Evo ja opet da se javim... Ovde je sjajno, kao sto ste i mogli da pretpostavite. Provodim se super, mislim nemam reci. Trudim se sto vise da pricam ruski, i ide mi solidno, ali nikako ne mogu da pogodim akcenat. Ne ide mi akcentovanje reci, ali valjda cu to savladati vremenom. Messenger jos nisam snimio, na zalost, nisam imao vremena, tako da izvinite. E da, Milena rece da kupuje danas ili sutra novi modem, tako da ce i ona biti uskoro redovno na netu. Inace, ovih dana verovatno idemo u Sankt Petersburg, tako da i to jedva cekam. U Sibir se ponovo vracam u avgustu, i bicemo tamo nekih penaestak dana. Veselo je ovde, nema sta. A da vidite samo Ruse kako se zezaju... To je ludilo! Tasha je sjajno, sve vas pozdravlja, uci srpski i ide joj sve bolje. Mozda, ali samo mozda nam se pridruzi na forumu... Ko zna. E da, gledao sam utakmicu juce, i sto je jos bolje, kladio sam se na grke. Mozete da zamislite koje je to bilo slavlje. Hehehehehe, uzivancija... Svi su se iznenadili, inace, ovde se fudbal prati i te kako. Totalno su me zarazili, tako da ne znam sta ce biti od mene. Evo malo i rp-a, pa se cujemo:
Najzad, voz je stao. Lajonelu se cinilo kao da su se vukli pet godina do stanice. Izasao je umoran i spustio kofere cekajuci ostale da se oproste. Rastanak nije bio preterano tuzan, ipak su znali da ce se videti u septembru, a vreme i te kako brzo prolazi. "Pa idemo li?" Edi je vukao Lajonela za odoru. "Ha? Aha, naravno... A sta je tebi?" Edi ga je pogledao odsutno: "Nista. Ne obracaj paznju. Krenimo." Polako su seli na metle i tri sata kasnije bili su u Edijevoj kuci. Naravno, mogli su mnogo ranije tamo da stignu da su isli prevozom, ali ipak su resili da ubiju vreme leteci.
Uf, ne znam, ovo mi je pomalo glupo, ali stvarno nemam nikakvu inspiraciju. Ostacu jos kojih deset minuta ovde pa palim... Cujemo se!!!!!
ops:
