Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
U 2013. godini gubitak javnih preduzeća iznosio je 51 milijardu dinara, naspram 23 milijarde gubitka celokupne privrede. Dok je u ukupnoj privredi smanjen broj zaposlenih za više od 18.000, u javnom preduzećima dodatno je zaposleno oko 1.200 ljudi u 2013. godini.
Javna preduzeća, njih 510 koliko je Agenciji za privredne registre podnelo završne finansijske izveštaje, završilo je 2013. godinu sa gubitkom od 50,65 milijardi dinara, što je 2,2 puta više od ukupnog gubitka privrednih društava. Tako su javna preduzeća i prošle godine dala najveći negativan doprinos gubitku ukupne privrede, koji je iznosio 23,1 milijardu dinara. Pri tome je negativan rezultat javnih preduzeća u iznosu od 50,65 milijardi dinara niži za 6,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su gubici javnih preduzeća iznosili čak 54,5 milijardi dinara.Kao i ukupna privreda, javna preduzeća su ostvarila poslovni dobitak od 20 milijardi dinara, ali gubitak javnih preduzeća je pre svega opredelio ostali gubitak od 67 milijardi dinara, kao posledica velikih otpisa potraživanja.
http://javnapreduzeca.rs/12_gubitak_javnih_preduzeca_dva_puta_veci_od_gubitka_cele_privrede.php
***************************************
Доста критика је упућено на адресу Јавних предузећа на нивоу Републике а да не говорим о локалним ЈП. И то са разлогом.
Међутим, питање је колико је држава кумовала таквом стању. Сва социјална давања (или попусте) свалила је на ЈП и ако се тома додају још и разни бенифенти самих ЈП, схватиће се боље шта прати стање у ЈП.
Пре неки дан, гледам на телевизији Милана Кркобабића (ПУПС) директора ЈП Пошта Србије, који истиче како његова фирма позитивно послује и колико је одвојила за буџет Србије са захтевом да и остала ЈП то исто учине.
Па да кренемо редом:
ЈП Пошта Србије, није оптерећена социјалним давањима материјално угроженом становништву а није ми познато да ли својим радницима даје бенифент на импулсе које остваре на свом приватном телефону. Зато је у повољнијој позицији од осталих ЈП и неби требало да их тек тако прозива.
ЈП ЕПС је оптерећен социјалним давањима на основу потврда Центара за социјални рад и то са квотом на бесплатне киловате.
Такође их прати и хронична ненаплаћена потрошња грађана а још више великих потрошача (нпр.РТБ-Бор, Смедерево, .....)) којима се најчешће дугови отписују јер је држави у интересу да се ове фирме одрже у животу.
Запослени у ЕПС-у су имали (мислим да имају још) право на бесплатну годишњу квоту киловат сати. Шта би било да то има и Ковница новца.
ЈП НИС је сличан ЈП ЕПС-у.
ЈП Железнице Србије, у путничком саобраћају имају разне попусте: за ђаке и студенте (6 х бесплатних у току године), попуст за војнике, попуст за групу грађана изнад 5 путника, попуст за пензионере, бесплатан превоз за пчеларе док превозе кошнице,......... и пословични бесплатни превоз у целој Србији за запошљеног и бившег запошљеног (пензионера), брачног друга и малолетне деце.
Даље набрајање било би заморно а проблеми су слични.
Социјална давања треба одвојити од ЈП и дислоцирати у буџет и сигурно по обиму неби била оволика јер би држава директно водила рачуна о уживаоцима. Извршена би била ревизија уживаоца социјале а и критеријуми у давању социјалне помоћи били би строжији. Има доста и злоупотреба.
Преко је нужна реформа Јавних предузећа баш из разлога давања повластица нарочито запосленима у ЈП.
Сва та ЈП ценама те трошкове бенифиција преко цена преваљују на грађане који редовно измирују доспеле рачуне. То је лако: ЈП не раде на доходовном принципу већ трошковном: количина испоручене услуге са једне стране а укупне трошкове са друге и када то ставе у однос (пропорцију) добију цену са којом оперишу. А то је непоштено.
Javna preduzeća, njih 510 koliko je Agenciji za privredne registre podnelo završne finansijske izveštaje, završilo je 2013. godinu sa gubitkom od 50,65 milijardi dinara, što je 2,2 puta više od ukupnog gubitka privrednih društava. Tako su javna preduzeća i prošle godine dala najveći negativan doprinos gubitku ukupne privrede, koji je iznosio 23,1 milijardu dinara. Pri tome je negativan rezultat javnih preduzeća u iznosu od 50,65 milijardi dinara niži za 6,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su gubici javnih preduzeća iznosili čak 54,5 milijardi dinara.Kao i ukupna privreda, javna preduzeća su ostvarila poslovni dobitak od 20 milijardi dinara, ali gubitak javnih preduzeća je pre svega opredelio ostali gubitak od 67 milijardi dinara, kao posledica velikih otpisa potraživanja.
http://javnapreduzeca.rs/12_gubitak_javnih_preduzeca_dva_puta_veci_od_gubitka_cele_privrede.php
***************************************
Доста критика је упућено на адресу Јавних предузећа на нивоу Републике а да не говорим о локалним ЈП. И то са разлогом.
Међутим, питање је колико је држава кумовала таквом стању. Сва социјална давања (или попусте) свалила је на ЈП и ако се тома додају још и разни бенифенти самих ЈП, схватиће се боље шта прати стање у ЈП.
Пре неки дан, гледам на телевизији Милана Кркобабића (ПУПС) директора ЈП Пошта Србије, који истиче како његова фирма позитивно послује и колико је одвојила за буџет Србије са захтевом да и остала ЈП то исто учине.
Па да кренемо редом:
ЈП Пошта Србије, није оптерећена социјалним давањима материјално угроженом становништву а није ми познато да ли својим радницима даје бенифент на импулсе које остваре на свом приватном телефону. Зато је у повољнијој позицији од осталих ЈП и неби требало да их тек тако прозива.
ЈП ЕПС је оптерећен социјалним давањима на основу потврда Центара за социјални рад и то са квотом на бесплатне киловате.
Такође их прати и хронична ненаплаћена потрошња грађана а још више великих потрошача (нпр.РТБ-Бор, Смедерево, .....)) којима се најчешће дугови отписују јер је држави у интересу да се ове фирме одрже у животу.
Запослени у ЕПС-у су имали (мислим да имају још) право на бесплатну годишњу квоту киловат сати. Шта би било да то има и Ковница новца.
ЈП НИС је сличан ЈП ЕПС-у.
ЈП Железнице Србије, у путничком саобраћају имају разне попусте: за ђаке и студенте (6 х бесплатних у току године), попуст за војнике, попуст за групу грађана изнад 5 путника, попуст за пензионере, бесплатан превоз за пчеларе док превозе кошнице,......... и пословични бесплатни превоз у целој Србији за запошљеног и бившег запошљеног (пензионера), брачног друга и малолетне деце.
Даље набрајање било би заморно а проблеми су слични.
Социјална давања треба одвојити од ЈП и дислоцирати у буџет и сигурно по обиму неби била оволика јер би држава директно водила рачуна о уживаоцима. Извршена би била ревизија уживаоца социјале а и критеријуми у давању социјалне помоћи били би строжији. Има доста и злоупотреба.
Преко је нужна реформа Јавних предузећа баш из разлога давања повластица нарочито запосленима у ЈП.
Сва та ЈП ценама те трошкове бенифиција преко цена преваљују на грађане који редовно измирују доспеле рачуне. То је лако: ЈП не раде на доходовном принципу већ трошковном: количина испоручене услуге са једне стране а укупне трошкове са друге и када то ставе у однос (пропорцију) добију цену са којом оперишу. А то је непоштено.
Poslednja izmena:
