Хазари

Још мало интерпретације историје Хазара од стране америчког историчара јеврејског поријекла Хенрија Абрамсона
 
Још мало негирања хазарског поријекла јеврејског огранка Ашкенази кроз излагање америчког историчара јеврејског поријекла Хенрија Абрамсона
 
Meni je cudno da neki narod moze da primi jedaizam s obzirom da ta religija pripada samo jednom narodu...ali ocigledno je da su jevreji izvrsili pripajanje hazara po njihovoj zelji
 
leki1:
Meni je cudno da neki narod moze da primi jedaizam s obzirom da ta religija pripada samo jednom narodu...ali ocigledno je da su jevreji izvrsili pripajanje hazara po njihovoj zelji
Kliknite za proširenje...
Не , на против! Из Египта је изашло 10%,Јевреја сви добро ситуирани су остсли и мноштво Нејевреја робова који су јели пасхалну вечеру у време суђења боговима Мисира.
Сва та племена иако су нека успут поубијана због идолопоклонства су освајала Израел много касније је то постала религија само једног народа. Као друго почетком нове ере примањем хришћанства многе државе су преузеле јудаизам.
Тако да је било неког мисионарења и код јудаизма.
Иако се тако није звао јер је Јудејс једно племе Израиља а није се звало ни хришћанство већ испрва назаренска јудејска секта негде приликом боравка апостола Павла у Риму око 2 ходине када се позвао на ауторитет цара и римског грађанина јер су Римљани хтели да га изруче Јеврејима да га убију ту почиње прво именовање хришћана.

Обзиром да данас се талмуд прилично коси и ниподаштава са Мојсијевом вером и законима правилније би било звати Мојсијевом вером него јудсизам.
 
Khal Drogo:
Још мало негирања хазарског поријекла јеврејског огранка Ашкенази кроз излагање америчког историчара јеврејског поријекла Хенрија Абрамсона
Kliknite za proširenje...
Истина, не беже ни они много од тога оно што је карактеристично за њих да не признају Изреал без Месије не служе војску а неки не прихватају ни помоћ ни образовање од државе.
Велики су верници а највише их је страдало у холокаусту. Има и Сефарда који су им се придрижили данас их представљају велике породице које знају своје европско порекло из средњег века.
 
Заборавио сам поменути проблем "Црних Јевреја" тако звани "Black Jews" они су омражени и дискриминисани од већине заједница најмоћнијих Хасида и ортодоксних Јевреја.
Црни Јевреји оптужију ортодоксе да су им украли идентитет.
Ови их оптужују да су патетични и јадни и да им у светом писму направљена грешка да је Јосиф ваљда завршио у Египту са 70 Јевреја.
Типично религиозно фанатични аргументи " Did the God wrote that?"
Позивајући се на општи фанатизам да је свете књиге ваљда Бог писао својом руком.
Изопштени су и дискриминисани из свих водећих заједница....
Иако они тврде да су они прави Јевреји аутохтони ту који ду наставили да живе у Палестини до стварања Израела.
 
Арапски историчар ал-Масуди (896.-956.године) у свом рукопису оставио је изванредно вриједна сазнања о Хазарима, земљи Хазара, градовима, нацијама са којима имају додира, обичајима, религији, начину владања те политичком уређењу.
Ево неколико најважнијих поглавља (овдје стр 121-124) посвећених Хазарима те у спојлеру
Ibn Fadlan and the Land of Darkness 0121-2.jpg

Ibn Fadlan and the Land of Darkness 0123-4.jpg
Те превод на српски у спојлеру
Становници Дарбанда граниче са народом званим Хајдан, који је део хазарске нације. Њихова пријестолица се раније звала Самандар и лежала је осам дана од Дарбанда. Сада је насељен Хазарима, али када је освојен у раним данима ислама од стране Салман ибн Рафа ал-Бахила, краљ је преселио је пријестолницу у Итил, удаљен седам дана путовања. Овдје сада живи хазарски краљ. Град је подијељен на три дијела великом ријеком која се спушта са високих платоа турске земље. Једна грана тече према територији Бугара и пада у Азовско море. Итил је изграђен на обје обале ријеке, у чијој средини је острво које је центар власти. Краљевска палача се налази на једном крају острва, које је мостом од чамаца повезано са обје обале ријеке. Становништво чине муслимани, хришћани, Јевреји и пагани.

Краљ, његов двор и сви они из Хазарске расе практикују јудаизам, који је краљ Хазара прихватио за времена владавине Харуна ал-Рашлда.
Многи Јевреји из муслиманских и византијски градови су се населили међу Хазарима, посебно откако је Роман I, византијски цар у нашем времену (око 943.године), приморавао Јевреје у свом царству да прелазе на хришћанство.
Даље у овој свесци даћемо историју владара Византије, коју ћемо изложити редом, и говорићемо о овом краљу као и о двојици других владара који су са њим делили власт. Велики број Јевреја је, дакле, пребјегао из византијске земље и потражио уточиште код Хазара. Овдје није мјесто да се говори о преласку хазарског владара у јудаизам, јер смо о овој теми већ говорили у нашим претходним радовима.
Пагани који живе у овој земљи припадају многим различитим расама, међу којима су Сакалиба и Руси, који живе у једном од два дијела града. Своје мртве спаљују на ломачама заједно са коњима, оружјем и опремом. Када човјек умре, његова жена бива жива спаљена са њим, али ако жена умре пре свог мужа, мушкарца не доживи иста судбина. Ако мушкарац умре пре брака, даје му се постхумно жена. Жене жарко желе да буду спаљене, јер верују да ће ући у рај. Ово је обичај, као што смо већ поменули, који је актуелан у Индији, али са овом разликом: тамо се жена не спаљује ако не да свој пристанак.

Муслимани су доминантни у земљи Хазара јер они чине краљевску (каганову) гарду. Познати су под именом Арсије. Поријеклом су дошли из области око Хорезма, а населили су се у Хазарском каганату давно, недуго након појаве ислама, када су побјегли од двоструких пустошења глади и куге која је опустошила њихову домовину. То су јаки, храбри људи, у које краљ Хазара полаже своје повјерење у ратовима које води. Када су се успоставили у његовом краљевству (каганату), између осталог су одредили да им се дозволи слободно исповиједање вере, да могу имати џамије и јавно давати езан, као и да се међу њима бира каганов главни министар. У нашем времену ово мјесто је заузимао муслиман по имену Ахмад ибн Кујах. Он је склопио споразум са краљем (каганом) по којем се он и његова војска неће борити против муслимана, већ ће ратовати само против невјерника. Данас их има око 7.000, служе као краљеви стријелци на коњу.
Опремљени су штитом, шлемовима и панцирном кошуљом. Такође имају опремљене и наоружане копљанике као и друге муслиманске војнике.
Они такође имају своје магистрате. У хазарској пријестолници је строг обичај да има седам судија, двоје за муслимане, двоје за Хазаре, који своје одлуке доносе у складу са Тором, двоје за хришћане, који доносе своје према јеванђељима и један за Сакалибе, Русе и друге пагане. Овај посљедњи судија поштује паганске законе, који су изведени из природног разума. Када дође до озбиљног случаја о којем судије не могу одлучити, укључене стране консултују муслиманске магистрате и поштују одлуку донесену у складу са исламским законом. Краљ Хазара је једини владар ових источних земаља који има плаћену војску. Сви муслимани који живе у земљи познати су као Арсије.
Руси и Сакалиби, који су пагани, као што смо рекли, служили су као плаћеници и робови краља. Поред Арсија постоји и извјестан број муслиманских трговаца и занатлија, који су емигрирали у ову земљу због правде и сигурности којом влада краљ. Поред саборне џамије, чији се минарет надвија над краљевом палачом, постоје многе друге џамије уз које су придружене школе у којима се дјеца уче Кур'ану. Када би се муслимани и хришћани ујединили, краљ не би имао моћ над њима.

Оно што смо до сада рекли о хазарском краљу не важи за кагана, чија се званична улога састоји у томе да живи у палачи другог краља, затвореног у унутрашњим становима, из којих никада не излази. Не смије да узјаши коња нити да се покаже дворјанима или народу. Пошто живи у харему, не управља и не учествује у државним пословима. Упркос томе, власт владара не би била прихваћена без присуства кагана у његовој палачи у пријестолници. Када Хазари доживе глад или нека друга несрећа задеси њихову земљу, ако се ратна срећа окрене против њих у корист непријатељског народа, или ако их изненада задеси нека друга катастрофа, народ и челници одлазе заједно краљу са ријечима; "Овај каган нам није донео ништа осим зле среће; његова владавина донијела је само катастрофу. Убиј га, или дај да га убијемо". Понекад га краљ преда и они га убију, или га он сам скрати за главу. У другим случајевима га краљ брани, говорећи да није починио никакав злочин или грешку која заслужује такву казну. Ово је садашњи обичај међу Хазарима. Не знам да ли ова институција сеже у давна времена, или је новија, али пракса да се увијек бира каган из исте породице те се тврди да титула сеже у далеку прошлост.
У писанију код навода који се односе на муслимане и њихов значај је разумљиво ал-Масуди тенденциозан, но ако занемаримо ту тенденциозност као и да су о прошлости тих нација сазнања ипак била оскудна, свједочанства о Хазарима су од изванредне важности.
 
О Хазарима пише, о околностима и прихваћеном препричавању о прихватању јудаиузма о 740.године, и српски историчар књижевности Милорад Павић у свом дјелу "Хазарски рјечник" (овдје).
У другом поглављу или рјечнику насловљеном као "Зелена књига", имамо и приложено нешто опширније и обогаћено пишћевим освртима писаније Ахмада ибн-Фадлана које сам у претходној објави приложио.
 
Mnogi se pitaju zasto Hazari toliko privlace paznju i o njima iznose neke teorije zavjere i moci. Po Miloradu Pavicu, oni su bili puni magije i znali su neke magicne tajne. Naravno, postojece religije ne negiraju postojanje magije.
 
Khal Drogo:
Предавање Шаула Стамфера на тему "Да ли су Јевреји потомци Хазара?"
Kliknite za proširenje...
Није поменуо мисију Ћирила и Методија.
Ја не знам да ли то може да се нађе али по сећању знам да је постојала нека преписка између Јевреја писара из кордобског калифата и Јевреја из Хазарије?
Да ли ти је познато и да ли се може наћи?
 
NickFreak:
Ја не знам да ли то може да се нађе али по сећању знам да је постојала нека преписка између Јевреја писара из кордобског калифата и Јевреја из Хазарије?
Да ли ти је познато и да ли се може наћи?
Kliknite za proširenje...
Да, Ниче Фриче, постоји сачувана преписка 950их година између Хасдаија ибн Шапрута, јеврејског учењака и министра спољних послова Кордовског калифата и Јосифа бен Арона, владара Хазарског каганата (могуће кагана, но вјероватније беја).
Кроз преписку Јосиф бен Арон даје важна обавјештења о преласку Хазара на јудаизам.
Ево тог писма Хасдаија ибн Шапрута у спојлеру
I, Hasdai, son of Isaac, son of Ezra, belonging to the exiled Jews of Jerusalem in Sepharad, a servant of my lord the King, bow to the earth before him and prostrate myself towards the abode of your Majesty from a distant land. I rejoice in your tranquillity and magnificence and stretch forth my hands to God in heaven that He may prolong your reign in Israel....
Praise be to the beneficent God for His mercy towards me! Kings of the earth, to whom his [ Abd-ar-Rahman's ] magnificence and power are known, bring gifts to him, conciliating his favor by costly presents, such as the King of the Franks, the King of the Gebalim, who are Germans, the King of Constantinople, and others. All their gifts pass through my hands, and I am charged with making gifts in return. [Ibn Shaprut, who knew several languages, received these embassies.] Let my lips express praise to the God of Heaven, who so far extends His loving kindness towards me, without any merit of my own, but in the fullness of His mercies!
I always ask the ambassadors of these monarchs who bring gifts about our brethren the Israelites, the remnant of the captivity, whether they have heard anything concerning the deliverance of those who have languished in ******* and have found no rest. [He was anxious to know if the "Ten Lost Tribes" existed as an independent Hebrew state anywhere.]
At length mercantile emissaries of Khorasan [a land southeast of the Caspian Sea in modern north Iran] told me that there is a kingdom of Judah which is called al-Khazar. But I did not believe these words for I thought that they told me such things to procure my goodwill and favor. I was therefore wondering, till the ambassadors of Constantinople came [between 944 and 949] with presents and a letter from their king to our king, and I interrogated them concerning this matter,
They answered me: "It is quite true, and the name of that kingdom is al-Khazar. It is a fifteen days' journey by sea from Constantinople, but by land many nations intervene between us; the name of the king now reigning is Joseph; ships sometimes come from their country to ours bringing fish, skins, and wares of every kind [The Khazars, great traders, got their wares from the Rus to the north.] The men are our confederates and are honored by us; there is communication between us by embassies and mutual gifts; they are very powerful; they maintain numerous armies with which they occasionally engage in expeditions." When I heard this report I was encouraged, my hands were strengthened, and my hope was confirmed. Thereupon I bowed down and adored the God of heaven. [Hasdai was happy: Christians could no longer say the Jews were without a country as a punishment for their rejection of Jesus.]....
I pray for the health of my lord the King, of his family, and of his house, and that his throne may be established for ever. Let his days and his sons' days be prolonged in the midst of Israel!
И одговор Јофифа бен Арона
I wish to inform you that your beautifully phrased letter was given us by Isaac, son of Eliezer, a Jew of the land of Germany [Isaac carried it through Germany, Hungary, and Kievan Rus to Khazaria.] You made us happy and we are delighted with your understanding and wisdom.... Let us, therefore, renew the diplomatic relations that once obtained between our fathers, and let us transmit this heritage to our children. [Joseph believed the Khazars had once had diplomatic relations with the Spanish Arabs.]
You ask us also in your epistle: "Of what people, of what family, and of what tribe are you?" Know that we are descended from Japheth, through his son Togarmah. [In Jewish literature Togarmah is the father of all the Turks.] I have found in the genealogical books of my ancestors that Togarmah had ten sons. These are their names: the eldest was Ujur, the second Tauris, the third Avar, the fourth Uauz, the fifth Bizal, the sixth Tarna, the seventh Kozar, the eighth Janur, the ninth Bulgar, the tenth Sawir. [These are the mythical founders of tribes that once lived in the neighborhood of the Black and Caspian Seas.] I am a descendant of Khazar, the seventh son.
I have a record that although our fathers were few in number, the Holy One blessed be He [this is a common name for God], gave them strength, power, and might so that they were able to carry on war after war with many nations who were more powerful and numerous than they. By the help of God they drove them out and took possession of their country. Upon some of them they have imposed forced labor even to this very day. The land [along the Volga ] in which I now live was formerly occupied by the Bulgars. Our ancestors, the Khazars, came and fought with them, and, although these Bulgars were as numerous as the sand on the shores of the sea [a reference to the Book of Joshua], they could not withstand the Khazars. So they left their country and fled while the Khazars pursued them as far as the Danube River. Up to this very day the Bulgars camp along the Danube and are close to Constantinople. The Khazars have occupied their land up till now.
After this, several generations passed until a certain King arose whose name was Bulan. He was a wise and God-fearing man, trusting in his Creator with all his heart. He expelled the wizards and idolaters from the land and took refuge in the shadow of his wings ... After this his fame was spread broadcast. The king of the Byzantines and the Arabs who had heard of him sent their envoys and ambassadors with great riches and many great presents to the King as well as some of their wise men with the object of converting him to their own religion. [The Byzantines and Arabs hoped to stop the raids of the Khazars by converting them and later make them allies through shared faith.]
But the King-may his soul be bound up in the bundle of life [a standard burial phrase for Jews] With the Lord his God-being wise, sent for a learned Israelite. the King searched, inquired, and investigated carefully and brought the sages together that they might argue about their respective religions. Each of them refuted, however, the arguments of his opponent so that they could not agree. When the King saw this he said to them: "Go home, but return to me on the third day…"

On the third day he called all the sages together and said to them. "Speak and argue with one another and make clear to me which is the best religion." They began to dispute with one another without arriving at any results until the King said to the Christian priest "What do you think? Of the religion of the Jews and the Muslims, which is to be preferred?" The priest answered: "The religion of the Israelites is better than that of the Muslims."
The King then asked the qadi: "What do you say? Is the religion of the Israelites, or that of the Christians preferable?" The qadi answered: "The religion of the Israelites is preferable."
Upon this the King said: "If this is so, you both have admitted with your own mouths that the religion of the Israelites is better Wherefore, trusting in the mercies of God and the power of the Almighty, I choose the religion of Israel, that is, the religion of Abraham. If that God in whom I trust, and in the shadow of whose wings I find refuge, will aid me, He can give me without labor the money, the gold, and the silver which you have promised me. As for you all, go now in peace to your land."

From that time on the Almighty helped Bulan, fortified him, and strengthened him. He circumcised himself, his servants, attendants, and all his people. [Arabic sources say the royal family and nobility became Jews, but most of the commoners did not.][?] Then Bulan sent for and brought from all places wise men of Israel who interpreted the Torah for him and arranged the precepts in order, and up to this very day we have been subject to this religion. May God's name be blessed and may His remembrance be exalted for ever!

Since that day, when my fathers entered into this religion, the God of Israel has humbled all of their enemies, subjecting every folk and tongue round about them, whether Christian, Muslim, or pagan. No one has been able to stand before them to this day [about 960]. All of them are tributary. [But only about ten years later Joseph was defeated by Sviatoslav I of Kiev, 969.]

After the days of Bulan there arose one of his descendants, a king Obadiah by name [the name means "God's servant"], who reorganized the kingdom and established the Jewish religion properly and correctly. He built synagogues and yeshivot, brought in Jewish scholars, and rewarded them with gold and silver. [The Jewish scholars could have come from Baghdad and Constantinople.] They explained to him the Bible, Mishnah, Talmud and the order of divine services. The King was a man who revered and loved the Torah. He was one of the true servants of God. May the Divine Spirit give him rest!
Управо је горе поменути Шаул Стамфер оспорио аутентичност писма хазарског владара, наводећи бројне језичке и географске необичности услијед појаве псеудоисториографских текстова и фалсификата у средњовјековној Шпанији.
Тешко је рећи колико су аргументи којима се оспорава аутентичност писма основани, примићемо информације о тим наводним посмима "к знању".
 
Khal Drogo:
Да, Ниче Фриче, постоји сачувана преписка 950их година између Хасдаија ибн Шапрута, јеврејског учењака и министра спољних послова Кордовског калифата и Јосифа бен Арона, владара Хазарског каганата (могуће кагана, но вјероватније беја).
Кроз преписку Јосиф бен Арон даје важна обавјештења о преласку Хазара на јудаизам.
Ево тог писма Хасдаија ибн Шапрута у спојлеру
I, Hasdai, son of Isaac, son of Ezra, belonging to the exiled Jews of Jerusalem in Sepharad, a servant of my lord the King, bow to the earth before him and prostrate myself towards the abode of your Majesty from a distant land. I rejoice in your tranquillity and magnificence and stretch forth my hands to God in heaven that He may prolong your reign in Israel....
Praise be to the beneficent God for His mercy towards me! Kings of the earth, to whom his [ Abd-ar-Rahman's ] magnificence and power are known, bring gifts to him, conciliating his favor by costly presents, such as the King of the Franks, the King of the Gebalim, who are Germans, the King of Constantinople, and others. All their gifts pass through my hands, and I am charged with making gifts in return. [Ibn Shaprut, who knew several languages, received these embassies.] Let my lips express praise to the God of Heaven, who so far extends His loving kindness towards me, without any merit of my own, but in the fullness of His mercies!
I always ask the ambassadors of these monarchs who bring gifts about our brethren the Israelites, the remnant of the captivity, whether they have heard anything concerning the deliverance of those who have languished in ******* and have found no rest. [He was anxious to know if the "Ten Lost Tribes" existed as an independent Hebrew state anywhere.]
At length mercantile emissaries of Khorasan [a land southeast of the Caspian Sea in modern north Iran] told me that there is a kingdom of Judah which is called al-Khazar. But I did not believe these words for I thought that they told me such things to procure my goodwill and favor. I was therefore wondering, till the ambassadors of Constantinople came [between 944 and 949] with presents and a letter from their king to our king, and I interrogated them concerning this matter,
They answered me: "It is quite true, and the name of that kingdom is al-Khazar. It is a fifteen days' journey by sea from Constantinople, but by land many nations intervene between us; the name of the king now reigning is Joseph; ships sometimes come from their country to ours bringing fish, skins, and wares of every kind [The Khazars, great traders, got their wares from the Rus to the north.] The men are our confederates and are honored by us; there is communication between us by embassies and mutual gifts; they are very powerful; they maintain numerous armies with which they occasionally engage in expeditions." When I heard this report I was encouraged, my hands were strengthened, and my hope was confirmed. Thereupon I bowed down and adored the God of heaven. [Hasdai was happy: Christians could no longer say the Jews were without a country as a punishment for their rejection of Jesus.]....
I pray for the health of my lord the King, of his family, and of his house, and that his throne may be established for ever. Let his days and his sons' days be prolonged in the midst of Israel!
И одговор Јофифа бен Арона
I wish to inform you that your beautifully phrased letter was given us by Isaac, son of Eliezer, a Jew of the land of Germany [Isaac carried it through Germany, Hungary, and Kievan Rus to Khazaria.] You made us happy and we are delighted with your understanding and wisdom.... Let us, therefore, renew the diplomatic relations that once obtained between our fathers, and let us transmit this heritage to our children. [Joseph believed the Khazars had once had diplomatic relations with the Spanish Arabs.]
You ask us also in your epistle: "Of what people, of what family, and of what tribe are you?" Know that we are descended from Japheth, through his son Togarmah. [In Jewish literature Togarmah is the father of all the Turks.] I have found in the genealogical books of my ancestors that Togarmah had ten sons. These are their names: the eldest was Ujur, the second Tauris, the third Avar, the fourth Uauz, the fifth Bizal, the sixth Tarna, the seventh Kozar, the eighth Janur, the ninth Bulgar, the tenth Sawir. [These are the mythical founders of tribes that once lived in the neighborhood of the Black and Caspian Seas.] I am a descendant of Khazar, the seventh son.
I have a record that although our fathers were few in number, the Holy One blessed be He [this is a common name for God], gave them strength, power, and might so that they were able to carry on war after war with many nations who were more powerful and numerous than they. By the help of God they drove them out and took possession of their country. Upon some of them they have imposed forced labor even to this very day. The land [along the Volga ] in which I now live was formerly occupied by the Bulgars. Our ancestors, the Khazars, came and fought with them, and, although these Bulgars were as numerous as the sand on the shores of the sea [a reference to the Book of Joshua], they could not withstand the Khazars. So they left their country and fled while the Khazars pursued them as far as the Danube River. Up to this very day the Bulgars camp along the Danube and are close to Constantinople. The Khazars have occupied their land up till now.
After this, several generations passed until a certain King arose whose name was Bulan. He was a wise and God-fearing man, trusting in his Creator with all his heart. He expelled the wizards and idolaters from the land and took refuge in the shadow of his wings ... After this his fame was spread broadcast. The king of the Byzantines and the Arabs who had heard of him sent their envoys and ambassadors with great riches and many great presents to the King as well as some of their wise men with the object of converting him to their own religion. [The Byzantines and Arabs hoped to stop the raids of the Khazars by converting them and later make them allies through shared faith.]
But the King-may his soul be bound up in the bundle of life [a standard burial phrase for Jews] With the Lord his God-being wise, sent for a learned Israelite. the King searched, inquired, and investigated carefully and brought the sages together that they might argue about their respective religions. Each of them refuted, however, the arguments of his opponent so that they could not agree. When the King saw this he said to them: "Go home, but return to me on the third day…"

