Ortak2
Primećen član
- Poruka
- 825
Svojim rečima: o smrti treba pričati, ne treba da bude tabu tema, i definitivno je jedno ako ne i najbitnije pitanje u filozofiji: vredi li ovaj život da bude proživljen?
Sa interneta:
Mišel de Montenj - O smrti
Na početku eseja Filozofirati znači pripremiti se za smrt Mišel de Montenj kaže: "Filozof koji je po tradicionalnom uverenju umetnik u razmišljanju, mora među prvima biti oslobođen od ovog straha." Za običan svet je lek da se na smrt ne misli, a da "ljudi idu tamo-amo, trčkaraju, igraju, a o smrti ni reči".
Montenj smatra da ćemo se osloboditi straha od smrti ako joj oduzmemo neobičnost, neočekivanost, opštimo sa njom, naviknemo se na nju. Treba biti svestan smrti, jer se tako čovek oslobađa potčinjenosti. On kaže: "Unapred misliti o smrti znači unapred misliti o slobodi. Onaj ko je naučio da misli o smrti taj se odučio od robovanja." Istovremeno, on posebno naglašava da onaj ko uči da umire, uči da živi. Zato, iako nas misli o smrti s početka vređaju kao ubodi, treba što intenzivnije misliti o smrti, da bi se podnela lakše njena neminovnost.
Montenj određuje čoveka kao prelaz, koga mora biti svestan, i zato mora da bude uvek "u čizmama i spreman za polazak". Za sebe kaže: "Oslobađam se svih veza, sa svima sam se već napola oprostio, osim sa samim sobom. Nikad se neko nije pripremao iskrenije i potpunije da napusti ovaj svet i niko se nije od njega svestranije rastajao kao što ja nameravam da učinim. Tako sam se i ja navikao da stalno držim smrt ne samo u pameti nego i na jeziku; i ni o čemu se tako rado ne raspitujem kao o smrti raznih ljudi."
Pri samom kraju eseja Filozofirati znači pripremiti se za smrt Mišel de Montenj zaključuje: "Stalni posao vašeg života jeste da gradite smrt. Vi ste u smrti dok ste u životu. Jer postojite posle smrti kada više niste u životu."
Michel de Montaigne
(1533 - 1592)
Sa interneta:
Mišel de Montenj - O smrti
Na početku eseja Filozofirati znači pripremiti se za smrt Mišel de Montenj kaže: "Filozof koji je po tradicionalnom uverenju umetnik u razmišljanju, mora među prvima biti oslobođen od ovog straha." Za običan svet je lek da se na smrt ne misli, a da "ljudi idu tamo-amo, trčkaraju, igraju, a o smrti ni reči".
Montenj smatra da ćemo se osloboditi straha od smrti ako joj oduzmemo neobičnost, neočekivanost, opštimo sa njom, naviknemo se na nju. Treba biti svestan smrti, jer se tako čovek oslobađa potčinjenosti. On kaže: "Unapred misliti o smrti znači unapred misliti o slobodi. Onaj ko je naučio da misli o smrti taj se odučio od robovanja." Istovremeno, on posebno naglašava da onaj ko uči da umire, uči da živi. Zato, iako nas misli o smrti s početka vređaju kao ubodi, treba što intenzivnije misliti o smrti, da bi se podnela lakše njena neminovnost.
Montenj određuje čoveka kao prelaz, koga mora biti svestan, i zato mora da bude uvek "u čizmama i spreman za polazak". Za sebe kaže: "Oslobađam se svih veza, sa svima sam se već napola oprostio, osim sa samim sobom. Nikad se neko nije pripremao iskrenije i potpunije da napusti ovaj svet i niko se nije od njega svestranije rastajao kao što ja nameravam da učinim. Tako sam se i ja navikao da stalno držim smrt ne samo u pameti nego i na jeziku; i ni o čemu se tako rado ne raspitujem kao o smrti raznih ljudi."
Pri samom kraju eseja Filozofirati znači pripremiti se za smrt Mišel de Montenj zaključuje: "Stalni posao vašeg života jeste da gradite smrt. Vi ste u smrti dok ste u životu. Jer postojite posle smrti kada više niste u životu."
Michel de Montaigne
(1533 - 1592)
Poslednja izmena od moderatora:
