Haljine Teuta Matoši – bajke u kojima si ti princeza

[PogledSProzora]

Zajedno sa drugaricama već godinama slinim nad Teutinim haljinama. Delimo ih, komentarišemo, biramo koja si ti u ovom trenutku života. I iako nijednu još nemam, imam ih u srcu, jer svaka nosi priču.
Ova na slici ispod…
To sam ja. Ili bar jedan deo mene, onaj koji voli čaj iz porculanske šolje, radosne suze, i tišinu u kojoj se sve razume…Ništa se ne otkriva, ali sve se vidi…

 

[PogledSProzora]

Ovu bih nosila kad bih šetala po glavnoj ulici, baš kao Balaševićeva lepotica s korzoa, koji je imao svoj red… neki svoj uhodani svet…na kojem se uvek znalo tko probija led..
Da se okrenu stariji i pomisle na mladost, a mlađi da ne znaju da li da me pitaju za pravac ili whatsupp.

 

[PogledSProzora]

Ovu bih nosila kada otvorim knjigu, a iza rečenica počne da se pomalja more…Kad čitam nešto što mi srce ućutka, a vreme stane…
U njoj bih pila limunadu sa mentom i čitala ‘Doručak kod Tiffanyja’, dok lavanda cveta iza mojih leđa….

 

[PogledSProzora]

Za kafu s drugaricom. Da, ona zna sve. I ne, ne osuđuje….

 

[PogledSProzora]

Ova je za večeru s nekim tko je mogao biti, a nije…Pojavila sam se…U crnoj…
Ne zbog tuge, nego jer sam želela da zablista bez ikog da me vidi…
Jer nije haljina ono što se pamti. Nego ko je imao hrabrosti da je obuče, i ode…

 

[PogledSProzora]

Neka djevojčica u meni još uvijek sanja da će je neko poljubiti pod kišom… baš dok nosi ovakvu haljinu…

 

[Lorelajn]

I ja ih povremeno pogledam. Ranije je i njena sestra imala par stvari koje su mi se svidele ali vise ne.
Volela bih za zivota da imam jednu njenu haljinu. Vrlo su zenstvene, prozracne, lagane, romanticne. Jedino ne bih one sa pufnastim rukavima.

 

[PogledSProzora]

Jeste! Lirika Matoši isto pravi lepe haljine ali su mi Teutine više bajkovite…

 

[PogledSProzora]

Nisi izabrao crvenu za ples po kiši. Nisi ni pokušao razumjeti zelenu…
Možda je lakše bilo vulgarno nego hrabro…
Ali znaš, ni bajke ne dobiju svi.Neki samo prođu pored njih, glumeći da ih ne vide…