Herbert Džordž Vels

[Baudrillard]

Herbert Džordž Vels (engl. Herbert George Wells; Bromli, 21. septembar 1866 — London, 13. avgust 1946) je bio engleski književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek i dr. Plodan u mnogim žanrovima, napisao je na desetine romana, kratkih priča i dela društvenih komentara, istorije, satire, biografije i autobiografije. Njegov rad obuhvata i dve knjige o rekreativnim ratnim igrama. Vels se sada najbolje pamti po naučnofantastičnim romanima i često ga nazivaju „ocem naučne fantastike“, zajedno sa Žil Vernom i izdavačem Hjugom Gernsbakom.

Tokom svog života, međutim, bio je najistaknutiji naprednim stajalištima, čak proročanski društveni kritičar koji je svoje književne talente posvetio razvoju progresivne vizije na globalnom nivou. Kao futurista, napisao je brojna utopijska dela i predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na Svetsku mrežu. Njegova naučna fantastika zamišljala je putovanje kroz vreme, invaziju vanzemaljaca, nevidljivost i biološki inženjering. Brajan Oldis je Velsa nazvao „Šekspirom naučne fantastike“, dok ga je američki pisac Čarls Fort smatrao „divljim talentom“.

Vels je činio svoja dela uverljivima unoseći uobičajene detalje uz jednu izuzetnu pretpostavku - nazvanu „Velsov zakon“ - što je novelo Džozefa Konrada da ga 1898. nazove „realistom fantastike“. Njegova najznačajnija naučnofantastična dela uključuju Vremeplov (1895), koji je bio njegov prvi roman, Ostrvo doktora Morea (1896), Nevidljivi čovek (1897), Rat svetova (1898) i vojnu naučnu fantastiku Rat u vazduhu (1907). Vels je četiri puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.

Velsovo najranije specijalizovano obrazovanje bilo je u oblasti biologije, a njegovo razmišljanje o etičkim pitanjima odvijalo se u specifično i fundamentalno darvinističkom kontekstu. On je takođe je bio otvoreni socijalista od malih nogu, često (ali ne uvek, kao na početku Prvog svetskog rata) simpatizirajući pacifističke stavove. Njegovi kasniji radovi postajali su sve više politički i didaktički, a pisao je malo naučne fantastike, dok je ponekad u službenim dokumentima naznačio da je njegovo zanimanje novinar. Romani poput Kipsa i Istorije gospodina Polija, koji opisuju život niže srednje klase, doveli su do sugestije da je on dostojan naslednik Čarlesa Dikensa, ali je Vels opisao niz društvenih slojeva i čak pokušao, u Tono-Bungahz (1909), dijagnoza engleskog društva u celini. Vels je bio dijabetičar i saosnivač je dobrotvorne organizacije Dijabetičarske asocijacije (danas poznate kao Dijabetes UK) 1934.

Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879, kad roditelji više nisu bili u mogućnosti da ga finansiraju, pa je postao tapetarski pomoćnik. Taj posao mu se nije svideo, pa je bio srećan kada ga je majstor otpustio 1883. Radio je kao pomoćni učitelj u osnovnoj školi, pa je sa osamnaest godina dobio stipendiju i počeo da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem, ali i interesovanjem za reformu društva kroz ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše. Bio je politički aktivan u socijalističkim krugovima, ali je vremenom postao marginalna politička ličnost. Zanimljivo je da se smatra začetnikom stonih ratnih društvenih igara.

Ženio se dva puta, prvi put sa sestričnom Izabel Meri Vels, 1891. godine, a drugi put sa Ejmi Ketrin Robins, 1895. godine, sa kojom je imao dva sina. Poznate su njegove brojne vanbračne avanture kao i vanbračna deca. Njegov savremenik je bio Žil Vern. U Velsovim delima poenta je bila na posledici upotrebe pronalazaka, i to najčešće mračnim. Njegov roman prvenac bio je Vremeplov koji se bavi potpuno novom idejom putovanja kroz vreme i negativnom utopijom daleke budućnosti.

Vikipedija

 

[Baudrillard]

Velika Britanija i književnost: Između svemira i visoke politike - ko je bio Herbert Džordž Vels, otac naučne fantastike​

• Jovana Georgievski
• BBC novinarka

Potpis ispod fotografije,
Vels u BBC radijskom studiju u Londonu, 1943.

Pesimizam duha, optimizam volje - tako bi se mogao opisati način na koji je svet posmatrao otac naučne fantastike, britanski pisac Herbert Džordž Vels.

Velsova dela, nastala u prvoj polovini 20. veka, donose viziju razvoja čovečanstva i tehnologije - na njihovim stranicama besne tehnološki ratovi decenijama pre nego što su se zaista i dogodili, prolaze sprave nalik tenkovima i sevaju zraci koji podsećaju na lasere.
Pisac je imao pesimistična očekivanja od ljudi, pa je stalno upozoravao na opasnost od zloupotrebe tehnologije, poručujući da sudbina čovečanstva zavisi od toga hoće li pojedinci snagom volje uspeti da zauzdaju egoistične porive.
Posebno su ga zanimale etika i uloga čoveka u svetu, a mnogi smatraju da su njegova razmišljanja aktuelna i danas.
„Ako uspete da ostavite po strani specifičnosti vezane za njegovu epohu, zaboravićete da su njegove knjige nastajale pre više od jednog veka", kaže pisac naučne fantastike GoranSkrobonja za BBC na srpskom.

Manje je poznato da se Vels, pored fantastičnih svetova, itekako interesovao za političku realnost, o čemu svedoče desetine filozofskih radova u kojima se bavio socijalizmom, nacionalizmom i ratovima.
O njegovom uticaju kao političkog filozofa verovatno najbolje govori što je na početku istorijskih tenzija između Istoka i Zapada savetovao generalnog sekretara Komunističke partije SSSR Josifa Staljina i američkog predsednika Teodora Ruzvelta.
Radio je i kao BBC novinar - između 1930. i 1940. vodio je radijske emisije iz Londona.

'Otac naučne fantastike'​

Mnogi smatraju da je Vels prvi govorio o idejama kao što su putovanje kroz vreme i paralelni svetovi, zbog čega se često naziva ocem naučne fantastike.
Uz Žila Verna i Meri Šeli, na prelazu između 19. i 20. veka bio je jedan od pokretača ovog žanra.
Epitet koji Vels nosi je apsolutno opravdan, smatra Goran Skrobonja.
„Kao viktorijanski džentlmen koji je poznavao mnoge velikane svog vremena, on je nesputano razmišljao ne samo o budućnosti, već i o mogućoj pretnji od vanzemaljskih civilizacija i onome što danas zovemo genetskim inženjeringom i bio-eksperimentima", kaže.
Skrobonja ističe da se kod Velsa pojavljuje i jedan motiv, koji će postati „omiljen među piscima svih nastupajućih generacija".
„U Nevidljivom čoveku piše o društvenoj ulozi usamljenog pojedinca, koji je drugačiji od svih koji ga okružuju", objašnjava.
To je roman iz 1897, u kojem glavni junak počinje da gubi razum zbog toga što je nevidljiv, pa pokušava da ljudima u okruženju na razne načine stavi do znanja da je postoji.
Skrobonja navodi da su Velsova dela i za njega bila „važan stepenik na putu prema upoznavanju, a onda i pisanju naučne fantastike".
Sa Velsom se prvi put se sreo kada mu je bilo „desetak godina".
„Tada sam već bio strastveni čitalac pustolovne književnosti i naučne fantastike, pa sam prošao kroz opuse Žila Verna, Karla Maja, Emilija Salgarija i drugih pisaca čije su se knjige mogle naći u školskoj biblioteci", priseća se.
Tamo je jednog dana slučajno otkrio zbirku kratkih priča Ukradeni bacil, koja ga je podstakla da pročita i druge knjige.
„Njegova dela su me na neki način pripremila za cunami savremene naučne fantastike koji će zapljusnuti ondašnju Jugoslaviju", kaže Skrobonja.
Velsova dela imaju kultni status, a među najpoznatijima su Rat svetova, Nevidljivi čovek, Vremeplov, Lik stvari koje dolaze i Ostrvo dr Moroa.

Da li je Rat svetova zaista izazvao masovnu paniku u Americi
Dramatizacija Rata svetova, dela o invaziji vanzemaljaca, emitovana je na američkom radiju za Noć veštica 1938. godine i ostala upamćena po navodnom izazivanju masovne panike.
Često se navodi da su mnogi američki slušatelji pomislili da Marsovci zaista dolaze, pa su krenuli u bekstvo po okolnim brdima.
Međutim, nije bilo baš tako, piše profesor Džozef Kembel sa Američkog univerziteta u Vašingtonu za BBC.
„Panika i užas koji se često dovode u vezi sa Ratom svetova nisu imali ni približno te razmere u noći pre 82 godine", piše Kembel.
„Sigurno su neki Amerikanci bili uplašeni ili uznemireni onim što su čuli. Ali većina slušalaca, ipak, nije. Prepoznali su da je reč o pametnoj i zabavnoj radio drami", dodaje.
Na ideju da se uradi dramatizacija Rata svetova došao je Orson Vels, reditelj i zvezda tadašnjeg radijskog Merkjuri teatra, jednosatnog programa koji je emitovan nedeljom uveče na radiju CBS.

Rođenje naučne fantastike: Kako su se srele nauka i mašta​

Vels je rođen 1866. godine u engleskoj grofoviji Kent.
Odrastao je u siromašnoj porodici, a njegov otac je držao bakalnicu i igrao kriket za novac, sve dok jednog dana nije slomio nogu.
Vels je imao samo 14 godina kada su ga roditelji usled teških finansijskih uslova poslali da uči zanat pravljenja zavesa, navodi se u enciklopediji Britanika.
Međutim, kolo sreće se okrenulo u njegovu korist i dobio je priliku da studira.
Kao osamnaestogodišnjak, Vels je postao stipendista Normalne škole nauke (Normal School of Science) na odseku za biologiju.
Na ovoj prestižnoj obrazovnoj instituciji predavao mu je Tomas Haksli, glasni podržavalac teorije evolucije poznat po nadimku Darvinov buldog.
Vels je bio posvećen biologiji, o čemu govori i činjenica da prvo delo koje je 1893. objavio nije bila fikcija, nego dvotomni Udžbenik iz biologije (Textbook of Biology).

Kada su se nauka i Velsova mašta spojile, rodila se naučna fantastika.
Njegovo prvo književno delo bila je novela Vremeploviz1895. godine, koja mu je donela popularnost.
Stručnjaci smatraju da je ovo prvo delo zapadne književnosti u kojem se govori o putovanju kroz vreme.
Stvaralaštvo su obeležili i njegovi politički stavovi - Vels je po opredeljenju bio socijalista.
U Londonu se 1903. učlanio u socijalističku organizaciju Fabijan, čiji je član bio još jedan svetski poznati britanski književnik, Džordž Bernard Šo.
Posle svađe sa Šoom, izašao je iz organizacije, a o tom iskustvu pisao je u političkom romanu Novi Makijaveli, objavljenom 1911.

Staljin, Ruzvelt i ruska ljubavnica​

Vels je lično poznavao Staljina i Lenjina
Život pisca naučne fantastike je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka tekao dinamikom dostojnom krimi-romana.
Vels je bio prijatelj čuvenog ruskog i sovjetskog književnog stvaraoca Maksima Gorkog.
Gorki je bio režimski autor, blizak komunistima koji su došli na vlast posle Oktobarske revolucije.
Upoznali su se 1906. godine, kada su obojica bila u poseti Sjedinjenim Državama.
Ovo poznanstvo Britancu je donelo susrete sa komunističkim liderima Vladimirom Lenjinom i Josifom Staljinom, ali i rusku ljubavnicu - sekretaricu Gorkog, za koju se sumnjalo da špijunira Sovjete u korist Britanaca.
Na poziv Gorkog, Vels je u Rusiju prvi put otputovao 1920. - samo godinu dana nakon smene monarhije.
Kao poznati autor i politički mislilac, dočekan je uz počasti i sreo se sa Lenjinom, a o toj poseti objavio je zbirku reportaža Rusija u magli (1921).
Tada je upoznao sekretaricu Gorkog, Mariju Ignjatjevnu Zekrevsku Benkendorf-Budberg, koju su prijatelji zvali jednostavno Mura.
Pošto su Sovjeti krajem dvadesetih posumnjali da je Mura britanska špijunka, pobegla je kod Velsa u London, otprilike u vreme kada je piscu umrla supruga.
Njihova ljubavna veza potrajala je nekoliko godina.


Vels je 1934. godine još jednom otišao na Istok, tada već u Sovjetski Savez, kako bi se sreo sa Staljinom.
Pisac je prethodno putovao u SAD, gde se sastao sa američkim predsednikom Teodorom Ruzveltom.
Zapisnik sa sastanka sa Staljinom navodi na pomisao da je Vels u godinama koje su prethodile Drugom svetskom ratu bio neka vrsta diplomatskog posrednika između Vašingtona i Moskve.
„Vi i gospodin Ruzvelt imate različita polazišta, ali zar ne postoji povezanost u idejama Vašingtona i Moskve", rekao je Vels Staljinu, stoji u zapisniku.
Vels ističe da obe države imaju iste probleme - rade na izgradnji novog državnog aparata, bore se sa ekonomskom krizom.
Staljin odgovara da su ciljevi Amerike i SSSR „različiti".
„Amerikanci hoće da izađu iz krize na leđima privatnog kapitala, a mi želimo da izgradimo potpuno nove ekonomske temelje", kaže on Velsu.

Odakle početi ako do sada niste čitali Velsa​

Onima koji se do sada nisu okušali sa Velsovim delima Skrobonja predlaže da počnu sa Ratom svetova.
„To je delo o kojem mnogi makar nešto znaju - bilo o ujdurmi Orsona Velsa, filmu sa Tomom Kruzom ili nedavnoj TV seriji iz 2019. godine", kaže.
On predlaže da pročitate i Vremeplov, novelu koja je Velsa ustoličila kao pisca.
Skrobonja kaže da se upravo u ovom delu nalazi jedna od, za njega, „najdražih i najupečatljivijih scena iz Velsovih dela".
To je „trenutak kada protagonista Vremeplova u budućnosti shvata stvarnu prirodu podele na Morloke i Eloje".
Morloci su u romanu prikazani kao dlakava i nezgrapna stvorenja koja žive u mračnim tunelima gde naporno rade.
Nasuprot njima, Eloji su mali poput dece, stanuju u futurističkim zgradama okruženi zelenilom i nemaju mnogo elana za rad.
Tako je Vels ilustrovao podelu na radničku klasu i aristokrate.
„Ni danas, posle toliko vremena, taj trenutak užasnute spoznaje o tome da će čovečanstvo biti podeljeno na krotke, kultivisane i ljupke stanovnike površine i grozne, kanibalske žitelje podzemlja koji se prvima periodično hrane, ne gubi nimalo od svoje snage", objašnjava Skrobonja.
„U tom dramatičnom momentu vrlo lako može da se prepozna i alegorija za nezavidnu budućnost kojoj čovečanstvo, čini se, zaista stremi", navodi.
A novajlije u Velsovom svetu ne moraju da prihvate savete, dodaje.
„Kojom god da započnete, nećete pogrešiti", poručuje Skrobonja.

 

[Black_star]

Morloci su u romanu prikazani kao dlakava i nezgrapna stvorenja koja žive u mračnim tunelima gde naporno rade.
Nasuprot njima, Eloji su mali poput dece, stanuju u futurističkim zgradama okruženi zelenilom i nemaju mnogo elana za rad.
Tako je Vels ilustrovao podelu na radničku klasu i aristokrate.

Zanimljivo...Oduvek sam Morloke smatrao kao alegoricku masku aristokratije koja se hrani naivnim Elojima, a ne suprotno - Eloje kao neku blaziranu aristokratiju...Cini mi se da Skrobanja ovde malo gresi...Ne malo vec poprilicno. Eloji bi reprezentovali decije naivnu radnicku klasu, ususkanu u svoj
blazeni san i nadu u bolje sutra - mozda preteca kritike konzumerizma u drustvu , dok su Morloci gospodari iz senke cije je postojanje ocigledno, ali im se namere ignorisu, ili se na njih precutno pristaje...Naravno, sve dok se ne pojavi neko ko razobruci istinu i ne preduzme akciju, `probudi` Eloje iz `sna` i ulije im motivaciju za oslobodjenje...Interesantno je i to da kod Velsa protagonisti iz teoriskih voda vrlo brzo upadnu u one akcione, sto je samo dokaz da reci ne cine nista bez dela, cak ni u naucnoj fantastici - pogotovu njoj. Svest o necemu ne vredi vam nista ako ne preduzmete nesto povodom toga... bas kao sto je i sam pisac cinio tokom svog zivota. To je temeljna humanisticka vizija. Kao sto su komunisti pokusavali da negde uspostave "komunizam sa ljudskim likom" ili kapitalisti nesto slicno, sto ponegde i sada zivi, nasuprot naci-fasistickim vizijama drustva gde primenjeni socijalni darvinizam gubi sve ljudsko u sebi, tako se i za delo H.Dz. Velsa moze reci da je - "naucna fantastika sa ljudskim likom..."

 

[Baudrillard]

Zanimljivo...Oduvek sam Morloke smatrao kao alegoricku masku aristokratije koja se hrani naivnim Elojima, a ne suprotno - Eloje kao neku blaziranu aristokratiju...Cini mi se da Skrobanja ovde malo gresi...Ne malo vec poprilicno. Eloji bi reprezentovali decije naivnu radnicku klasu, ususkanu u svoj
blazeni san i nadu u bolje sutra - mozda preteca kritike konzumerizma u drustvu , dok su Morloci gospodari iz senke cije je postojanje ocigledno, ali im se namere ignorisu, ili se na njih precutno pristaje...Naravno, sve dok se ne pojavi neko ko razobruci istinu i ne preduzme akciju, `probudi` Eloje iz `sna` i ulije im motivaciju za oslobodjenje...Interesantno je i to da kod Velsa protagonisti iz teoriskih voda vrlo brzo upadnu u one akcione, sto je samo dokaz da reci ne cine nista bez dela, cak ni u naucnoj fantastici - pogotovu njoj. Svest o necemu ne vredi vam nista ako ne preduzmete nesto povodom toga... bas kao sto je i sam pisac cinio tokom svog zivota. To je temeljna humanisticka vizija. Kao sto su komunisti pokusavali da negde uspostave "komunizam sa ljudskim likom" ili kapitalisti nesto slicno, sto ponegde i sada zivi, nasuprot naci-fasistickim vizijama drustva gde primenjeni socijalni darvinizam gubi sve ljudsko u sebi, tako se i za delo H.Dz. Velsa moze reci da je - "naucna fantastika sa ljudskim likom..."

Slažem se s tobom, iako nisam ljubitelj tog klasnog tumačenja književnosti, jer sve se tako može tumačiti i učitavati klasna borba i tamo gde autor uopšte nije imao takvu nameru.

 

[Black_star]

Slažem se s tobom, iako nisam ljubitelj tog klasnog tumačenja književnosti, jer sve se tako može tumačiti i učitavati klasna borba i tamo gde autor uopšte nije imao takvu nameru.