On the third day he called all the sages together and said to them. "Speak and argue with one another and make clear to me which is the best religion." They began to dispute with one another without arriving at any results until the King said to the Christian priest "What do you think? Of the religion of the Jews and the Muslims, which is to be preferred?" The priest answered: "The religion of the Israelites is better than that of the Muslims."
The King then asked the qadi: "What do you say? Is the religion of the Israelites, or that of the Christians preferable?" The qadi answered: "The religion of the Israelites is preferable."
Upon this the King said: "If this is so, you both have admitted with your own mouths that the religion of the Israelites is better Wherefore, trusting in the mercies of God and the power of the Almighty, I choose the religion of Israel, that is, the religion of Abraham. If that God in whom I trust, and in the shadow of whose wings I find refuge, will aid me, He can give me without labor the money, the gold, and the silver which you have promised me. As for you all, go now in peace to your land."

From that time on the Almighty helped Bulan, fortified him, and strengthened him. He circumcised himself, his servants, attendants, and all his people. [Arabic sources say the royal family and nobility became Jews, but most of the commoners did not.][?] Then Bulan sent for and brought from all places wise men of Israel who interpreted the Torah for him and arranged the precepts in order, and up to this very day we have been subject to this religion. May God's name be blessed and may His remembrance be exalted for ever!

Since that day, when my fathers entered into this religion, the God of Israel has humbled all of their enemies, subjecting every folk and tongue round about them, whether Christian, Muslim, or pagan. No one has been able to stand before them to this day [about 960]. All of them are tributary. [But only about ten years later Joseph was defeated by Sviatoslav I of Kiev, 969.]

After the days of Bulan there arose one of his descendants, a king Obadiah by name [the name means "God's servant"], who reorganized the kingdom and established the Jewish religion properly and correctly. He built synagogues and yeshivot, brought in Jewish scholars, and rewarded them with gold and silver. [The Jewish scholars could have come from Baghdad and Constantinople.] They explained to him the Bible, Mishnah, Talmud and the order of divine services. The King was a man who revered and loved the Torah. He was one of the true servants of God. May the Divine Spirit give him rest!
Управо је горе поменути Шаул Стамфер оспорио аутентичност писма хазарског владара, наводећи бројне језичке и географске необичности услијед појаве псеудоисториографских текстова и фалсификата у средњовјековној Шпанији.
Тешко је рећи колико су аргументи којима се оспорава аутентичност писма основани, примићемо информације о тим наводним посмима "к знању".
Kliknite za proširenje...

Донекле разумљиво оспоравати Арапе који надиру на Кавказ.
Али зашто оспоравати Јевреје из Шпаније који су имали права и високе положаје унутар кслифата који је био незсвисан од Багдадског.
Сад нисам сигуран да би Ал Масудија могли оспорити јер Ромеји баш нису писали о својим хајкама на Јевреје у то доба.
Она мисија Ћирила и Методија који касне у Хазарију која је већ узела јудаизам.
Сад око турских имена тешко да ако су узели јудаизам да би их могли имати па нису ни под хришћснством опстала превише чак код Јермена су нарочито била популарна јеврејска.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top