- Poruka
- 394.050
U rodnoj kući čuvenog američkog pisca Ernesta Hemnigveja, u čikaškom predgrađu Ouk Park, obeležava se 125 godina od rođenja nobelovca čije se knjige čitaju širom sveta već 101 godinu, a posetom tom muzeju menja se percepcija pisca svetskog glasa, koga ljudi povezuju sa morem, iako je rođen u Čikagu.
Rodna kuća Ernesta Hemingveja je mesto gde se ljubitelji Hemigvejevog dela upoznaju i sa plejadom ličnosti koje su oblikovale život i delo ovog pisca čije su knjige, od one prve objavljene 1923. godine, osvojile srca miliona, ali ne i njegovih roditelja.
Ernest Hemingvej rođen je 21. jula 1899. godine u Ouk Parku koji se tada zvao Sisero Taunšip. Njegov otac Edvard Hemingvej bio je akušer, a učestvovao je u rađanju svojih šestoro dece. Par je prvo dobio Marselin, a 18 meseci kasnije i Ernesta.
Radost dolaska prvenca proslavio je duvajući u hornu sa trema.Drugi put zvuk horne začuo 100 godina kasnije, kada su se trojica Ernestovih sinova Džon, Patrik i Gregori okupili u upravo rekonstruisanoj kući, na godišnjicu piščevog rođenja.
Hemingvej 1923. objavio prvu knjigu "U naše vreme", a da su njegovi roditelji bili užasnuti psovkama i opisima nemoralnog života i seksa, pa je njegov otac na kraju spakovao sve primerke i poslao ih izdavaču rekavši da "to đubre ne želi u svom domu".
Roditelji su mu pisali, izražavali duboku razočaranost i podsticali ga da piše o plemenitijim likovima. Pošto nisu mogli da ga promene, prihvatili su njegov rad, ali ga nikada nisu odobrili. Ernest Hemigvej se u Ouk Park vratio još samo kada mu se otac ubio 1928. godine.
Učešće u ratu je promenilo tok njegovog života na način koji njegovi roditelji nisu očekivali. U maju 1918. godine otplovio je u Evropu da vozi kola hitne pomoći za Crveni krst u Italiji, a dobrovoljno se prijavio da deli čokoladu i cigarete italijanskim trupama na liniji fronta. Bio je prvi ranjeni Amerikanac u Prvom svetskom ratu. Prvi dokaz o sukobu sa roditeljima usledio je 1919, nakon povratka iz rata i tada je kod kuće ostao kratko.
Hemingvej je 1922. godine počeo da piše za Toronto Star, a 1926. je objavio "Sunce se ponovo rađa". Izdavača nije menjao ceo život, a prvo izdanje knjige "Starac i more" objavljeno je 1952. godine u 50.000 primeraka.
Godinu dana kasnije preživeo je avionsku nesreću. Napetost između Ernesta i roditelja bila je velika i zbog njegovih čestih razvoda i života koji je vodio.
Ženio se četiri puta. Sa Hadli Ričardson je živeo u Parizu i sa njom dobio sina Džeka. Sa Poline Pfajfer je živeo u Ki Vestu, a imali su sinove Patrika i Gregorija. Potom se oženio se Martom Gelhorn i živeo na Kubi, a Marta je bila jedina koja ga je napustila. Zatim se oženio sa Meri Velš i odselio u Ajdaho, gde je 1961. u foajeu kuće sam sebi oduzeo život. Sahranjen je u Sunčanoj dolini. (euronews)