Slezem se. Dozivljaj i umetnicki cin je potpuno druga dimenzija zbilje.... Po mnogima i najvisa - estetska.

 

[suave]

Zanimljivo...Oduvek sam Morloke smatrao kao alegoricku masku aristokratije koja se hrani naivnim Elojima, a ne suprotno - Eloje kao neku blaziranu aristokratiju...Cini mi se da Skrobanja ovde malo gresi...Ne malo vec poprilicno. Eloji bi reprezentovali decije naivnu radnicku klasu, ususkanu u svoj
blazeni san i nadu u bolje sutra - mozda preteca kritike konzumerizma u drustvu , dok su Morloci gospodari iz senke cije je postojanje ocigledno, ali im se namere ignorisu, ili se na njih precutno pristaje...Naravno, sve dok se ne pojavi neko ko razobruci istinu i ne preduzme akciju, `probudi` Eloje iz `sna` i ulije im motivaciju za oslobodjenje...Interesantno je i to da kod Velsa protagonisti iz teoriskih voda vrlo brzo upadnu u one akcione, sto je samo dokaz da reci ne cine nista bez dela, cak ni u naucnoj fantastici - pogotovu njoj. Svest o necemu ne vredi vam nista ako ne preduzmete nesto povodom toga... bas kao sto je i sam pisac cinio tokom svog zivota. To je temeljna humanisticka vizija. Kao sto su komunisti pokusavali da negde uspostave "komunizam sa ljudskim likom" ili kapitalisti nesto slicno, sto ponegde i sada zivi, nasuprot naci-fasistickim vizijama drustva gde primenjeni socijalni darvinizam gubi sve ljudsko u sebi, tako se i za delo H.Dz. Velsa moze reci da je - "naucna fantastika sa ljudskim likom..."

U pripovetki je izričito navedeno da Morloci potiču od radničke klase koja je sišla pod zemlju.

 

[Black_star]

U pripovetki je izričito navedeno da Morloci potiču od radničke klase koja je sišla pod zemlju.

Nisam citao, priznajem... Samo odgledao adaptacije. Onda Skrobanji dugujem izvinjenje..
U tom slucaju, to je onda jos dublja neka drustvena kritika... Gurajuci radnicku klasu u tamu bestijalizma, visa klasa kopa zapravo samoj sebi jamu..
No u svemu tome navise strada sama normalnost, sam humanizam... neko normalno, buduce covecanstvo... Srednja klasa? Ona se nigde ne pominje.

 

[Baudrillard]

U pripovetki je izričito navedeno da Morloci potiču od radničke klase koja je sišla pod zemlju.

Eto čitao sam, ali se ne sećam toga.

 

[suave]

Eto čitao sam, ali se ne sećam toga.

And 1 now understood to some slight degree at least the reason of the fear of the little Upper-world people for the dark. I wondered vaguely what foul villainy it might be that the Morlocks did under the new moon. 1 felt pretty sure now that my second hypothesis was all wrong. The Upper-world people might once have been the favoured aristocracy, and the Morlocks their mechanical servants: but that had long since passed away. The two species that had resulted from the evolution of man were sliding down towards, or had already arrived at, an altogether new relationship. The Eloi, like the Carolingian kings, had decayed to a mere beautiful futility. They still possessed the earth on sufferance: since the Morlocks, subterranean for innumerable generations, had come at last to find the daylit surface intolerable. And the Morlocks made their garments, I inferred, and maintained them in their habitual needs, perhaps through the survival of an old habit of service. They did it as a standing horse paws with his foot, or as a man enjoys killing animals in sport: because ancient and departed necessities had impressed it on the organism. But, clearly, the old order was already in part reversed.

https://archive.org/details/TheTimeMachine-English-H.G.Wells1998/page/n37/mode/2up

Na žalost nisam našao na srpskom ali smatram da je i engleski orginal dovoljan

Inače, baš dobra pripovetka (malo sam pročitao dok sam tražio citat) Zanimljivo rukovanje problemom dobra i zla, i na neki način neizbježnošću zla. Što kaže pripovedač pri kraju, trijumf uma bio je samo kratka epizoda u istoriji.

