HAZU ponovo jase!!!!!

[Reefer]

Znaš li kad je Dubrovnik bio u sastavu Srbije?

Ulazak Cara Dušana u svoju dedovinu - Dubrovnik.

 

[Reefer]

Časopis Glas Dubrovački pokrenulo je pet Dubrovčana, Srba katolika (Mate Šarić, Anton Puljezi, Vlaho Matijević, Nikša Gradi i Antun Vršić). Napravili su nacrt u kojem kažu: Dubrovčani dole potpisani tvrdo uvjereni da su dužni:
I Javit otvoreno kako, osjećajući da su Srbi neće se nikad sliti ni pritopiti u Hrvate, premda su spravni u neopredeljenoj budućnosti, stupiti š njima u kakvu čim zajendicu.
II Ostat u državnoj svezi, koja obstoji s ove strane Litve, te borit se složno sa ostalim Slavenima suprot Nijemcu za ukinuće dualizma i da se uvede u federativni sistem.
III Opirat se dosljedno svakoj težnji ma kog državnopravnog združenja sa Hrvatskom.
IV Opirat se svakom daljem opstojanju i razvoju talijanskim autonomaša kano političke stranke.
V Opirat se svom silom svakom širenju upliva budi njemačkog budi mađarskog u zaposjednutim zemljama na Balkanu.

 

[Reefer]

Nošnja dubrovačkih Srba:

Jasno se vidi da su u konobi i da se nose opanci, gunj i jeleci.

 

[Пријезда]

Ovaj, pre svega mentalni, strahoviti zaokret u odnosu prema omraženoj ćirilici, pred širom publikom nastoji se opravdati na prilično duhovite načine. Tako se ističe supremacija „tropismene” hrvatske kulture (latinične, glagoljične i ćirilične) nad drugim evropskim nacionalnim, „jednopismenim” kulturnim korpusima. A hrvatski autor Vinko Grubišić, smelo i iskreno tumači da je razlog hrvatskog otpora prema ćirilici „strah od prepoznavanja sebe u drugima”.

Изгледа да Хрвати постепено спознају своје подријетло. Додуше ова квазинаучна објашњења су комична као што је био комичан покушај 90-тих да створе смешним кованицама што различитији језик од српког па када су увидели да им се читав свет смеје онда су се вратили изворном српском. Е сада или ће да се врате коренима или ће се потпуно утопити у своје колектвино шизофрено лудило.

 

[/POBEDNIK/]

Ovaj, pre svega mentalni, strahoviti zaokret u odnosu prema omraženoj ćirilici, pred širom publikom nastoji se opravdati na prilično duhovite načine. Tako se ističe supremacija „tropismene” hrvatske kulture (latinične, glagoljične i ćirilične) nad drugim evropskim nacionalnim, „jednopismenim” kulturnim korpusima. A hrvatski autor Vinko Grubišić, smelo i iskreno tumači da je razlog hrvatskog otpora prema ćirilici „strah od prepoznavanja sebe u drugima”.

Изгледа да Хрвати постепено спознају своје подријетло. Додуше ова квазинаучна објашњења су комична као што је био комичан покушај 90-тих да створе смешним кованицама што различитији језик од српког па када су увидели да им се читав свет смеје онда су се вратили изворном српском. Е сада или ће да се врате коренима или ће се потпуно утопити у своје колектвино шизофрено лудило.

Odatle i proistice apsolutna jednoobraznost njihovog stava prema Srbima,...kroatocentricnost,....
koja je odraz navike, obicaja, patologije konvertitstva, imperativa posebnosti,.....a ne nacije,...
jer to ni kod jedne izvorne nacije,....u takvom jedinstvu nije moguce postici!!!!

Odatle i tvrdim, da je lik sa nikom.....slavonac....ustvari Srbin, koji se lazno predstavlja,...jer iz njega govori razum, ...a ne patologija konvertite!!!!!

 

[Car Zg]

Odatle i proistice apsolutna jednoobraznost njihovog stava prema Srbima,...kroatocentricnost,....
koja je odraz navike, obicaja, patologije konvertitstva, imperativa posebnosti,.....a ne nacije,...
jer to ni kod jedne izvorne nacije,....u takvom jedinstvu nije moguce postici!!!!

Odatle i tvrdim, da je lik sa nikom.....slavonac....ustvari Srbin, koji se lazno predstavlja,...jer iz njega govori razum, ...a ne patologija konvertite!!!!!

Šta bi s njim??? Šta je zayebo?

 

[Car Zg]

A ne, ja cu pitati administraciju o cemu se radi. Moguce je da je sam otisao. Gde je obavestenje o njegovom ( trajnom) banovanju?

Bila je obavijest na prekršajima korisnika, ali ima tome već 15-ak dana. Sad sam se sjetio kad je Pobednik pobednički konstatovao neke stvari bvezano za njega.

27.11.2012. 01:45 #11296 estler
Pogledaj profil Poruke na forumu Privatna poruka Тekstovi u blogu Dodaj u kontakte Pošaljite e-mail
Blago onom ko se ne mora ni uniziti ni povisiti da bi bio neko ...
Snimi
Moderator

--------------------------------------------------------------------------------

Učlanjen:13.03.2009.
Pol:ženski
Lokacija:beograd
Poruke:6.041Reputaciona moć:2769487 Re: Obaveštenja o prekrsajima korisnika
@Slavonac- C10 - Dodatni nalog postojećeg korisnika
Trajni ban

 

[oralni terorista]

Ništa novo...ustvari radi se o kontinuitetu...sa političkim ciljevima (sva je prilika)...
A zar se nije govorilo (i govori se) o "hrvatskim narodnim pjesmama" , " o Crnoj Gori kao Crvenoj Hrvatskoj, "o Dubrovniku kao milenijumskom hrvatskom gradu"....
....ili što reče hrvatski istoričar Antun Radić "da se na putu po Bosni 1899. na dosta mjesta dovoljno i nahotice uvjerio, da je ime hrvatsko po Bosni i Hercegovini
seoskome svijetu posve nepoznato" (http://www.scribd.com/doc/57687532/Tomislav-Kraljacic-Kalajev-Rezim-u-Bosni-i-Hercegovini-1882-1903, str. 85.)
Tako da ne čude pojave kao ove.

 

[Urvan Hroboatos]

1. Naslov nije dao autor pesme već je proizvoljno dopisan; tekst opskurnog izvora. Pesma je na srpskom, odrednica Hirvat Turkisi dopisana arbitrarno na turskom jeziku.

2. Za hrvatsko tržište (radi se o jednom od 5 (pet) pomena hrvatskog jezika u Dubrovniku uopšte, od kojih se niti jedan ne odnosi na jezik Dubrovčana).

3. Jezik Dubrovnika se zove i srpski (lingua serviana). Jezik u Bosni se itekako zove srpski.

4. Kao što je katolicima naziv ilirski nametnuo Vatikan kao deo svoje stare terminologije. Taj isti Vatikan srpski jezik smatra ilirskim.

5. Zato što su se bunili protiv pisma, latinice, a ne protiv jezika samog po sebi.



Marulićeva Judita čakavske je osnove i ne čudi što autor jezik naziva hrvatskim. Slično - Vidali, čakavac sa Korčule piše poslanicu Dubrovčaninu Nalješkoviću i piše ju dubrovačim pesničkim stilom, ali ga spontano naziva hrvatskim zato što tako zove svoj jezik. Što se tiče ukupno deset, pardon, pet pomena hrvatskog jezika kod Dubrovčana, tu je Pavle Ivić jasno pokazao da se radi ili o kurtoaznom obraćanju Hrvatima, ulizivanju tržištu ili isticanju prednosti dubrovačkog. U svih (čitavih) 5 (slovima pet) slučajeva pomena hrvatskog jezika u Dubrovniku radi se o pěsnicima, i to u posebnim prilikama, takvim kao što je:


1) uljudno obraćanje někome iz hrvatskih krajeva (Mavro Vetranović: "Plemenitomu i vrijednomu gospodinu Petru Ektoroviću vlastelinu hvarskomu s velikijem priklonstvom..", 1539)

2) naslov štampane knjige koji će možda obezběditi širu publiku (1597. Dubrovčanin Dinko Zlatarić tiska prijevode Elektre i Tassa na "jezik hrvacki";)

3) poetska tirada u kojoj poređenje dubrovačkog sa hrvatskim ima u stvari cilj da istakne prědnosti dubrovačkog

(Opširnije o tome: Pavle Ivić, Srpski narod i njegov jezik, SKZ, Běograd, 1986.)




Šta ti ja tu mogu? Idi pa se leči.

Nema ih 5, nego više, uključiv i one u rječnicima u kojima
se izjednačuju pojmovi ilirski i hrvatski. Nu- pojma srpski jezik nema niti jedan jedini.

Na slavenskom, svom jeziku, Dubrovčani svoj jezik zovu slovinski il iilirski, ponekad bosanski
, dubrovački, češće hrvatski- a nikad srpski. Već sam pojam slovinski ili ilirski (kod kajkavaca) slovenski-uz
hrvatski- zasvjedočen je kod svih hrvatskih pisaca- Marka Marulića, Franje Glavinića, Andrije Jambrešića, Ivana Belostenca,
Marina Držića, Dinka Ranjine, Ivana Gundulića, Matije Divkovića, Stjepana Margitića, Bartola Kašića, Jakova Mikalje,
Petra Hektorovića, Filipa Grabovca, Ardelia Della Belle, Frana Krste Frankapana, Andrije Kačića Miošića...

Budući da književna i kreativna elita njekog naroda svoj jezik zove tim imenom, očito je
da se radi o istom jeziku. Taj jezik s esada zove hrvatski, a mogao se mirne duše zvati i ilirskim (kao
za Mažuraniće i Gaja i Šuleka i Starčevića u početku)- i obuhvaćao bi istu skupinu ljudi kao i danas.

Sama ideja o narječjima na ovim prostorima potječe iz rane slavistike, i autorima toga doba nije
bila ni od kakve važnosti, što se vidi i iz namjernoga miješanja narječja i stvaranja djela na miješanim idiomima,
napose u Dubrovniku, kojeg je književnost štokavsko-čakavska- jer je čakavski kao plemenit i ugledan jezik
bio sredstvo oplemenjivanja štokavštine koja u svijesti spisatelja nije imala takav ugled ni "pedigre".
Stari su dubrovački autori dobro znali hrvatsku glagolsku i latiničnui pismenost na čakavštini koja im je
imponirala, a budući da bijaše dijelom istoga nacionalno-kulturnoga korpusa, slobodno je integrirana u jezik
Marina Držića i drugih.

Ako netko misli da su Dubrvčani zvalo svoj jezik hrvatskim "zbog tržišta"- bilo bi dobro da konzultira
kakvog psihića. Dobro je znano da su u knjižari Bartola Occhi prodvana, na Rivi od Hrvatov
sve hrvatske knjige, na svim narječjima i pismima- a nijedna srpska. Jer ljudi su znali kamo pripadaju, i nisu
im trebali slavistički zbunjoze iz početka 19. st.

http://www.hercegbosna.org/STARO/ostalo/kriteriji.html
Glede izraza lingua Serviana, idioma serviana, sermo,..serviano il irasciano- utvrđeno je da je to
zapisano jedino na latinskom ili talijanskom; da potječe iod osnutka slavenske ili srpske kancelarije u 13. st., kad
su pisari, često- ne uvijek- domaći ljudi odlazili na srpske dvorove i pisarnice
da se priuče pisanju na ćirilici i formama bliskima crkvenoslavenskom, te da je taj fosil preživio
jedino na tim jezicima, a nikad na slavenskom jeziku- kako ga god zvali.

I tu se vidi bijeda velikosrbizma: Branislav Nedeljković je proveo skoro
30 godina u Dubrovniku čeprkajući po arhivama, u nadi da će naći potvrdu za srpsko ime ili
identitet u starom Dubrovniku. Nije našao ništa osim lingua/sermo/idioma serviana ili rasciamna.
Ode 30 godina u dim.
Pavle Ivić, kakav god bio, budala nije bio. I njegov je tekst o tom izrazu oprezan i bez konačnih
zaključaka (otvara i mogućnost da se radilo o servima, robovima). Jer, znao je d aod latinskoga fosila nema ništa.
Jer u Bosni, gdje nije bilo nikakve srpske kancelarije među franjevcima, Hrvati Bosanci svoj
jezik zovu uvijek- slovinski, njekad ilirski, bosanski ili hrvatski, a nikad srpski.

Toliko o toj inferioriji. I, usput- nisam nikad tvrdio da Srbi u Bosni nisu
zvali svoj jezik srpskim. Jesu, i to isključivo. I taj je jezik iz Leontijeva evanđelja, raznih srbulja,
psaltira,... jezika koji nije vernakular ni u primisli. Govorio sam samo o Hrvatima Bošnjacima.

 

[bagzzi]

Све што пућани овде наводе као чињенице ,неки натписи из 15. века наводно на "хрватској ћирилици" су обична подметачина и ништа више!
Моја теза о изгубљеном идентитету хрвата је потврђена кроз постове у којима се помиње "илирски покрет" и "илирски језик" ,то показује лутање у хрватском пућанству! Са друге стране српски језик је одувек српски,о томе сведоче житија Светог Симеона,Светог Саве,па Душанов Законик и да не набрајам даље.. Значи српски језик увек СРПСКИ, "хрватски" је час илирски ,час хрвтски!
Није лепо то што сад тисућлетње пућанство помиње ћирилицу и такозване "православне хрвате" јер такво шта никад није постојало и не само то и данашњи идентитет хрвата је упитан! Политика не сме имати уплива у културу!

 

[Andjela]

Tema nije za pdf "Politika".