Haruki Murakami

[quentin]

Slazem se.I mislim da samo majstor moze da pise stilom koji je na prvi pogled tako jednostavan a da ipak ima neku dubinu.

Da, ima neku dubinu, ali meni je problem bilo to što mi je izgledalo da ta dubina ne vodi nigdje, odnosno da vodi u drugu dubinu, a ova u treću i dalje. Tako da se na kraju sve te dubine spoje u ogromnu, hladnu, onespokojavajuću i majstorski kreiranu prazninu.

 

[ahajac]

Da, ima neku dubinu, ali meni je problem bilo to što mi je izgledalo da ta dubina ne vodi nigdje, odnosno da vodi u drugu dubinu, a ova u treću i dalje. Tako da se na kraju sve te dubine spoje u ogromnu, hladnu, onespokojavajuću i majstorski kreiranu prazninu.

To vec pomalo zavisi i od citaoca, je li pronasao dubinu ili samo prazninu.

 

[Rayela]

To vec pomalo zavisi i od citaoca, je li pronasao dubinu ili samo prazninu.

Ja rekoh da sam citala samo Norveshku shumu i dopala mi se knjiga, ali mi je nekako vise za citanje na aerodromu, u busu,
dok negde cekam nekoga illi na nesto.
Ako dobije Nobela citacemo ga u nasem malom klubu.
Ti ces nam preporuciti neku knjigu.

 

[quentin]

Ja rekoh da sam citala samo Norveshku shumu i dopala mi se knjiga, ali mi je nekako vise za citanje na aerodromu, u busu,
dok negde cekam nekoga illi na nesto.
Ako dobije Nobela citacemo ga u nasem malom klubu.
Ti ces nam preporuciti neku knjigu.

Čitao se već Murakami u Klubu, ali tebe tada nije bilo ovdje. Zapravo, mislim da je Norveška šuma bila prva knjiga koju smo čitali zajedno.

 

[Sokolica_M]

Za Nobela me baš briga, ko ga sve nije dobio... Ali meni Murakami ne paše. Nije toliko loš da bih
ga ostavila na pola, ali me nerviraju svi ženski likovi i nerealni dijalozi.
Dobro, odavno sam ga čitala...i to samo Šumu. Imam još neke, ali teško da ću ih se latiti nekad.

Čudno. A meni baš pašu dijalozi. Baš su mi prirodni...
Možda zato što sam pristupila tome da ću naići na ne znam kakvu čudnost, pošto ipak Murakami dolazi iz druge civilizacije, ali me iznenadilo u koliko sam se likova pronašla.

 

[Sokolica_M]

Mene je, recimo, oduševila ''Okorela zemlja čuda i Kraj sveta''.

Delim mišljenje sa onim ko je rekao da se Murakami odvaja od klasika, njegova dubina nije prepoznatljiva (nije lako prepoznatljiva, a delom stoji i ono što je rekao quentin), stil mu na trenutke deluje dosta jednostavan (pojednostavljenj), samo kliziš kroz tekst, a mi smo navikli da kvalitet nekog dela, između ostalog, procenjujemo i po tome koliko udara u glavu.
Murakami u odnosu na potvrđene klasike dođe kao limunada, a opet stvara neki novi senzibilitet u književnosti.

Knjiga koju sam pomenula baš grabi ispred vremena. I fantastika je, a i naša realnost. I koliko ima neverovatnosti u njoj, toliko se čini da su verovatne teorije zavere.
U nju je ubacio... hm... filozofiju psihologije, kada raspravlja o nekim pojmovima kojima se psihologija primarno bavi, jednim paralelnim unutrašnjim svetom (čak je zbog toga malo i hororastična).

 

[Rayela]

Čitao se već Murakami u Klubu, ali tebe tada nije bilo ovdje. Zapravo, mislim da je Norveška šuma bila prva knjiga koju smo čitali zajedno.

Murakami ne moze ove godine da dobije Nobela, jer je prosle dobio Kinez ( cije ime ne znam).
Znaci norace da bude neki Amer ili Evropljanin ( mozda i Juzna Amerika).

 

[Rayela]

Sta sam vam obecala?



četvrtak 10.10.2013
Nobel za književnost Kanađanki Alis Manro
Izvor: B92

Jedan od trenutno najznačajnijih kanadskih književnica Alis En Manro, dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, saopšteno je 10. oktobra iz Instituta Karolinska u Stokholmu u Švedskoj.

Alis Manro, poznata i kao "kanadski Čehov" vodeća je feministička književnica iz Kanade. Objavila je više zbirki pripovedaka, kao i roman “Životi devojaka i žena” (Lives of Girls and Women). Zbirke pripovedaka su joj tri puta odlikovane nagradom Gavernor – najprestižnijim književnim priznanjem u Kanadi (1968, 1978. i 1986). Dobitnica je i Međunarodne Bukerove nagrade za životno delo 2009. godine.

Njenu prvu knjigu na srpskom jeziku, zbirku pripovedaka "Bekstvo" objavila je Agora, koja je sprskoj publici pre tri godine predstavila i roman "Životi devojaka i žena".

U medijima i na kladionicama najveće več godinama ima japanski pisac nadrealizma Haruki Murakami. Njega su ove godine pratili američka autorka Džojs Kerol Outs, mađarski pisac Peter Nadaš i norveški književnik i dramaturg Jan Fose. Pominjana su i imena BeloruskinjeSvetlane Aleksijevič i Asije Džebar iz Alžira. Tu su i, poslednjih godina sve češći kandidati Filip Rot pa čak i Bob Dilan.

 

[gost 248950]

Opa!
Lepa vest ))))

 

[ahajac]

Mene je, recimo, oduševila ''Okorela zemlja čuda i Kraj sveta''.

Delim mišljenje sa onim ko je rekao da se Murakami odvaja od klasika, njegova dubina nije prepoznatljiva (nije lako prepoznatljiva, a delom stoji i ono što je rekao quentin), stil mu na trenutke deluje dosta jednostavan (pojednostavljenj), samo kliziš kroz tekst, a mi smo navikli da kvalitet nekog dela, između ostalog, procenjujemo i po tome koliko udara u glavu.
Murakami u odnosu na potvrđene klasike dođe kao limunada, a opet stvara neki novi senzibilitet u književnosti.

Knjiga koju sam pomenula baš grabi ispred vremena. I fantastika je, a i naša realnost. I koliko ima neverovatnosti u njoj, toliko se čini da su verovatne teorije zavere.
U nju je ubacio... hm... filozofiju psihologije, kada raspravlja o nekim pojmovima kojima se psihologija primarno bavi, jednim paralelnim unutrašnjim svetom (čak je zbog toga malo i hororastična).

Slazem se i meni je ''Okorela zemlja čuda i Kraj sveta'' bas prijala. Iskreno delovi u podzemlju su pomalo smorni (pa cak i decjim stilom pisani) ali deo u gradu iz podsvesti glavnog lika (davno sam citao pa sam pomalo i zaboravio) bas hipnotise.

 

[Bettencourt]

Meni je ova 1Q84 bila bolja od Sputnika i Šume, ali prema Murakamiju i dalje ne mogu definisati jasan odnos.

Trenutno sam pri kraju "1Q84", i imam sličan problem određenja prema Murakamiju. Kad završim s čitanjem, napisaću na temi "Šta čitate" neke od nedoumica, kako u vezi sa ovim romanom, tako i nekim koje sam ranije čitao. Inače, do sad sam čitao "Okorelu zemlju čuda i Kraj sveta" i "Norvešku šumu", a šanse su da ću ga još čitati, jer ga ljubav mog života voli, ima većinu prevedenih knjiga, i tjera me da ih povremeno čitam