 

[Baudrillard]

https://archive.org/details/TheTimeMachine-English-H.G.Wells1998/page/n37/mode/2up

Na žalost nisam našao na srpskom ali smatram da je i engleski orginal dovoljan

Inače, baš dobra pripovetka (malo sam pročitao dok sam tražio citat) Zanimljivo rukovanje problemom dobra i zla, i na neki način neizbježnošću zla. Što kaže pripovedač pri kraju, trijumf uma bio je samo kratka epizoda u istoriji.

Davno sam čitao pa se verovatno zato ne sećam, inače Vels ima zanimljive romane i pogotovo pripovetke i novele.

 

[suave]

Davno sam čitao pa se verovatno zato ne sećam, inače Vels ima zanimljive romane i pogotovo pripovetke i novele.

Kad sam bio pri kraju osnovne škole, čitao sam jednu zbirku njegovih pripovetki u kojoj je bio i Vremeplov. Sećam se još jedne njegove priče o južnoameričkim mravima koji krčenjem džungle počinju da migriraju i "okupiraju" nova staništa uništavajući usput ljudsku civilizaciju. Odlična priča, mada bi neko rekao da ima tanak i neverovatan zaplet. Ali je atmosfera koju opisuje odlično opisana.

 

[Baudrillard]

Kad sam bio pri kraju osnovne škole, čitao sam jednu zbirku njegovih pripovetki u kojoj je bio i Vremeplov. Sećam se još jedne njegove priče o južnoameričkim mravima koji krčenjem džungle počinju da migriraju i "okupiraju" nova staništa uništavajući usput ljudsku civilizaciju. Odlična priča, mada bi neko rekao da ima tanak i neverovatan zaplet. Ali je atmosfera koju opisuje odlično opisana.

Velsu bi kritičari mogli mnogo toga da zamere, i verovatno bih i ja našao dosta nedostataka da sad čitam, ali tada kad sam ga kao klinac čitao bio mi je neverovatno zanimljiv, zato mi je i danas drag pisac.

 

[suave]

Velsu bi kritičari mogli mnogo toga da zamere, i verovatno bih i ja našao dosta nedostataka da sad čitam, ali tada kad sam ga kao klinac čitao bio mi je neverovatno zanimljiv, zato mi je i danas drag pisac.

I meni isto. Prijalo mi je i ovo traganje za citatom da malo osvežim pamćenje. Što sam stariji to više volim te male mikroeseje umetnute u tekst. Anglosaksonci generalno imaju umeće da na pravom mestu prekinu priču, ubace nešto drugo, vezano za glavnu nit priče i potom nastave dalje.

 

[Baudrillard]

Herbert Dž. Vels – VRATA U ZIDU​

(Solaris, Novi Sad, 2014)
Piše: Ilija Bakić

SUSRET SA LITERARNIM VELIKANOM​

Herbert Džordž Vels – Vrata u zidu

Herbert Džordž Vels (1866-1946) izuzetna je ličnost kraja XIX i prve polovine XX veka. Njegovo stvaralaštvo obuhvata literarnu fantastiku odnosno realistička socijalno-društvena dela kao i studije koja se bave istorijom čovečanstva i civilizacije odnosno promišljanjima mogućih „poboljšanja“ tadašnjeg društva, od humanijih odnosa među klasama do zalaganja za svetski mir. Autor je preko sto knjiga a za sebe je pisao da je „jedan od najplodnijih literarnih nadničara svog vremena“. Velsov ugled kao aktivnog društvenog kritičara i „nezavisnog intelektualca“ bio je toliki da su mu se za mišljenje i savete obraćali mnogi državnici i političari.

