivana Saičića, kojima su kao otežavajuću okolnost uzeli što su bili dobrovoljci na Solunskom frontu. U selu Brajićevići streljali su 12 starijih ljudi. Posle obilnog ručka, pred masom sveta, Drapšin je uperio pištolj u Milana Zirojevića, rekavši: „Ovoga gađam u oko". Ipak je promašio, pa je nesrećnika, koji je govorio da ništa nije kriv, dotukao partizan Slavko Kocka. Utom je rodbina osuđenih, do tada u neverici, stala da leleče, dok su partizani započeli pesmu i šenlučenje, terajući rodbinu da im se pridruži. „Ta stravična mešavina pesme i leleka ostavljala je poražavajući utisak na sve prisutne, izuzimajući organizatore i izvršioce tog groznog čina", piše u svojim sećanjima Savo Skoko.

Partizansko kolo, nad još toplim leševima (bukvalno), vilo se i u Jasenku. Drapšin je tu izjavio: „Moramo ubijati i nevine zajedno sa kvislinzima da ne bi nas oni ubijali". Na igrankama oko ubijenih u selima Mala i Velika Gareva i Dobrelje partizani su pevali svoju novu pesmu: ''Što ne valja ubićemo, komunizam širićemo''. U Dobreljima su streljali dva starca i jednog 13-godišnjeg dečaka, Obrena Nikolića.

Drapšina, potonjeg komandanta jedne od komunističkih armija, Savo Skoko opisuje kao „psihički nestabilnu ličnost", uz napomenu da se ova nestabilnost „graničila sa ludilom". Neposredno posle rata, u trenucima psihičkog rastrojstva, Drapšin je izvršio samoubistvo, što su komunisti, kao i njegove zločine, decenijama skrivali.

Za Pavla Kovačevića, partijskog rukovodioca Operativnog štaba za Hercegovinu, Skoko kaže da je bio još gori i da se njegov ekstremizam graničio „sa nekom vrstom mentalne poremećenosti". Kovačević je lično učestvovao u suđenju i ubistvu svog oca Petra, 8. marta 1942. u Grahovu. Kada mu je sutradan u kancelariju došla majka i pitala da li može videti muža, sin joj je hladnokrvno odgovorio: „Ne možeš, ubili smo ga noćas".

Samo u zborniku dokumenata Nedićeve uprave, koja su sami komunisti odabrali i objavili 1965. godine, navedeno je oko 1.000 imena njihovih žrtava (civila) u „Nedićevoj Srbiji", pre jeseni 1944. godine. Samo jedna dopuna spiska žrtava komunizma iz 1941. godine sadrži 76 imena zemljoradnika, činovnika, domaćica, sveštenika, zanatlija. Nedićeve vlasti nastavile su da beleže ubistva i narednih godina. Avgusta 1942. godine nedićevci su evidentirali 18 slučajeva ubistava civila. Na primer: „Trećeg avgusta u selu Negrišori (Guča) ubijen je od strane partizana Milomir Davidović, koji je ranije bio u partizanskim redovima, pa je odrekao saradnju komunistima". Ili: „Tridesetog avgusta od strane komunista ubijen je u Stragarima (srez Orašački) Miron Đurić, arhimandrit".

Novi veliki talas zločina pokreće se krajem 1943, kada su partizani otpočeli sa pokušajima povratka u Srbiju. Među najzverskijim bila je likvidacija porodice Radić u selu Mali Požarevac, koju su izvršili partizani iz Kosmajskog odreda, pod komandom Marka Nikezića. Stradali su glava porodice Nikola, njegova žena Novka, sinovi Živorad i Milorad i snaja Mileva (Živoradova žena). U ovom selu ubili su ukupno 34 osobe, u obližnjem Malom Popoviću 22, itd. Lakoću s kojom su ubijali vidimo i u dnevniku 1. čete Kosmajskog odreda: „Rad u četi: Čitanje 'Proletera' sa diskusijom. Brijanje. Uveče je četa izvršila likvidaciju jedne izdajnice iz Kusatka", zapisano je za 20. jul 1943. A ovo je zapis za 21. jul: „...Individualno čitanje. Uveče četa je izvršila likvidaciju jednog narodnog izdajnika u Kusatku".

A, onda je stiglo oslobođenje... Prava prilika za izvođenje „druge faze revolucije" ukazala se, iza tenkova Crvene armije, oktobra 1944. godine. U oduševljenju što su se dočepali glavnog grada, komunisti su se teško obuzdavali u javnim istupima. „Srbiji nije dovoljno pušteno krvi", rekao je Milovan Đilas u prvoj izjavi iz „oslobođenog" Beograda. „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti", rekao je J. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca. Prva izjava „poludivljeg" Slobodana Penezića Krcuna, kako ga naziva pisac knjige „Na strašnom sudu" dr Radoje Vukčević, glasila je: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo".

Ovakav nastup komunista u Srbiji potvrđuju i hrvatski izvori. Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali". (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću", rekao je.)

Stojan Pribićeveić izvestio je jedan američki list 27. januara 1945. godine da se „posle oslobođenja Beograda... čitavu nedelju dana civili nisu usuđivali da izađu na ulicu". Bila je to posledica strahovitog terora. Prema podacima američkog ministarstva vojske, komunisti su u Beogradu streljali „između 13.000 i 30.000 ljudi".

- - - - - - - - - -

jok, gubitnici iz ww2, četnici, ljotičevci, nedićevci su po tebi prave vrednosti?

- - - - - - - - - -

beganova majka nikad nije zakukala, to je vrlina?

sagnuti glavu i ljubiti čizme okupatorima?

kako su četnici ratovali, ljubili skute okupatoru tako su i prošli

neki stigli samo do zelengore a neke su saveznici vezane u stočnim vagonima vratili iz autrije u jugoslaviju na pogubljenje

tek nekolicina se spasla begstvom u italiju gde su kao "zarobljeni neprijateljski vojnici" proveli 3 godine u logoru eboli pa posle su ih zatvorili po logorima u nemačkoj dok ih nakon 5-6 godina nisu oslobodili pa su sve do jednog ostali u emigraciji da do kraja života ni nos nisu promolili u jugoslaviji

- - - - - - - - - -

a prvi medju njima, srebroljubac, potpisnik ugovra u služenju ndh, raspop djujić, je prvi pobegao sa sve divizijskom kasom iz logora direktno za ameriku

- - - - - - - - - -

dok mu je jadna vojska u zarobljeničkom logoru sanjala povratak pod borbom, oružjem u jugoslaviju on ih je još prvih dana zarobljeništva napustio???

to je heroj?

to je lopov i kukavica

- - - - - - - - - -

detalje o lopovu i takozvanom vojvodi djujiću i šta o njemu misle školovani oficiri JVuO pročitajte na sajtu četničke emigracije u nemačkoj

Да ти људи нису отишли и спасли сопствене главе сви би ми данас били 'ПРОКА' или не дај Боже 'БЛАЈБИ'.

 

[antoanko]

Сад ће ти СНОУДЕН тражити ''доказе оз више независних извора''...

Ко да ми овде шта треба да доказујемо и коме...

Увек ме на ''партизанску борбу за ослобођење'' подсети онај интервју са Светозаром Вукомановићем Темпом:

новинар ''друже Темпо како сте се осећали кад сте ушли у Београд 1944-е''

Темпо:''нисам могао да верујем''

новинар:нисте могли да верујете да сте победили фашизам''?

Темпо:''ма не,нисам могао да верујем да смо коначно преузели ВЛАСТ''

И где је богати ''пресуда'' његовом брату Луки који је знамо то добро,стрељан ...био је свештеник,грех је то велики...


.........................................................................................................................................................................................................................................................

После јулског устанка у ЦГ кад је Сава Ковачевић постао партизан он је то схватио као позив на пљачку...тако је херој Сава довукао својој кући у Колашин један цео струг ukraden negde и закопао га у подруму своје куће,''требаће''...

Кад се кућа 1983-е почела урушавати(у њој нико није живео) народ је почео да прича о ''благу Саве Ковачевића'' закопаном испод куће.Та прича се провлачила кроз народ годинама а онда је власт решила да то испита мало детаљније...кад оно закопан струг,није баш благо али ето,херој је скупљао шта је могао и шта му је допало шака...
......................................................................................................................................................................................................................................................
Јел'се ви другови поштоваоци лика и дела поносите својим херојем Савом?

 

[Sanovnik]

Српски националисти Мојсијеве вере, веома су допринели свеколиком српству. Или ти немаш појма шта је то српски националиста.

Stariji si covek,pa nema potrebe da ti bilo sta dokazujem sad.Veruj u sta hoces.Najvece zlo u 20 veku su Srbima naneli upravo ti sa kukastim nosevima,sto kroz komunizam i okupaciju od 1945 do danas, sto kroz bombardovanje 1999.A ne Nemci ili Hrvati koje toliko strasno mrzis,kao i svaki nacionalista proizasao iz kuhinje Bulajic-evih filmova.Ali veruj u sta hoces,kasno je za tebe.

Какви булајићеви филмови. Па ја о Булајичу мислим исто што и о Милу Будаку. Заиста дубоко цвеним све погинуле јевреје, српске родољубе, који су погинули у српским редовима од 1912, до 1918, као и оне Јевреје, који су живот дали у четничким редовима, а било их е је поприлично. Заиста дубоко ценим Леона Коена, вар онолико колико презирем Филипа Давида.
Волим и Апостоле, који су били Јевреји, а и Богородицу, која је бола јеврејка, али заиста презирем Александра Парвуса. Заиста Волим Харолда Пинтера, али мрзим Холбрука и Левог. Заиста веома ценим Винавера, али не волим Данила Киша. И шта то говори. Оне које не волим, не волим због њихових дела а не због верске припадности. А оне које ценим, ценим јер су били фатастични људи а многи од њих и велики српски родољуби, попут Винавера, на пример.

 

[Жаре]

naravno da nije isto što i starinsko rodoljublje.

na staro rodoljublje je nakalamljeno štošta. nacionalna simbolika. laganje i mitomanija. politika.

a u novije vreme (od WW2 i devedesetih) oprvdavaju se i zločini u ime srpstva...da zaplačeš majko zemljo...

ako ne navedeš smatraću da klevećeš i to namerno.

ako bi neki partizan učinio zločin onda je partizanska praksa bila da mu se sudi. takav odnos prema nedelima je jedna od najvažnijih stvari koja im je donosila popularnost u narodu.

evo ja ću ti navesti jedan partizanski zločin: mojoj babi partizani oduzeli sve koze. odlukom komande i ništa tu ona nije mogla. ni jednu jedinu joj nisu ostavili!!! ali se bogo samilovao svom verniku pa su se posle dva dana dve koze vratile!

s druge strane desilo se da je jedan partizan samovoljno nešto ukrao. pred svim meštanima je organizovano sudjenje i prećeno mu smrću.

И ти си, видим, свршио кумровачку школу. Само искусније увијаш него овај усташа који себе назива блајби. Који је оначе класичсн пример хрватског комунисте, а националисте. Што код хрвата дође-усташе.

- - - - - - - - - -

dabime da su sudili. partizani su bili izuzetno organizovana vojska. nemoj sve gledati prema svom loparu.

osim toga rečeno ti je da ovo nije topik o zločinima već o herojstvu. bio bi red da moderator počne brisati tvoje netamatske upadice. i da malo oladiš s rečnikom baksuzu loše vaspitani.


idiot borbu za slobodu ne smatra pozitivnom tekovinom. čak i najaveća kukavica teško da voli ropstvo.

Е сад већ не увијаш, браво. Није срамота заступати своје ставове, макар били засновани на хрватској агенди. Срамота је увијати.

 

[Gruban]

dabime da su sudili. partizani su bili izuzetno organizovana vojska. nemoj sve gledati prema svom loparu.

osim toga rečeno ti je da ovo nije topik o zločinima već o herojstvu. bio bi red da moderator počne brisati tvoje netamatske upadice. i da malo oladiš s rečnikom baksuzu loše vaspitani.


idiot borbu za slobodu ne smatra pozitivnom tekovinom. čak i najaveća kukavica teško da voli ropstvo.

Kakve ti gluposti pišeš sačuvaj Bože i sakloni.,Partizani se nisu borili za slobodu nego za diktaturu.Ta njihova "sloboda" nije se ni u čemu razlikovala od nacističke okupacije ili je bila još i gora.Nisu selajci bez osnova govorili - "kad onomad padosmo pod oslobođenje"

- - - - - - - - - -

Сад ће ти СНОУДЕН тражити ''доказе оз више независних извора''...

Ко да ми овде шта треба да доказујемо и коме...

Увек ме на ''партизанску борбу за ослобођење'' подсети онај интервју са Светозаром Вукомановићем Темпом:

новинар ''друже Темпо како сте се осећали кад сте ушли у Београд 1944-е''

Темпо:''нисам могао да верујем''

новинар:нисте могли да верујете да сте победили фашизам''?

Темпо:''ма не,нисам могао да верујем да смо коначно преузели ВЛАСТ''

И где је богати ''пресуда'' његовом брату Луки који је знамо то добро,стрељан ...био је свештеник,грех је то велики...


.........................................................................................................................................................................................................................................................

После јулског устанка у ЦГ кад је Сава Ковачевић постао партизан он је то схватио као позив на пљачку...тако је херој Сава довукао својој кући у Колашин један цео струг ukraden negde и закопао га у подруму своје куће,''требаће''...

Кад се кућа 1983-е почела урушавати(у њој нико није живео) народ је почео да прича о ''благу Саве Ковачевића'' закопаном испод куће.Та прича се провлачила кроз народ годинама а онда је власт решила да то испита мало детаљније...кад оно закопан струг,није баш благо али ето,херој је скупљао шта је могао и шта му је допало шака...
......................................................................................................................................................................................................................................................
Јел'се ви другови поштоваоци лика и дела поносите својим херојем Савом?

Potrebno je da i drugim korisnicima date reputaciju pre nego što je ponovo dodelite korisniku antoanko.

 

[gost 389231]

filipović je valjevski partizan, to što je 'hrvat' nema veze ni sa čim, jer je iz hrvacke pobegao

Нисам пратио тему пошто је обимна, само да се надовежем, Филиповић је био хрватске националности, с тим што се његова породица изјашњавала као Југословени, породица му се иселила из родног краја како би нашли посао у тадашњој наменској индустрији, дакле тржиште рада их је довело у Србију, потрага за запослењем.
Један брат му је стрељан са осталим житељима града у Крагујевцу, ако се не варам истог дана кад је Стево обешен у Ваљеву. Други брат му је погинуо 43. на Зеленгори. Херојска породица.

 

[Боб]

овај усташа који себе назива блајби. Који је оначе класичсн пример хрватског комунисте, а националисте. Што код хрвата дође-усташе.

tako to ide, prvo vi[e nisi Srbin a nedugo zatim postaneš antisrbin, pa i ustaša

Нисам пратио тему пошто је обимна, само да се надовежем, Филиповић је био хрватске националности, с тим што се његова породица изјашњавала као Југословени, породица му се иселила из родног краја како би нашли посао у тадашњој наменској индустрији, дакле тржиште рада их је довело у Србију, потрага за запослењем.
Један брат му је стрељан са осталим житељима града у Крагујевцу, ако се не варам истог дана кад је Стево обешен у Ваљеву. Други брат му је погинуо 43. на Зеленгори. Херојска породица.

ne bih ja to zvao herojstvom, jer to podrazumeva borbu za neki plemeniti cilj, a jasno je da su se komunisti borili za marksističku vlast

ali borac i neka vrsta mučenika - svakako

 

[gost 389231]

Itekako se sudilo....

Niko nije bio osudjen bez krivice.

Izgradjena evropska Srbija od 1945. godine do 1990. od zaostale feudalne tvorevine, najzaostalije u Evropi...

To je TEKOVINA NOBA.

Мада тешко то признајем чика Блајби је понекад и у праву, многим ратним злочинцима је суђено након рата, рецимо на суђењима одржаним у мом месту рођења запрепашћујуће је то што су непосредни актери злочина над народом и припадницима НОП-а добијали блаже казне од непријатељских и квислиншких главешина, оно десетак, петнаестак година робије са присилним радом и губитак грађанских права за убице, потказиваче и шпијуне, а стрељања и вешања за нацистичке и квислиншке функционере и команданте.

- - - - - - - - - -

На страну циљеви, Стева је био редак пример херојства и патриотизма. И храбрости, ето ја бих у сличној ситуацији окупљеним зликовцима у публици немилице псовао матер, а он је владао собом до последњег даха.

 

[proka]

Да ти људи нису отишли и спасли сопствене главе сви би ми данас били 'ПРОКА' или не дај Боже 'БЛАЈБИ'.

hahahhahahahahha

- - - - - - - - - -

nije on "otišao" bratac

on je bežaoooooo

koliko je brže mogao da glavu sačuva

- - - - - - - - - -

i ne reče nam kad se ono vratio?

aaa, nikada ??

i to nam govori koliki je junak bio, dok su se ustaše ubacivale, mal malo desetak godina posle kraja ww2, on je negde u ladovini uživao, verovatno pod tudjim imenom od straha da ga neko ne pronadje......

i čekao, čekao, čekao a posle je bilo dockan za bilo kakvu borbu, tipična emigrantska, jalova i kukavička četnička priča

 

[banebeograd]

dok su se ustaše ubacivale, mal malo desetak godina posle kraja ww2,

bezanje tj povlacanje je sastavni deo borbe, to se uci i u srednjim skolama i na akademiji , nema tu nista cudno,
JVUO je delovala gerilski tokom celog rata , koncepcijski drugaciji nije ni moglo,
kako je neprijatelj sve vreme bio brojniji i jaci jedini izbor je bio da se bori tako-kako je mogao.
s jedne strane su bili nemacki okupatori a sa druge domaci crveni neprijatelji , trebalo je to izdrzati i u isto vreme sacuvati i svoj narod i svoju malobrojnu vojsku.
sta o JVUO ili ti cetnicima danas kad vise nema tita i njegove represije misle srbi , valjda ti je jasno,
malo malo pa negde dignu spomenik nekoj srbendi , malo malo pa rehabilitacija...a titove biste malo malo pa ih nadjes u kontejneru.

ali ajd da se vratim na tvoj post,
fascinacija usRasama i mrznja prema srbima izbija iz svakog tvog posta i ne prodje puno da se to negde i ne pokaze i oda tvoje prave namere i misljenja.
tako da mene uopste ne cudi sto i sada velicas usRase i njih uzimas za primere kako je trebalo delati.
ocigledno je da su ti drazi njihovi atentati na ambasadore i vidjene srbe , njihove bombe po bioskopima i turistickim centrima , ubijanja seljaka po radusi i siledzijstva nad srpskim gastarbajerima svugde po svetu.

ko o cemu baba o ustipcima , k...a o postenju a usRasa o srba istrebljenju

 

[proka]

i šta kažeš bratac????7

povlačio se? jel ?

a što se posle nije vratio ponovo u borbu?

- - - - - - - - - -

nije još bilo vreme, draža čekao pa čekao i on

- - - - - - - - - -

a posle je bilo dockan

 

[banebeograd]

povlačio se? jel ?

a što se posle nije vratio ponovo u borbu?

posle cega , u koju borbu ?
nemaca vise nije bilo, narod je kako sam kazes izabrao novog vodju , novi poredak je nastupio,
zasto bi se iko vracao i tukao protiv svog naroda , to su samo tzv komunisti radili , samo komunjare su pravili gulage za neposlusne srbe i to gde drugde nego bas na teritoriji bivse NDH
casni pripadnici JVUO su se povukli i cekali da se cuje prava istina o vremenima koja su prosla.
kao sto vidis oni su bili u pravu sto su ostali gde su bili i kao sto vidis lagano ali sigurno saznaje se istina o tome ko su bili pripadnici JVUO ..
yugoslavija se ubrzo raspala bas po savovima na kojim je i bila sastavljena , bivsa NDH je nastavila da postoji sa svim svojim osnovnim principima koje je 40-tih usvojila kao parametre drzavnosti,
tako da mozes da budes ponosan na svoje crnokosuljase , dosanjali ste tisucletnji san o postojanju drzave....

 

[proka]

Streljan je 10. januara 1942. godine, nekih osam meseci pre nego što će postati punoletan. Pored njegovog imena islednik je zapisao: "Priznao je samo da je učestvovao u borbama protiv Nemaca. Neće da kaže ko mu je dao pušku i municiju. Ništa više neće da prizna. Partija prva". Ovo poslednje znači: za streljanje.

17-godišnji Slavoljub Slava Ković, mladi partizan kojem su ljotićevci nožem urezali zvezdu petokraku na čelo jer je trpeo mučenje a da nije odao nijedno ime. Streljan je januara 1942. godine. izvor:Muzej revolucije naroda Jugoslavije​

Njegova je priča nakon rata zaboravljena u moru sličnih priča, ali je fotografija koju vidite otkrivena u arhivi logora Zabran. Odmah je počela da privlači golemu pažnju javnosti, ali se nije znalo ko je dečak na njoj. Konačno, krajem sedamdesetih godina, otkriven je njegov identitet.Tada se pojavio predlog da se Slava proglasi za narodnog heroja, a u Jabuci kod Prijepolja, u okviru Memorijalnog kompleksa "Boško Buha" (njih su dvojica bili saborci u Mačvanskom odredu), podignuta mu je spomen-bista (rad vajarke Drinke Radovanović). Ljubivoje Ršumović napisao mu je pesmu "Poema o ćutanju".Njegovo ime danas u Bogatiću nose jedna ulica i vrtić ispred kojeg je još jedna njegova spomen-bista. Da se vrtić nazove po njemu ima smisla, jer je po svedočenju njegovih školskih drugova bio dobar, skroman, druželjubiv dečak koji je, iako bedan, sa drugarima delio poslednji zalogaj.


Šta još reći, osim možda ovoga: Slava Slavi!

 

[hogarius]

Srbin je nezahvalan svojim herojima koji su taj epitet zasluzili u cetvorogodisnjem Narodnooslobodilackom ratu. Mnogi od njih su nesebicno zrtvovali svoje zivote u neravnopravnoj borbi sa okupataorom i negovim slugama i izdajnicima tokom citavog period od 1941. do `1945. godine. Njih smo izbrisali iz nase slavne istorije, a njihova herojstsva smo degradirali na nezapamceno sraman nacin.

Neeticko od jednog naroda, zar ne? Da li ce se ta nepravda jednog dana ispraviti i njihova borba priznati kao nadcovecanska?



Slava herojima koji svoje zivote zrtvovase za slobodu srpskog naroda od okrutnog nacistickog okupatora.

 

[Fiamma]

Промашио си тему.

 

[hogarius]

Mozda YES, mozda NO. Heroja tesko da ima u gradjanskim i verskim ratovima. Svi ucesnici u takvim ratovima su na ovaj ili onaj nacin zigosani. Heroji se odlikuju samo medju onima koji su branili svoju zemlju od spoljasnih neprijatelja, a ne oni koji su je iznutra rasturali silom oruzja.

 

[hogarius]

.
.
nisu zaboravljeni niti žrtvovani

to su samo jalovi pokušaji gubitnika, četnika da unize herojstvo partizana

Pa o tome govorim. Mogao si da navedes i druge, one koji su predano sluzili okupatoru i nanosili ne malu patnju sopstvenom narodu. Umesto da se bore protiv okupatora svoje rodne grude, oni su se ustali protiv sopstvenog naroda. Sta vise, i neke verske organizacije su bile ukljucene u aktivnoj podrsci okupastora. To nam je ostalo jos iz turskih vremena

 

[Лекизан]

Хогаријус се не би тако звао када у све не би умешао цркву!

 

[banebeograd]

uobicajeni komunisticki EPP ,
zameraju srbima sto imaju svoje pismo , svoju crkvu , svoju pamet i svoje stavove , koji su usput budi receno isti unazad vekovima ,
dok su oni svoje komunisticke pozicije , stavove i ciljeve promenili naopako posle samo par decenija isto onako nasilno kako su do njih svojevremeno i dosli i odma potom prakticno iscezli iz javnosti .
ko ne gleda bulajiceve filmove taj i ne zna da su takvi likovi postojali u delu srpske istorije i teritorije .

to valjda govori najbolje o tome ko je u pravu.