Za Velsa se, bez prevelikog premišljanja, može reći da je istinski „otac“ naučne fantastike kao literarnog žanra obzirom da njegovo delo izdržava proveru vremena potvrđujući da je otvorio gotovo brojne teme kojima su žanrovski pisci, sve do danas, zaokupljeni. Za razliku od savremenika Žila Verna, Vels svoja dela nije fokusirao na tehnicizam već na (najčešće mračne) posledice upotrebe nauke ili određenih društvenih odnosa u organizaciji življenja neke buduće zajednice. Raspon njegovih tema odista je širok: putovanje kroz vreme („Vremeplov“), rat sa vanzemaljcima („Rat svetova“), putovanje na Mesec („Prvi ljudi na Mesecu“), zloupotreba nauke („Nevidljivi čovek“, „Ostrvo doktora Moroa“), uništenje Zemlje u kosmičkoj katastrofi („Zvezda“), strahote budućih ratova („Rat u vazduhu“, „Kopnena kornjača“), atomska apokalipsa („Oslobođeni svet“), pojava naslednika današnjih ljudi („Hrana bogova“), invazije insekata („Dolina paukova“, „Carstvo mrava“)… Posebno se interesovao za budućnost ljudskog društva u utopijskim i antiutopiskim romanima („Moderna utopija“, „Ljudi poput bogova“, „Oblik stvari koje će doći“, „Kad se spavač probudi“). Velsov stil je jednostavan, zapleti umeju da budu naivni ali su mu ideje, za ono vreme, bile fascinantne. Otuda su njegove „pseudonaučne novele – romanse“, kako ih je u početku zvao, temelj na kome je izdignuto zdanje sveukupne naučne fantastike. Mada je trpeo kritike kolega-savremenika (Virdžinija Vulf, Henri Džejms) da se nedovoljno bavi psihologijom svojih junaka (u realističkim delima) Vels nije odustajao od ideja koje su podrazumevale i davanje širokih klasno-socijalnih panorama i praćenje društvenih procesa. Naravno, i velika literarna produkcija uzimala je svoj danak. Ipak, Velsov značaj kao literate nesporan je. Na ovim je prostorima dosta prevođen u decenijama pre i posle II svetskog rata da bi, potom, potpuno iščezao iz izdavačkih planova. Stoga je knjiga „Vrata u zidu“ koju čini šest priča fantastične tematike važna za predstavljanje ovog autora novim čitalačkim generacijama. Fantastika se u ovim pričama obznanjuje u formi čuda, izazvanih nezamislivim silama („Čovek koji je mogao da čini čuda“, „Vrata u zidu“), kao posledica magije („Polok i poroški crnac“) ili tajanstvenih supstanci („Pokojni gospodin Elvešam“) odnosno neobičnih ustrojstava Prirode („Dolina paukova“) na kojima se izdiže organizacija društva („Zemlja slepih“). Svako je čudo anomalija u trivijalnom svetu, njegova negacija ili iskušavanje ustaljenih pravila kojima se pokoravaju obični ljudi, malo ili nimalo sposobni da iskorače iz kolotečine. Otuda nevešto i gotovo fatalno „baratanje“ čudima („Čovek…“), propuštanje prilika da se otkrije lepši, bolji svet („Vrata…“) i stradanja u sudaru sa nadmoćnom Prirodom („Dolina…“) odnosno ljudima-predatorima („Pokojni…“). Posebno je intrigantan susret (i konflikt) društva slepih ljudi i stranca koji vidi i misli da je apriori nadmoćan i predodređen da postanje kralj – a biva tretiran kao nerazvijeno biće („Zemlja slepih“). U ovim se pričama (sve su stare čitav vek i više) Vels predstavlja kao duhoviti i vispreni pripovedač sposoban da osmisli intrigu-zaplet i ponudi neuobičajena razrešenja što je, svakako, odlika velikana koje vreme nije pregazilo pa i dalje zaslužuju čitalačku pažnju.